ERIKO SALERNO
Mosad baza Italija Intervju <http://www.pecat.co.rs/category/intervju/> | Milica Ostojiæ <http://www.pecat.co.rs/author/milicaostojic/> | april 7, 2010 at 14:44 _____ Razgovarala Milica Ostojiæ Vi¹e od ¹ezdeset godina agenti izraelske specijalne slu¾be Mosad, èija je baza na Apeninskom poluostrvu, isplanirali su i izveli veliki broj akcija, kako ¹irom Italije, tako i van njene teritorije. To su èinili èak i u savezni¹tvu sa Vladom u Rimu! Ilegalno prevo¾enje imigracije Jevreja koji su pre¾iveli Holokaust, meðunarodni promet oru¾ja za stvaranje samostalne dr¾ave Izrael, sabota¾a brodova, izazivanje avionskih katastrofa, oru¾ane akcije protiv italijanske industrije koja je snabdevala Arape, ubistva i kidnapovanja, osveta zbog masakra u Minhenu na Olimpijadi - samo su neke od mnogobrojnih aktivnosti "italijanskog" Mosada. Samo jednu akciju Mosad sa bazom u Rimu nikada nije sproveo: hvatanje usta¹a i Anta Paveliæa, koji su u svet po¹li iz Veènog grada. Svedoèanstva o tome nudi nam knjiga "Mosad baza Italija", uglednog publiciste Erika Salerna (autor vi¹e knjiga o Bliskom istoku), koji vi¹e decenija pi¹e za "Il Mesaðero", a ¾ivi izmeðu Jerusalima i Rima. Ekskluzivno za "Peèat" Salerno prièa o svojim vi¹egodi¹njim istra¾ivanjima po arhivima sveta, o traganju za najbitnijim pre¾ivelim svedokom, o neophodnosti suptilnog istra¾ivanja radi maksimalne autentiènosti u stvaranju knjige-¾ivopisa. Njegova prièa istinski je uznemirujuæa i fascinirajuæa, bazirana, kako na dokumentima, tako i na svedoèenju Mike Hararija, jednog od najèuvenijih jevrejskih ¹pijuna, koji se vratio na mesto poèetka svoje karijere, u èuvenu rimsku Via Veneto, gde je, kao dvadesetogodi¹njak, 1947. godine obavio svoj prvi zadatak. Za¹to je Mosad odabrao ba¹ Italiju kao svoju glavnu bazu i kojom je aktivno¹æu zapoèeo akcije koje su umnogome doprinele dana¹njem statusu Izraela? Glavni razlog je geostrate¹ki polo¾aj Italije. Za izbeglice Jevreje, koji su pre¾iveli Holokaust, prolaz do Palestine preko Italije bio je najlak¹i. Takoðe, Mosad je igrao na oseæaj krivice Italijana. Jer, iako su Italijani mnogo pomogli Jevrejima za vreme Drugog svetskog rata, skrivajuæi ih, èak ¾rtvujuæi sopstveni ¾ivot, zna se i to da su Musolini i njegovi sledbenici poèinili u¾asne zloèine, ako ne istovetne onima koje su poèinili Nemci, svakako veoma te¹ke u odnosu prema Jevrejima. Trebalo je dokazati da Italijani nisu vi¹e fa¹isti, dakle trebalo je prati savest i pokazati koliko su prijatelji Jevrejima. U Italiju se vratila iz Palestine Ada Sereni, italijanska Jevrejka (posle pogibije mu¾a), jedna veoma jaka ¾ena, iz veoma znaèajne italijanske porodice (njen je svekar bio kraljev lekar, a posle progla¹enja dr¾ave Izrael 1948. godine ona je postala prvi ¹ef Mosada u Italiji). Ona odlazi kod tada¹njeg predsednika Vlade De Gasperia i tra¾i da italijanska Vlada "zatvori jedno oko, ako je moguæe i oba, pred aktivnostima u Italiji". Odgovor je bio: "da". De Gasperia joj omoguæuje kontakte sa zvaniènicima mornarice, ¹efovima italijanskih tajnih slu¾bi, sa svim osobama gde je ona, odnosno Mosad, imao potrebe. U tri godine u Palestinu je poslato, legalno ili ilegalno, najmanje 26.000 Jevreja (broj koji su odredili Englezi bio je zanemarljiv). Najveæi broj njih pristigao je iz Austrije. Stizali su u severni deo Italije, bilo je kampova za izbeglice posvuda, potom su se preme¹tali ka ju¾nim zonama odakle je bilo lak¹e otiæi