http://www.nspm.rs/ekonomska-politika/odmrzavanje-prelaznog-trgovinskog-sporazuma.html?alphabet=l
Ekonomska politika
„Odmrzavanje“ Prelaznog trgovinskog sporazuma
Dejan Mirović
ponedeljak, 28. decembar 2009.
Savet ministara spoljnih poslova Evropske unije je 7. 12. 2009. godine doneo
odluku da se „odmrzne“ Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom. Prelazni
trgovinski sporazum je inače, ekonomski deo Sporazuma o stabilizaciji i
pridruživanju (SSP je Srbija potpisala sa EU u aprilu 2008. godine). U
Prelaznom trgovinskom sporazumu se, pre svega, reguliše ukidanje carina u
međusobnoj trgovini između EU i Srbije. Međutim, odmah nakon potpisivanja SSP u
aprilu 2008, EU je „zamrznula“ svoj potpis, uz opravdanje da Srbija navodno ne
sarađuje dovoljno sa Haškim tribunalom. Međutim, probriselska vlada u Beogradu
je početkom 2009. odlučila da jednostrano primenjuje Prelazni trgovinski
sporazum, iako je to donelo gubitak od nekoliko stotina miliona evra budžetu
Srbije, (prema javnom priznanju srpskog ministra finansija od decembra 2008).
Ovakvu „samoubilačku“ ekonomsku politiku srpskih vlasti su, naravno, pohvalili
iz EU. Vodeći ekonomista
Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Piter Senfej, konstatovao je,
predstavljajući Tranzicioni izveštaj EBRD za Srbiju u 2009. godini: „U
Izveštaju posebno naglašavamo posvećenost Srbije slobodnoj trgovini, uočljivu i
iz odluke da uniletarano primeni Prelazni trgovinski sporazum sa EU. To je
hrabra odluka Vlade Srbije, jer podrazumeva privremeni gubitak carinskih
prihoda u periodu kada ukupni prihodi padaju“.[1] Dakle, „hrabra“ odluka od
koje nema nikakve ekonomske koristi, već samo štete za Srbiju, i to u vreme
najveće krize.
Ipak, nakon 12 meseci jednostrane primene Prelaznog trgovinskog sporazuma, i EU
je konačno pristala da „odmrzne“ Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom.
Odluka EU je u Srbiji dočekana uz novi talas probriselske euforije i
propagande. Na skupu pod patetičnim nazivom „Nova era na Zapadnom Balkanu“
održanom 8.12. 2009, potpredsednik srpske vlade zadužen za evropske integracije
Božidar Đelić, euforično je izjavio: „Sada Srbija prvi put ulazi u
šestogodišnji ugovorni odnos sa EU, a kao što se pokazalo, zemlje sa takvim
ugovornim odnosom su bez izuzetka bile zemlje koje su na dobrom putu da postanu
članice EU“. Nešto kasnije, 19. decembra 2009. u Briselu, euforija je dostigla
vrhunac. Evropski komesar za proširenje Oli Ren, naglasio je da će Prelazni
trgovinski sporazum doneti Srbiji dobrobit, rast izvoza i nova radna
mesta.(naravno, nije naveo nikakve konkretne ekonomske dokaze za tu frazu). Sa
druge strane, Đelić je uzvratio
Oli Renu recitovanjem stihova drevnog finskog epa Kalavela. (!?) Ohrabrena
„odmrzavanjem „Prelaznog trgovinskog sporazuma, istog dana, vlast u Srbiji,
objavila je da će podneti i kandidaturu za članstvo u EU. Taj čin je u
probriselskim medijima, i od strane vlasti ocenjen kao „istorijski korak“.
