Чарлс Крофорд за ''Индипендент'': Бошњаци нису показали спремност да се суоче са масакрима које су починили
subota, 20 mart 2010 22:50 Вести онлајн <http://in4s.net/x/index.php?option=com_mailto&tmpl=component&link=aHR0cDovL2luNHMubmV0L3gvaW5kZXgucGhwP3ZpZXc9YXJ0aWNsZSZpZD0xNzE5NiUzQTIwMTAtMDMtMjAtMjEtNTYtMjUmb3B0aW9uPWNvbV9jb250ZW50Jkl0ZW1pZD0yNzU=> El. pošta <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=86%3Asrpska&id=17196%3A2010-03-20-21-56-25&tmpl=component&print=1&page=&option=com_content&Itemid=275> Štampa <http://in4s.net/x/index.php?view=article&catid=86%3Asrpska&id=17196%3A2010-03-20-21-56-25&format=pdf&option=com_content&Itemid=275> PDF Бивши британски амбасадор у БиХ Чарлс Крофорд сматра да Бошњаци нису показали способност и спремност да се суоче са масакрима које је починила њихова страна током протеклог рата у БиХ, додајући да би случај члана ратног Председништва БиХ Ејупа Ганића пред судовима у Лондону могао да прерасте у "дугу и горку правну драму". У ауторском тексту за "Индипендент", Крафорд наводи да се судови у Лондону у случају хапшења Ганића још једном се суочавају са далекосежним правним процесом са огромним политичким импликацијама на друге земље. Крафорд пореди случај "Ганић" са суђењем бившем чилеанском лидеру Аугусту Пиночеу 1998. године. Политичке тензије БиХ и Србије су велике, истиче Крафорд и додаје да је Србија, што је вредно сваке похвале, послала у Хаг импресиван број својих бивших политичких и војних лидера. "Међутим, генерал Ратко Младић још увек је на слободи. Док се он не суочи са правдом морални случај Србије да испослује изручење Ганића једнаки су нули", тврди Крафорд и додаје да ће се Ганић борити свим средствима да избегне изручење, док ће Београд инсистирати на томе. Уколико се ово питање не реши брзо уследиће дуга и брутална правна битка, а то не треба ни БиХ ни Србији, закључује Крофорд у ауторском тексту у листу "Индипендент". "Сада се суочавамо са изненадном могућности да оптужница Србије против Ганића и догађаји у Добровољачкој улици у Сарајеву 1992. године прерасту у још једну дугу и горку правну драму сличну оној са Пиночеом", наводи Крафорд у тексту под насловом "Босна ће бити истински губитник у овој мутној правној борби". Иако је овај случај фантастична могућност за врхунске адвокате, сматра Крафорд ово није процес који ће промовисати мир и помирење у бившој Југославији. Крафорд подсећа да су бошњачке снаге 2. маја 1992. године окружиле касарне ЈНА у Сарајеву, која је, како каже, у међувремену заробила тадашњег бошњачког лидера Алију Изетбеговића. Он наводи да су УН испословале споразум са босанским руководством, укључујући члана ратног Председништва Ејупа Ганића, да ослободи Изетбеговића у замену за слободан пролаз војницима ЈНА и излазак из Сарајева. Међутим, све је пошло наопако, истиче Крафорд и наводи да су бошњачке снаге 2. маја 1992. године напале конвој ЈНА, који је предводило особље УН са јасно истакнутим заставама УН, отварајући ватру из непосредне близине и убивши десетине људи, иако је, како каже, број жртава предмет сталног спора. "Срби су од почетка тврдили да је цела акција била перфидно замишљена и оптужили Ганића да је наредио или бар председавао убиствима, што је он одбацио", подсећа Крафорд и додаје да је у наредним безбројним ужасима конлифкта у БиХ "ова епизода у Добровољачкој улици избледела у сећању Запада, али не и у сећањима Срба у БиХ и Србије". http://in4s.net/x/index.php?option=com_content&view=article&id=17196:2010-03-20-21-56-25&catid=86:srpska&Itemid=275 [Non-text portions of this message have been removed]