brodovima, koje su obezbeðivali agenti Mosada preko Italijana, ka Palestini. U nekim od ovih kampova, o kojima su vodili raèuna iskljuèivo Jevreji, bili su vojno obuèavani mladi Jevreji, pristigli iz Evrope. Obuèavani su sa oru¾jem ili bez njega, kako bi jednom, kada stignu u Palestinu, mogli da se bore protiv Arapa. Odlazili su sa dvadesetak brodova, kupovanih i u inostranstvu, ili datih na prepravku i na raspolaganje agentima Mosada. Izbeglicama je u svemu veoma pomogla italijanska Mornarica. Ka¾ete da je pranje savesti bio jedini razlog ¹to je Rim tako zdu¹no pomagao Mosad? U Italiji je krajem Drugog svetskog rata vladao pravi haos. Uporedo sa kampovima razvijao se razlièit oblik ¹verca. Depoziti oru¾ja saveznika bivali su pra¾njeni, legalno ili ilegalno. Snabdevani su borci u Italiji, i sa leve i sa desne strane, u Grèkoj, ali je snabdevan i arapski i jevrejski svet na Bliskom istoku. Kriminalne bande stizale su tamo gde nije uspevala nova dr¾ava. Bilo je dovoljno imati koju paru u d¾epu, a Jevreji su ih imali uvek. Bilo je dovoljno imati malo ma¹te i veæ se moglo odneti u Palestinu ono ¹to su tra¾ila odeljenja Mosada, jer Italija nije bila sa tom dr¾avom u ratu. Poznato je i to da nije volela Engleze. Kompletno prebacivanje izbeglica zavr¹eno je samo ne¹to pre zvaniènog odvajanja dela Palestine i samoproklamovanja dr¾ave Izrael, operacije koju je godinama pripremao Ben Gurion. Kako mu vi¹e nisu bile potrebne izbeglice veæ oru¾je, poèeo je jo¹ ranije da ga kupuje, ne samo u bazama u Italiji, veæ i u bazama u Latinskoj Americi, SAD-u. Oru¾je je brodovima stizalo u Palestinu. Dr¾ava Izrael jednostrano je proklamovana 14. maja, a dva dana pre toga Ben Gurion, "otac domovine", izjavio je: "imamo mnogo oru¾ja ali se ne nalazi ovde". On je tri godine pre tog maja boravio u SAD-u kako bi ubedio jednu grupu jevrejskih milijardera da mu pomognu. Kupljeni su brodovi, avioni, topovi, municija. Italija se nije pla¹ila Arapa? Kada je progla¹ena dr¾ava Izrael, niko vi¹e nije hteo slobodno da prenosi oru¾je Jevrejima, jer nije ¾eleo da stvara neprijatelje meðu Arapima. Tako su, na primer, italijanski brodovi imali papire da kreæu za Nikaragvu, a zapravo su i¹li ka Palestini. Te 1948. godine zastajao ti je dah samo ako vidi¹ koja je sila arapski svet. Na centimetar zemlje Jevreja dolazilo je 100 kilometara arapske teritorije. Ali rat se pobeðuje i zahvaljujuæi propagandi, filtriranim vestima. 28. aprila 1948. godine na prvoj stranici rimskog dnevnog lista "Il Mesaðero", dopisnik iz Tel Aviva zakljuèuje: "Jevreji su sna¾niji od Arapa, brojniji su, bolje naoru¾ani, bolje obuèeni i disciplinovaniji". Drugim reèima, situacija je takva da je arapska ofanziva kojom ¾ele da izbace Jevreje iz Palestine osuðena na senzacionalni neuspeh. Italija ima odluèujuæu ulogu i u stvaranju izraelske avijacije, posebno rimski aerodrom Urbe. ©kola iz koje je iza¹lo u samo devet meseci oko 60 pilota, upravo je ona na aerodromu Urbe. Zvanièno, ¹kola je bila civilna, a zapravo je bila kolevka izraelske avijacije, jer je jevrejska Palestina imala potrebu za vojnom snagom, sposobnom da se susretne sa arapskom silom. Avioni su kupovani na tr¾i¹tu, veæ iskori¹æeni. Italijanski instruktori bili su samo pokriæe za Jevreje pristigle iz raznih delova sveta, pre toga se veæ boreæi u raznim uniformama, kao ¹to su one amerièke, kanadske i ju¾noafrièke. Dakle, Rim je bio mesto obuke i mesto odakle su kretali avioni