Čikaška banda
Sjedinjene Države postale su, nažalost, Imperija u bankrotstvu. Daleke
1991, boraveći poslovno u Njujorku i razgovarajući sa čelnicima Volstrita,
shvatio sam da je na delu velika civilizacijska prevara i da su brokeri sa
Volstrita organizovana gangsterska banda, iznajmljena da ubije svetske
finansije. Ameriku sam tada nazvao - Imperija u rastrojstvu. O tome sam
otvoreno tih godina pisao i govorio, na opšte zaprepašćenje neoliberalnih
teoretičara. A kada sam na jugu Kine 1993. video kako deca od devet do 14
godina šiju za poznate svetske marke, shvatio sam suštinu neoliberalizma. Bio
je to novi kolonijalizam, prekriven marketinškim kampanjama o demokratiji,
slobodi, tržištu i ljudskim pravima. U praksi je to bio, u stvari, najgori
totalitarni sistem koji je ubijao svaku kritičku misao, dovodio vojne hunte na
vlast, likvidirao na desetine hiljada ljudi koji su se protivili tom
neokolonijalizmu i rasprodavao nacionalne resurse, otvarajući prostor
multinacionalnim kompanijama. Sve je bilo vrlo jednostavno smišljeno
Branko Dragaš
Pakleni plan da se potpuno ovlada svetom napravljen je u bolesnom umu onih 13
porodica koje nisu još uvek uspele da svet stave pod svoju kontrolu. Familija
je odlučila, napokon, da to učini preko neoliberalnog projekta. Guru tog
projekta bio je Milton Fridman, monetarista i nobelovac, osnivač nadaleko
čuvene čikaške škole. Fridman je, zapravo, postao šef čikaške bande. Njihov
zadatak bio je da zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji nametnu ekonomski
koncept koji će ih potpuno uništiti kako bi se otvorilo tržište za
multinacionalne kompanije kojima je Familija upravljala.
Operativne metode su sprovodili kroz šok-terapiju i operaciju bez anestezije.
Ratni štab za sprovođenje tog plana bio je u Beloj kući, Pentagonu i Volstritu.
Egzekutor je bila čikaška banda. Konsiljere su bili MMF i Svetska banka.
Projekat je započet krajem pedesetih godina. Familija je odlično profitirala
tokom dva svetska klanja i hteli su da nastave sa pohlepnim otimanjem čitave
planete. Svetski privredni razvoj nije bio toliko brz da zadovolji njihove
gramzive apetite. Morali su da smisle neku veliku prevaru. Familija je bila u
tome već veoma uspešna. Podsećam vas na 1898. kada su digli u vazduh sopstvenu
oklopnjaču Men i pobili svoje ljude da bi Špancima oteli Filipine i Kubu.
Podsećam vas na sličan scenario 1917, osmišljen kako bi se SAD uvele u rat.
Dozvolili su namerno Japancima da 1941. bombarduju Perl Harbur i pobiju nevine
mornare, dok su izvukli avione i brodove, samo da bi stvorili psihološku
pripremu nacije za rat. I 1960. uništavaju sopstvenu krstaricu samo da bi
otpočeli rat u Vijetnamu. Kosovo im je poslužilo za pražnjenje magacina u
zlikovačkom NATO bombardovanju suverene evropske države. Sličan scenario su
priredili i 11. septembra 2001. kada su izvršili teroristički napad na STC i
pobili onoliko nevinih ljudi, samo da bi počeli rat za naftna polja u Iraku...
Familija stvara ekstremne situacije da bi pridobila raspoloženje društva za
svoje zlikovačke planove. Familija je nemilosrdna i okrutna. Tražili su
ideologiju koja će da pokrije sve ove zločine. Tako su nastali Fridman i
njegova neoliberalna čikaška banda. Fridmanove radikalne ideje brzog
uništavanja nacionalnih ekonomija, otimačina prirodnih resursa i porobljavanje
država i nacija, trebalo je da donesu apsolutnu moć Familiji. Moć koju nikada
niko nije imao na planeti.
Sredstva za brzo pokoravanje država i nacija bila su: nagla i sveopšta
liberalizacija, divljačka privatizacija i veštačka stabilizacija deviznog
kursa. Prvi se desio 1953. kada je na silu zbačen Mosadek u Iranu i doveden
surovi šah. Brazilski general Umberto Kastelo uveo je vojnu huntu 1964. uz
pomoć CIA. Puč i Indoneziji 1965. i dolazak generala Suharta na vlast izvršen
je uz odobrenje Familije. Za nešto više od mesec dana pobijeno je najmanje pola
miliona ljudi, ali se sumnja da je ubijeno svih milion. Masakrirali su hiljade
ljudi odjednom. Za dve godine prirodno bogatstvo Indonezije - bakar, nikal,
tvrdo drvo, guma i nafta - opljačkano je od najvećih rudarskih i energetskih
multinacionalnih kompanija Familije.
