Kako postajemo stoka novog svetskog poretka
Svedoci smo kulturnog genocida koji sprovode aktuelni nosioci vlasti u kulturi. Fondovi za otkup radova su monopolisani pa su neke žvrljotine u vidu crteža Marine Abramović otkupljene za 5000 evra. Verovatno smo jedina zemlja u svetu u kojoj vodeće institucije kulture godinama ne rade, navodno zbog rekonstrukcije. Nakon što se nasrnulo na vojsku i crkvu na red je došla srpska likovna tradicija. Kada se uništi jezik, kultura i istorija jednog naroda, on više ne postoji kao takav, bez sopstvenog identiteta postaje stoka novog svetskog poretka. Na to je upozorio još sv. Simeon Nemanja, otac sv. Save. Poznavaoci kažu da je u nedavnoj restauraciji Mileševe naružen lik Belog anđela, a verovatno nije daleko dan kada ćemo zatvarati naše crkve jer vređaju osećanja nereligioznih. U međuvremenu, neki od vodećih predstavnika savremene kulturne scene svojski su prionuli da sruše ni manje ni više nego poverenje u Paju Jovanovića. Tako je u subotnjem „Politikinom“ dodatku za kulturu, umetnost i nauku Marija Đorđević, novinarka „Politike“ objavila tekst pod naslovom „Nemušta <http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Nemushta-pompa-markice-i-bombonjere.lt.html> pompa, markice i bombonjere“. Ceo tekst je intoniran sa nesumnjivom mržnjom prema ovom, po opštem mišljenju najvećem srpskom umetniku. On očigledno mnogima smeta jer mu se ne može prikačiti epitet kičera, pripadnika likovne estrade ili nacional romantičara. U pitanju je jedan od najpoznatijih slikara na nekadašnjoj svetskoj sceni, teško je utvrditi koji sve muzeji u svetu poseduju njegova dela. U godini u kojoj se proslavlja stopedesetogodišnjica rođenja ovog zvaničnog slikara austrijskog dvora, sa kojim bi se svaka zemlja ponosila, već u prvoj rečenici pomenutog teksta čitamo da je navodno „Država htela nešto od Paje Jovanovića“. A šta to? Po mišljenju Marije Đorđević da upropasti ovu proslavu! „Potencijal ovako zamišljenog kulturnog događaja ostao je potpuno neiskorišćen“ tvrdi Katarina Mitrović, kustoskinja Istorijskog muzeja Srbije i dodaje da rezultati neformalnog ispitivanja pokazuju „da veliki broj građana uopšte ne zna ko je bio Paja Jovanović“. Milena Dragićević – Šešić kaže da su zbog panoa <http://klubkolekcionara.blogspot.com/2009/12/jubilej-paje-jovanovica-nemusta-pompa_16.html> na zgradi Istorijskog muzeja Srbije „građani hrlili u zgradu Istorijskog muzeja na Trgu Nikole Pašića misleći da je izložba tamo“. Ko je to „hrlio“ ako se tvrdi da „građani uopšte ne znaju ko je bio Paja Jovanović“? U tekstu Marije Đorđević i u ciničnom prikazu u „Večernjim novostima“ nema ni reči o tekstovima u monografiji, kao da ih nisu pisali Nikola Kusovac, Dejan Medaković, Đorđe Kadijević, Sreto Bošnjak, Vanja Kraut, Petar Petrović i Slavica Stamenković. Nije kriv Momčilo Moša Todorović, priređivač i izdavač ove obimne i raskošne knjige i multimedijalne DVD monografije, koji je svoja sredstva uložio i u zlatnik, bareljef i bronzanu bistu slavnog slikara. Kriv je Paja Jovanović. http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1958 [Non-text portions of this message have been removed]