za borbu Jevreja iz Palestine. Italijanske tajne slu¾be nadgledale su agente Mosada, da bi ih zatim po naredbi svojih stare¹ina ostavljali da neometano rade. Ipak, rat ne znaèi samo nabaviti oru¾je, veæ i zaustaviti dotok oru¾ja protivnièkoj strani. Mosad tako sabotira brodove krcate oru¾jem koje je kupila Vlada iz Damaska. Poznat je sluèaj broda "Lina" koji su kupili Sirijci, a koji je na putu za Bejrut potonuo. U trag tom brodu u¹la je Ada Sereni, protagonista te akcije smislila je jednu dezinformaciju koje su objavile novine. Saèekalo se da brod stigne do Barija (kojeg je inaèe kontrolisala britanska fregata) ali u mraku se sve mo¾e - mina ispod i brod sa dragocenim tovarom tone. Èuveni izraelski obave¹tajac Majkl, Mike Harare Italija se znaèi ipak zamerala Arapima? Da ne bi uru¹ili dobre odnose sa Arapima, Vlada iz Rima nudi da Italija pokupi oru¾je iz potonulog broda. To i èini, ali je oru¾je veoma te¹ko o¹teæeno. Italija je na taj naèin ¾elela da poka¾e kako nema nikakve veze se ovom akcijom. Posle toga jedan roðak tada¹njeg ministra Odbrane iz Damaska ponovo kupuje brod u Bariju, i to od istog vlasnika prethodnog broda (inaèe saradnika Mosada), meðutim i taj brod se kvari, "otkazuju mu motori". U pomoæ sti¾e mali ribarski brod, preuzima komandu i oru¾je se u izraelskim vodama prekrcava na druga dva broda, stari brod se potapa, i isporuka sti¾e u Izrael. Meðutim, postoji jo¹ jedna zanimljivost. Italija je, naime, oduvek prodavala oru¾je raznim stranama, tako da je Mosad morao da krene u akciju sabota¾a protiv italijanske industrije. Prodaja oru¾ja inaèe nije moralno pitanje nigde u svetu, i sam Izrael na taj naèin trguje. Mosad se ne bavi direktno prometom oru¾ja, ali taj promet olak¹ava, jer njegovi agenti putuju èak i u arapske zemlje gde se, koliko ja znam, nalazi i oru¾je iz Izraela. Trgovina je trgovina. Italijani su prodavali borbene avione kako Izraelu tako i Egiptu, samo ¹to su ovi poslednji zavr¹avali u moru. Da su to bile akcije jevrejskog terorizma bilo je jasno svima. Ruka Mosada prostirala se posvuda. Ona je bombardovala Englesku ambasadu u Rimu, ona je po naredbi Golde Meir "osvetila" izraelske sportiste izmasakrirane od strane palestinske organizacije na Olimpijadi u Minhenu. Upravo je Golde Meir dala nalog Mike Harariju da izvr¹i operacije gde god hoæe, na Bliskom istoku, u Evropi. Ubijani su svi odgovorni za masakr u Minhenu, od izvr¹ioca do nalogodavaca. Mosad je poèeo akcije u Italiji jer je tu bilo najlak¹e, buduæi da su postojale minimalne kontrole. Mnogo ljudi ubijeno je gre¹kom. Napravljena je serija neoprostivih gre¹aka za organizaciju koja je dobro obuèena, pa u Norve¹koj dobar deo grupe biva uhap¹en. Mosad je tako u poslednji èas spreèio ubistvo Golde Meir u Rimu. U va¹oj knjizi pominjete da je Mosad saraðivao i sa biv¹im nacistima, visokim prelatima Vatikana. Pre formiranja dr¾ave Izrael Mosad je u Italiji morao da kontaktira i saraðuje sa mnogim "èudnim ljudima". Bilo je to veoma neobièno vreme. Vodio se Hladni rat izmeðu Istoka i Zapada, odnosno Sovjetskog Saveza i SAD-a. Zato su se i dogaðale neverovatne kombinacije. Na primer, biv¹i nacisti prvo su uhap¹eni, a potom regrutovani u Mosad, pa poslati u Siriju da vide ¹ta spremaju tamo¹nje vojne snage. Jednog nacistu Mosad je poslao u Egipat. Mosadu su bili potrebni svi ti ljudi, nauènici, struènjaci sa bogatim iskustvom u raznim oblastima, a njih je bilo mnogo meðu nacistima. Neki