Ubistvo Salvadora Aljendeja 11. septembra 1973. i uspostavljanje Pinočeove
hunte imalo je svoju cenu: 80.000 civila je pohapšeno, ubijeno je 3.200
neistomišljenika i 200.000 je pobeglo iz zemlje. Fridman je veličao generalove
izuzetno mudre i prave odluke. Čikaška banda je prvi put u celosti primenila
operaciju bez anestezije i šok-terapiju. Čile je doživeo potpuni kolaps. Posle
toga je došla na red Argentina 1976, kada je hunta preuzela vlat Izabeli Peron.
Argentinska hunta je ubila 30.000 ljudi, odvodili su neistomišljenike u jedan
od 300 koncentracionih logora gde su ih zverski mučili, a neki dragoceni
zatvorenici su ostajali u potpunoj izolaciji i više od jedne decenije. Nakon
toga isti scenario je izvršen u Brazilu, Urugvaju, Boliviji i drugim zemljama
Južne Amerike. Dokazano je da je kroz mašine torture prošlo 150.000 ljudi koji
su označeni kao opasni neistomišljenici, dok je desetine hiljada ubijeno.
Čikaška ekonomska banda je ohrabrivala huntu na zločine, ubedivši generale da
su spremni da brutalnost koju poseduje vojska dopune intelektualnim
preimućstvima koja joj nedostaju. Čikaški momci su bili oduševljeni potezima
vojne hunte i zločinima koje je činila. Najveći kritičar Fridmanove
šok-terapije bio je čileanski ekonomista Letelijer koji je napisao - Fridman je
suodgovoran za Pinočeove zločine jer je njegov nametnuti ekonomski plan morao
da se sprovede silom, što je dovelo do ubijanja hiljada ljudi, otvaranjem
koncentracionih logora i deportovanjem više od 100.000 ljudi u Čileu. Taj
kontroverzni članak je izašao krajem avgusta 1976, da bi 21. septembra u centru
Vašingtona, u kolima koja su mu dignuta u vazduh, u 44. godini stradao
ekonomista Letelijer. Bila je to jasna poruka svim mislećim ljudima sveta.
Čikaška banda nije trpela kritike.
Uprkos ekonomskom slomu zemalja oni su hvalospevno nastavili i dalje da šire
neoliberalizam po svetu. Navodim podatak da je spoljni dug Argentine skočio sa
7,9 milijardi dolara, koliko je iznosio u godini pre puča, na neverovatnih 45
milijardi dolara u vreme primopredaje vlasti. Srbija je 2001. imala dug 10,8
milijardi dolara, da bi 2009. završila sa 34 milijarde dolara. Brazil je 1964.
imao 3 milijarde dolara duga, da bi taj dug 1985. narastao na 103 milijarde
dolara. Neoliberali su slavljeni u svetu kao rok zvezde. Tako je harvardski
iluzionista Džefri Saks, koji je otvoreno za sebe tvrdio da nema nikakvih
ekonomskih iskustava, postao guru zemalja u tranziciji: Poljske, Kine, Rusije i
Južne Amerike.
Kada sam tog nadobudnog foliranta video kod premijera Ante Markovića i kada sam
čuo koji nam koncept nudi, bilo mi je potpuno jasno da su reforme propale.
Kasnije sam pročitao izjavu pisca Hemingveja koji je rekao da je lečenje bilo
odlično, ali da smo izgubili pacijenta. Pustoš je ostajala iza neoliberalnih
satrapa. Meksička finansijska kriza 1994. Azijska finansijska kriza 1997, ruski
finansijski slom 1998, Brazil 1999, Argentina 2001, slom hipotekarnog tržišta
SAD u avgustu 2007, slom finansijskog tržišta SAD u 2008, bankrot Islanda,
Irske, Estonije, Litvanije, Letonije, bankrot Grčke i PIGS zemalja.
Šta će se dalje desiti? Ko je sledeći? Austrijske banke sa dubiozom od 300
milijardi evra? Italija sa dubiozom 2.000 milijardi evra? Francuska sa dubiozom
1.500 milijardi evra? Engleska i Nemačka ostaju za polufinale svetske ekonomske
krize. A onda sledi glavno finale. Finale koje će biti holivudski uzbudljivo,
napeto i monumentalno. Finale svetske ekonomske krize u SAD. Tamo gde je sve
počelo. Tamo gde je zločin smišljen. Tamo će biti glavni kolaps.
