MEĐUNACIONALNI ČIREVI NA TELU EU ponedeljak, 05 april 2010 12:44 Petar ISKENDEROV
Hoće li EU reagovati na izazove u delikatnoj sferi međunacionalnih odnosa? Iskustvo Kipra, gde Brisel pribegava jednostranim potezima, unosi sumnje s tim u vezi Poslednji dani obeleženi su u briselskim koridorima Evropske unije zavidnom političkom aktivnošću. Odmah nakon dvodnevnog samita EU u Briselu održan je neformalni forum koji je organizovao nemački Maršalov fond. Centralno mesto u diskusijama na tom forumu pripalo je problemima globalne bezbednosti a stalni predstavnik Evropskog saveta Herman van Rompej još jednom je izjavio da je strateško partnerstvo između EU i SAD neraskidivo i pozvao Brisel i Vašington da zajednički preuzmu na sebe liderstvo u rešavanju problema globalne bezbednosti. Rusija je, iako je i dalje slovi za nuklearnu supesilu, isključena iz globalne bezbednosti, pa joj je ponuđeno tek da se priduži odlukama koje će doneti Vašington i Brisel. „Smatram“, izjavio je Van Rompej, „da Evropskoj uniji i SAD predstoji da zajednički nađu odgovore na pređašnje i nove oblike globalnih opasnosti i da pozovu druge da im se pridruže“. Za sada su prve ličnosti EU sa visoke tribine slikali pred okupljenima svetle perspektive evroatlantske solidarnosti, a u kulorima razmatrali one prizemnije teme. Pored ostalog, predsednici Srbije i Hrvatske Boris Tadić i Ivo Josipović obećali su jedan drugom uzajamnu podršku u cilju integrisanja svojih zemalja u EU. „Ukoliko Hrvatska bude član EU, to neće biti samo njen uspeh nego i uspeh Srbije. To je novi duh, evropski duh“, veruje srpski lider. Međutim, današnje stanje stvari u EU svedoči da taj famozni „duh“ ne samo da ne pomaže u rešavanju postojećih evropskih problema nego i produkuje nove. ZAOŠTRAVANJE NA KIPRU Imamo u vidu ne samo krizu u Grčkoj, koja preti da će srušiti evropsku valutu. Sadašnji problemi Grčke bez presedana su za EU u epohi evra. Oni su zahtevali nepopularne mere, ali ekonomska stabilnost ujedinjene Evrope i stabilnost njenog monetarnog sistema zavise u prvom redu od političkih faktora. A ovde su preteći simptomi, naročito zaoštravanje postojećih i potencijalnih međunacionalnih konflikata, sve izrazitiji. Godine 2004. u sastav EU ušao je Kipar – podeljeno ostrvo - gde grčko-turska konfrontacija ima sličnosti sa srpsko-albanskom na Kosovu. U Briselu nisu krili nadu da će „opšteevropski duh“ pomoći da se reši kiparski problem. Međutim, gorkom ironijom sudbine upravo EU rizikuje novo zaoštravanje situacije. Ovih dana je predsednik Republike Kipar Dimitris Hristofias osuo žestoku krikiku na kurs EU prema Kipru. Pored ostalog, njega su iritirali pokušaji evropskog komesara Štefana Filea da ozakoni trgovinske odnose između zemalja – članica EU sa Severnim Kiprom, koji je okupirala Turska. Radi se o neobjavljenoj nameri Evropske komisije da podnese Evropskom parlamentu nacrt zakona kojim se dozvoljava i reguliše direktna trgovina između EU i Turske Republike Severni Kipar (TRSK). Taj korak bi bio bez presedana u politici Brisela u odnosu na kiparski problem. Jer EU sve do sada nije priznavala administraciju TRSK i sa njom nije održavala nikakve političke niti trgovinsko-ekonomske odnose. A veoma komplikovani direktni pregovori između zajednica severa i juga sa ciljem ujedinjenja ostrva podeljenog 1974. godine odvijali su se pod okriljem UN. Inicijativa Štefana Filea, od koje su već požurili da se ograde predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i drugi lideri EU, nije ništa drugo do sondiranje terena da se na Kipar prenese matrica sumnjivog kosovskog iskustva EU, koja odnose sa Prištinom gradi „preko glave“ Beograda. Ti pokušaji mogu stvoriti „ogromne probleme za pregovore među zajednicama o kiparskom regulisanju“, veruje Dimitris Hristofias. Tim