od njih èak su obuèavali i izraelsku Vojnu mornaricu. Jo¹ jedna stvar je od izuzetnog znaèaja. Zbog svih ovih de¹avanja, posle rata u Italiji nije suðeno nikome za ratne zloèine, za sve ono ¹to se desilo i na Balkanu, ili u Grèkoj, ili u Italiji, ili na nekom drugom mestu. Nije bilo nijednog procesa ni protiv vojnika niti protiv osoba koje su poèinile ratne zloèine. Sa druge strane, postojala je i jedna mala grupa Jevreja koja je, nakon ¹to je saraðivala sa nacistima, zapoèela sopstvene ilegalne poslove. Ljudi Mosada uspeli su da uðu u trag izvesnim sumama nacistièkog falsifikovanog novca. No, najprivilegovanija saradnja Mosada bila je ona sa CIA-om. U svakom sluèaju Mosad je saraðivao sa "razlièitim pojedincima", a sve u cilju da se suprotstavi svom glavnom neprijatelju - Velikoj Britaniji. Va¹ svedok Harari isprièao vam je i ne¹to o èemu se malo ili ni¹ta u javnosti nije znalo: novembra 1968. godine 560 buradi (ukupno 200 tona oksid-uranijuma), onoga koje se obièno koristi za petrolej, iza¹lo je iz jedne belgijske fabrike, i tako je zapoèeo dugi ilegalni, kontrolisani put ovog tereta prema nuklearnoj centrali u Dimoni (Negev). Mo¾ete li nam pojasniti su¹tinu ove operacije? Izrael je zapoèeo izgradnju postrojenja u pustinji, i imao je potrebu za uranijumom kako bi snabdeo svoj arsenal atomskim i nuklearnim oruðem. Agenti Mosada napravili su sporazum sa jednom milanskom firmom, "La Saika", koja se bavila proizvodnjom i prodajom farbi za tekstil. Dakle, ona je slu¾ila kao pokriæe za neku drugu robu na granici. Sistemom pretovarivanja sa jednog broda na drugi, sve je stiglo u Tel Aviv. Izrael je ¾eleo svoju atomsku bombu i uspeo je da nabavi svoje atomsko oru¾je, ali je i sve uèinio, i u Italiji, da to isto ne stigne u ruke drugih. ©imon Peres, u to vreme predsednik Vlade od kojeg je direktno zavisio Mosad, nije nikada nosio uniformu, ali je uspeo da svojoj Zemlji nabavi najpotentnije oru¾je i stoga se smatra "ocem izraelske nuklearke". Mordeæai Vanunu, nauènik, èovek koji je radio u Dimoni, u trenutku psihièke krize, snimio je vi¹e fotografija srca nuklearke i napustio Izrael, stigav¹i najpre u Australiju. Tamo je isprièao istoriju nuklearke magnatu tamo¹nje ¹tampe, Maksvelu. ©tampa to iapk ne objavljuje. Maksvel je, naravno, radio za Mosad, te odmah obave¹tava tu organizaciju o nameri Vanunua, koji potom sti¾e u London i prièa storiju novinaru lista "Sandej Tajms". Meðutim, 30. septembra "Sandej Miror" (tabliod tog istog Maksvela), dosufliran od Mosada, objavljuje prièu i fotografiju Vanunua. Prièa je skrojena tako da govori o "la¾nom obelodanjivanju o izraelskoj nukleraki". Mosad ¹alje "sluèajnu turistkinju" u London, koja ga zavodi. Polaze u Rim "kod njene sestre". Èim su tamo u¹li, tri agenta Mosada ga kidnapuju. Osuðen je na 18 godina robije, koju je odle¾ao. U zatvoru, iz kojeg je prebaèen furgonom na sud, uspeo je da napi¹e na dlanu da je kidnapovan u Rimu. Prislanja dlan na staklo furgona na ulici, fotografi to slikaju, a ta dramatièna fotografija obilazi svet. Da li ste ikada proèitali u izraelskoj ¹tampi da Izrael ima atomsko naoru¾anje? Naravno da ne, postoji jedna igra koju sprovodi izraelska ¹tampa, tipa "po onom ¹to pi¹e strana ¹tampa mi imamo 200 nuklearnih glava", jer Izrael ne mo¾e da prièa o vojnim tajnama. Italija je 1978. godine potpisala Sporazum sa Sadamom Huseinom - 50 miliona dolara za nabavku neophodnih tehnologija za funkcionisanje èetiri