Međutim, u čitavoj toj propagandnoj euforiji, zanemareno je osnovno pitanje:
kakve koristi će imati građani Srbije od „odmrzavanja“ Prelaznog trgovinskog
sporazuma sa EU? U tom kontekstu, ipak je izneto nekoliko opravdanja. Srbija
će, navodno, imati lakši pristup tržištu od 500 miliona ljudi. Navodno, iz tih
razloga će doći do rasta izvoza u Srbiji i pokretanja proizvodnje. Na prvi
pogled, ovaj argument je tačan. Ukidaju se i smanjuju carine od strane EU, biće
lakše poslovanje srpskim firmama koje izvoze u EU. Međutim, prećutkuje se da
takvu mogućnost Srbija ima još od novembra 2000. godine. Tada je EU omogućila
Srbiji, (zajedno sa drugim zemljama Zapadnog Balkana) perefecijalni pristup
tržištu EU.[2] To je, u suštini, podrazumevalo izvoz iz Srbije bez carina i
količinskih ograničenja. To mere su važile gotovo za sve proizvoda iz Srbije,
(osim nekih vrsta ribe, mesa i vina). Međutim, od 2001. do 2008. nije došlo do
smanjenja spoljnotrgovinskog deficita Srbije. Naprotiv, u periodu od 2001. do
2008, došlo je do ogromnog rasta srpskog spoljnotrgovinskog deficita. Samo u
2008. godini, spoljnotrgovinski deficit je dostigao neverovatnih 12 milijardi
dolara. Takođe, kumulativni spoljnotrgovinski deficit u periodu 2001. do 2008.
je bio preko 50 milijardi dolara. Ako se zna da se preko 50% spoljnotrgovinske
razmene Srbije obavlja sa EU, onda se dolazi do zaključka da je
spoljnotrgovinski srpski deficit porastao upravo zbog jednostrane orijentacije
ka EU, (ili ka tržištu EU). Dakle, Srbija nije ostvarila pozitivne rezultate u
trgovini sa EU u periodu od 2001. do 2008. Na takav zaključak upućuje i
skandalozna činjenica da Srbija nije uspela da u periodu od 2001. do 2008.
dostigne nivo industrijske proizvodnje iz 1998, dakle, iz godine kada je bila u
predratnom stanju na Kosovu i Metohiji. Takođe, nezaposlenost u istom periodu
od 2001. do 2008. nije smanjena. Upravo
suprotno, povećana je u tom periodu kada se u se primenjivale olakšice u
trgovini sa EU.
Ozbiljniji zastupnici Brisela i EU u Srbiji su navodili još neke problematične
tvrdnje povodom „odmrzavanja“ Prelaznog trgovinskog sporazuma. Oni su isticali
da će „odmrzavanjem“ Prelaznog trgovinskog sporazuma dovesti do trajnog važenja
trgovinskih pogodnosti za Srbiju. Na primer, ministar trgovine Slobodan
Milosavljević je izjavio 23. 12. 2009. na konferenciji za novinare da će Srbija
sa EU imati režim slobodne trgovine koji više neće moći biti suspendovan.[3] Na
prvi pogled, i ovo je tačno. Uredbom EU br. 1946/2005 od 14.11 2005. godine
trgovinske pogodnosti iz novembra 2000. za Srbiju su produžene do 2010. Ali,
ponovo se postavlja logično pitanje. Da li je važnije formalno važenje
trgovinskih i carinskih olakšica ili njihova primena u praksi? Tačnije, nema
nikakvog dokaza za tvrdnju da će srpska privreda uspeti da ostvari u narednom
periodu ono što nije uspela da ostvari u periodu 2001. do 2008. Očigledno
upoznata sa
ovim,Tanja Miščević, bivši šef Kancelarije za evropske integracije Vlade
Srbije, iskreno priznaje kada piše o Prelaznom trgovinskom sporazumu 10.
decembra 2009: „Sada u potpunosti naša roba ima pristup tržištu od pola
milijarde stanovnika, a bićemo dobri koliko je ta roba konkurentna i odgovara
standardima koje traži potrošač u Evropi. Dakle, velika mogućnost, a kako ćemo
je iskoristi, zavisi u potpunosti od nas. Politički značaj početka primene
Prelaznog sporazuma je veći“.[4] Dakle, politički, a ne ekonomski značaj
Prelaznog trgovinskog sporazuma je dominantan. Ali, to više nema veze sa
ekonomijom, radi se o politici.
