Вашингтону се не свиђа јака Европа
2.04.2010, 14:59 САД започињу нову игру за слабљење ЕУ. До таквог закључка долазе експерти, анализирајући последње догађаје. Разуме се, Американци не желе распад ЕУ. Такав сценарио би довео до пораста противречности између земаљама Западне Европе и поткопавања НАТО-а. Ипак САД немају ништа против да развуку економске ресурсе ЕУ до по себе безбедног нивоа. Ради достизања тог циља Вешинготн је прибегао мобилизацији њему лојалних чланова ЕУ - Британије и земаља Централне и Источне Европе. Шта се не свиђа Американцима упонашању даншње ЕУ? Као прво, либарални систем САД не воли све видове социјализма. А европска интеграција се базира управо на социјал-демократским вредностима, које су у Старом Свету традиционално јаке. САД су трпеле европски социјализам, док је он био алтернатива СССР. Сада претензије ЕУ на капитализам са социјалистичким лицем изазивају у Вашингтону нејасно, али све веће незадовољство. Као друго, Америци се не допада тежња ЕУ да гради све више самостални, тачније одвојен од америчког финансијско-економски систем. Ова тежња, између осталог, изражена је у плановима за спас Грчке, који су се ових дана разматрали у Бриселу. Сва тир плана предвиђала су јачање зоне евра на рачун стварања регионалних, од Америке одвојених, институција финансијско-валутног регулисања. Шеф Европске централне банке Жан Клод Трише инсистирао је на томе да се Грчкој помаже искључиво снагама евро зоне (што значи, без учешћа ММФ, који контролишу САД). А Немачка је понудила да се направи Европски монетарни фонд, регионална алтернатива истог тог ММФ. Американцима се оваква „евроактивност" очигледно није допала и они су учинили све како би рукама својих сателита у оквиру ЕУ ову активност прикочило. Британци и источноевропске земље минирали су идеју стварања Европском монетарног фонда. Британија је инсистирала на ширем учешћу у финансијској помоћи ММФ Грчкој. Кредит Атини ће на две трећине давати земље зоне евра, а на једну трећину ММФ. И тако, за сада се ствар завршила компромисом. Ипак конфликт интреса међу земљама Старог и Новог Света види се. Овај конфликт има како економску, тако и политичку позадину, појашњава шеф катедре Дипломатске академије МИП Борис Шмељов. Политички ЕУ у свету игра много мање осетну улогу него САД. Они не могу овде да се пореде са САД. И разговори да ЕУ у догледној перспективи може да се претвори у нови центар моћи, који ће одреживати основне трендове светског развоја, није потврђен реалном политиком ЕУ. Али ипак ЕУ у том праву жели да се развија. На пример, у Европи се воде преговори о формирању оружаних снага ЕУ, које би могле да решавају мировне задатке у различитим регионима света. То наводи САД на опрезност, пошто се самим тим баца изазов НАТО-у и слабе се позиције Вашингтона у Европи. Осим тога, центар економске, а као последица и политичке активности, пребацује се у Азију. Тамо се формирају нови главни фактори светске економије - и очигледно правиће се велика политика. У тој ситауцији за Америку је важно да има стабилну залеђину у виду Европе. http://serbian.ruvr.ru/2010/04/02/5939786.html [Non-text portions of this message have been removed]