više što File i uticajni krugovi koji stoje iznad njega nisu smatrali potrebnim čak ni da o svojoj inicijativi obaveste rukovodstvo Kipra kao zemlje članice EU. Postoje ozbiljne osnove za tvrdnju da evropski komesar u ime EU realizuje dalekosežni plan i da se u politici Brisela po pitanju kiparskog sređivanja pripremaju ozbiljne promene. Namera EU da prizna TRSK ako ne de iure, a ono de facto – sastavni je deo geopolitičkog „turskog gambita“ Brisela. Razvodnjavanje pozicija podrške „jedinstvenom Kipru“ pokušaj je da se osigura podrška Turske za rešavanje mnogo značajnijih pitanja koja interesuju Brisel, u prvom redu kada je reč o transportu energetskih resursa. EU se nada da će na taj način za sebe čvršće vezati Ankaru istovremeno se suzdržavajući od njenog prijema u svoje redove. Da li to EU koketira sa njenim međunacionalnim sporovima i geopolitičkom računicom? Jer Kipar i Kosovo nisu jedina žarišta konflikata na tlu Evrope – ovde dozrevaju i drugi opasni međunacionalni čirevi. Mađarska i Slovačka, koje su ušle u EU 2004. godine, unele su sa sobom u „jedinstvenu Evropu“ viševekovne teritorijalne sporove. Ovih dana je Jan Slota, lider Slovačke narodne partije koja učestvuje u vladi, direktno optužio Mađarsku za „agresivne teritorijalne pretenzije“ prema njegovoj zemlji. „Mađarski političari će delovati po primeru situacije sa Kosovom u Srbiji. Najpre će oni proglasiti autonomiju Južne Slovačke, a potom i anektirati tu teritoriju“, izjavio je on i dodao da „mađarska armija već isprobava forsiranje Dunava i priprema se za upad u Slovačku“. Sasvim je moguće da Slota, poznat po svojim bučnim izjavama, preteruje. MAĐARSKA AKCIJA Međutim, već 11. aprila u Mađarskoj će se održati parlamentarni izbori, na kojima se ubedljiva pobeda predskazuje „Fidesu – Mađarskom građanskom savezu“ na čelu sa bivšim premijerom Viktorom Orbanom. Taj političar je poznat po militarističkoj retorici o nacionalnim pitanjima i lobiranju takozvanog „Zakona o statusu“, kojim se predviđa finansijska pomoć Budimpešte tromilionskoj mađarskoj dijaspori u susednim zemljama. Njegovim povratkom na vlast Brisel će imati jednu glavobolju više. U avgustu 2009. godine Slovačka je već zatvarala vrata pred predsednikom Mađarske Laslom Šojomom, koji je nameravao da boravi u gradiću Komario na jugu zemlje, nedaleko od granice sa Mađarskom, u kome kompaktno žive etnički Mađari. Cilj posete bilo je učešće na svečanom ceremonijalu otkrivanja spomenika prvom mađarskom kralju Ištvanu Prvom, koji je vladao početkom 11 veka i koji se u mađarskoj istorijsko-državnoj tradiciji smatra „sabornikom mađarskih zemalja“, a koga u Budimešti poštuju kao „Velikog“ i „Svetog“. Teritorija „Krune Svetog Ištvana“ se sredinom veka prostirala od Jadrana do Bukovine i od Beča do Transilvanije. Slovački predsednik Ivan Gašparovič tada je podsetio da mađarski predsednik „sa zadovoljstvom putuje po zemljama bivše Mađarske kraljevine“, dok se Laslo Šojom pravdao namerom da taj gradić „nezvanično poseti na poziv društvene organizacije“. Pobeda na predstojećim izborima u Mađarskoj energičnog 46-godišnjeg Viktora Orbana postaviće slovačko-mađarsku protivrečnost u novu ravan, u kojoj se stvari neće ograničiti na razmatranje događaja od pre milenijuma. Hoće li EU adekvatno reagovati na nagomilane izazove u opasnoj i delikatnoj sferi međunacionalnih odnosa? Tužno iskustvo Kipra, gde Brisel pribegava jednostranim potezima da bi ugodio svojim geopolitičkim planovima, unosi sumnje s tim u vezi. A već nagovešteno poređenje EU sa poderanim pokrivačem koji puca po šavovima izgleda sve aktuelnijim. Izvor Fond strateške kulture, Moskva Prevod: R. Dosković http://standard.rs/vesti/41-svet/4262-meunacionalni-irevi-na-telu-eu-.html [Non-text portions of this message have been removed]