Imperija je u bankrotstvu jer je dubioza 120.000 milijardi dolara. Ko će da
vrati te dugove? Kako? Kada? Mišljenja sam da se nalazimo pred najvećom
svetskom krizom u istoriji čovečanstva. Ponašanje Familije i potezi koje
povlači me plaše: da ne dođe do najgoreg scenarija. Najgori scenario je -
izrežiran svetski rat. Istorija nam pokazuje da se ovakva stanja mogu završiti
i novim svetskim ratovima. Familija će samo izaći bogatija i moćnija iz novog
pokolja. Zato je važno da svako shvati ozbiljnost ove krize i da se odgovorno
ponaša prema opljačkanom, frustriranom, izmanipulisanom i porobljenom
savremenom čoveku...
A gde je tu Srbija? Neoliberalni koncept primenjuje se u Srbiji od 2001.
godine. Nakon izvršene kontrarevolucije, kada je izigrana i uništena energija
građana, neoliberalni koncept se sprovodi prema uigranim modelima koji su
doveli do kapitalizma katastrofe. Prvi sam ustao protiv čikaške bande i
otvoreno govorio i pisao šta će da se dogodi.
Nažalost, građani su naseli na prevaru. I danas su ubeđeni da ih isti politički
ološ može izvući iz sadašnje katastrofe. Nas koji smo drugačije mislili i to
otvoreno govorili nisu hapsili. Nisu nas oterali u koncentracione logore. Nisu
nas likvidirali. I hvala im na tome. Samo su nas medijski izolovali. Svi veliki
mediji su bili zatvoreni za razornu kritiku neoliberalizma. Jasno je bilo da
balkanska plutokratija neće dozvoliti da se građani opismene. Njima odgovara da
nastave da potkupljuju građane na izborima. Tako samo produžavaju agoniju.
Poslednji izbori u malom Negotinu pokazuju koliko je važna svaka cigla u
vavilonskoj kuli laži i prevare. Sve će uraditi samo da ostanu na vlasti. Zato
su danas toliko opasni. I građani ih se plaše, jer režim seje strah. Plaše
građane i kupuju njihove glasove. Tako opstaje neoliberalni režim u Srbiji.
Upali su u istu istorijsku zamku u kojoj se našao i Despotov režim. Jasno je da
je neoliberalni koncept bankrotirao i da su istrošeni ljudi koji su ga
sprovodili.
Kako onda dalje? Polako. Strpljivo. Znam da nemamo vremena za čekanje, ali
istorija pokazuje da nema pravih promena dok se sadašnji režim potpuno sam ne
uruši. Istorijski talas socijalnih nemira koji stiže, potpuno će ga potopiti.
Materijal puca jer ne može više da izdrži opterećenje.
U Grčkoj je otpočela revolucija. Hrvatski seljaci su pošli putem Matije Gupca.
Socijalne prilike u Srbiji se usijavaju. Režim doliva ulje na vatru novim
poskupljenjima. Samo tako neka rade. To je siguran put u propast vlasti. Sve se
otrglo kontroli. Svakoga dana u svakom pogledu sve više kradu. Znaju da im je
to poslednja krađa. Ali, kradu na brodu koji tone.Taj plen će ih vrlo brzo
odvesti na dno.
Ne možemo više da pratimo šta sve kradu. Ne očajavajte. To ubrzava njihovu
propast. Sve će se to ponovo vratiti građanima i državi. Šta da radimo?
NATAPAJTE. Povezujte se sa poštenim i pametnim ljudima. Ne glasajte za
postojeće stranke. Organizujte klubove i kružoke. Pričajte i predlažite
konkretna rešenja. Radite biznis sa poštenim i čestitim ljudima. Nisu svi
prevaranti. Imamo mnogo pametnog i poštenog sveta koji čeka. Čeka svoju
priliku. Koja istorijski dolazi. Novi istorijski talas će izbaciti nove ljude.
Šta je najvažnije? Nemojte da radite sa čikaškim kriminalcima. Nemojte da vas
potkupljuju. Nemate ništa zajedničko sa njima. Pustite neka propadnu. Što pre
oni propadnu, to će im se pre nacionalizovati imovina. Ne treba da leže u
zatvoru, to nas samo košta. Najveća kazna za njih je da im se uzme oteta
imovina. Toga se plaše. I ulice. Natapajte, natapajte i natapajte. Stiže vaše
vreme.
http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06
<http://www.magazin-tabloid.com/casopis/index.php?id=06&br=202&cl=06>
&br=202&cl=06
[Non-text portions of this message have been removed]