Tačnije o dogmatskoj politici koja, svesno ili nesvesno, prećutkuje činjenicu
da su carine drugorazredno sredstvo zaštite u savremenoj trgovini. Čitave
knjige su napisane o ovim novim okolnostima u međunarodnoj trgovini. Na primer,
dr Predrag Bjelić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, opisuje u „Necarinskim
barijerama u međunarodnoj trgovini“ tu novu realnost. Posebno kada se radi o
EU: „Mnogi izveštaji i analize navode da je ovo ekonomski entitet koji najviše
koristi necarinske barijere u regulisanju trgovine sa ostatkom
sveta“.[5] Takođe: „U praksi se stalno pojavljuju novi propisi i standardi“,
kao i „najveći broj ovih mera uvela je Evropska unija, odnosno njene zemlje
članice“.[6] O kakvim se ogromnim barijerama radi, pokazuju i podaci koje
iznosi dr Bjelić u vezi sa Srbijom i SR Jugoslavijom: „I kao što prelevmani
značajno utiču na smanjenje jugoslovenskog izvoza poljoprivrednih proizvoda u
EU, tako i primena
subvencija u poljoprivredi EU doprinosi njihovom velikom izvozu u SR
Jugoslaviju i tako negativno utiče na domaću poljoprivrednu proizvodnju“[7].
Ovaj ekspert za međunarodnu trgovinu navodi i „U pogledu tehničkih barijera
međunarodnoj trgovini, pristup tržištu EU je znatno otežan. Ako se zna samo da
je EU, i njene države članice, u periodu 1995. godine, od kada evidenciju vodi
WTO, pa do 2001. godine, uvela oko 14.000 novih tehničkih propisa i standarda,
može se samo pretpostaviti koliku barijeru u trgovini kreiraju tehnički propisi
i standardi“.[8]
Dakle, novi protekcionizam se gradi pomoću necarinskih barijera. Za to, pre
svega, imaju mogućnosti veliki i bogati. Ili, EU, pre svih. Siromašnim
zemljama, kao što je Srbija, ostaju carine, kao „poslednja linija“ odbrane
domaće proizvodnje. Međutim, pomoću fraze o slobodnoj trgovini i nametanja
političkog i štetnog ugovora kakav je Prelazni trgovinski sporazum, i ta
zaštita se ukida. Zato raste spoljnotrgovinski deficit u Srbiji, kao
i nezaposlenost. Iz tih razloga, industrijska proizvodnja ne može da dostigne
1998. godinu. Sve to, uprkos činjenici, da je još od 2000. godine Srbija u
navodnom režimu slobodne trgovine sa EU. Zato ne može biti ni govora o nekakvoj
fer trgovini između EU i Srbije, već samo o izrabljivanju Srbije od strane
Brisela. Srpski građani u tom kontekstu treba da posmatraju probriselsku
propagandu u vezi sa Prelaznim trgovinskim sporazumom.
________________________________
[1] Vujić T, Politika, 17.12.2009.
[2] Uredbe Saveta EU br. 2007/2000 od 18. 11.2000. godine i 2563/2000 od
20.11.2000. godine
[3] Privredni pregled, 24.12.2009.
[4] NIN, 10. 12. 2009.
[5] Bjelić P, Necarinske barijere u međunarodnoj trgovini, Prometej, Beograd,
2004. str 67.
[6] Isto, str 151-152.
[7] Isto, str 246.
[8] Isto, str 247.
Pristigli komentari (1)
Pošaljite komentar
__________________________________________________________________
Looking for the perfect gift? Give the gift of Flickr!
http://www.flickr.com/gift/
[Non-text portions of this message have been removed]