laboratorije koje su konstruisale u Iraku "Snija Teæint" i "Ansaldo Meèanika Nukleare" iz Ðenove. "Centar Itrek" iz Rondinele, iz Bazilikata, poèeo je da radi na obuèavanju osoblja, ponajvi¹e iraèkih i pakistanskih in¾enjera. Posle nekoliko meseci dvojica italijanskih tehnièara do¾ivljava pretnje od Mosada. Bili su primorani da rade uz nadzor policije. U noæi izmeðu 7. i 8. jula 1980. godine eksplodirala su dve bombe u Rimu, u prostorijama "Snija Teæint", i u stanu generalnog direktora ove firme. Zna se naravno ko je to izveo, a Sadam Husein nikada nije uspeo da realizuje svoj nuklearni projekat: centralu Osirak uni¹tili su izraelski bombarderi. Posebno poglavlje va¹e knjige posveæeno je usta¹ama, Paveliæu i Vatikanu u ulozi njegovog za¹titnika. Postoji jedno poglavlje o kojem bi tek trebalo pisati. Reæi æu vam jednu stvar, koje nema u ovoj knjizi, jer je iza¹la na svetlost dana tek ovih dana. Nije reè o Mosadu, veæ o Izraelu, o Jevrejima. Evo o èemu je reè. Adolfa Ajhmana kidnapovao je Mosad kada je veæ stigao u Argentinu. Godinama izraelski istra¾ivaèi poku¹avaju da shvate kako to da je on stigao mirno u Argentinu. Nemci ne ¾ele da otvore arhive. Postoji sumnja da je Ajhman pro¹ao, kao i toliki ratni kriminalci i nacisti, preko mre¾e koju su uspostavili kardinal Ðuzepe Siri u Ðenovi i Vatikan. Jedan kanal koristile su usta¹e, koje nisu prolazile preko Ðenove, veæ direktno preko Rima, odatle odlazeæi ili u Ðenovu, ili u Napulj, a odatle be¾ali iz Italije. Dakle, Vatikan je zaista pomogao hiljadama nemaèkih nacistièkih kriminalaca da pobegnu preko Italije, i to sa formalnim obrazlo¾enjem da su svi "antikomunisti". Siri je 1989. godine potvrdio da je pomogao "nekoliko hiljada osoba da napuste Italiju preko Ðenove, i da su tamo nacistima pomagali katolièki velikodostojnici". Po izve¹taju iz 1947. godine agenta Amerièke tajne slu¾be OSH (kasnije CIA), koji je do¹ao u Italiju da bi saznao da li se meðu izbeglicama mo¾da nalazi i neki komunista, ili ruski agent, Siri je upravljao "meðunarodnom organizacijom koja je imala za cilj pripremu emigracije antikomunista za Latinsku Ameriku". Ta etiketa antikomunista pokrivala je sve osobe koje su bili politièki protivnici komunizma, posebno fa¹iste, usta¹e i druge sliène grupe. Siri je imao veoma tesne kontakte sa pukovnikom Volterom Rufom, izumiteljem smrtonosnog "furgona na gas", prethodnice gasne komore i sa hrvatskim sve¹tenikom Karlom Petranoviæem, biv¹im rukovodiocem hrvatskih usta¹a. Oni su se zajedno bavili pitanjima organizacije njihovog bekstva, i zajedno koordinirali prijem ratnih kriminalaca u nekim zemljama Latinske Amerike i Ju¾ne Afrike. U tom kontekstu ratni plen je prelazio iz ruke u ruku. 1999. godine, u jednom amerièkom sudu, vatikanska banka "IOR" optu¾ena je da je inkasirala dobra koja su prokrijumèarile usta¹e. Kako i za¹to, objasnio je sudija Vilijam Goen, biv¹i agent CIC (Counter Intelligence Corps) svojevremeno na slu¾bi u Rimu. Najva¾niji detalj iz njegove deponovane izjave glasi: "ispitivao sam lièno Draganoviæa koji mi je rekao kako je zavisio direktno od kardinala Montinija". Montini (buduæi papa Pavle VI) obave¹ten je direktno od ¹efa rimske O©, D¾ejmsa Angletona o istrazi koju je sproveo Goen. Optu¾io je ovog agenta CIC-a i njegove nadle¾ne za "nepropisno uplitanje u poslove Svete Stolice i kr¹enje imuniteta Vatikana", èime je i blokirana njegova aktivnost. Goen je tvrdio na sudu da je ustanovio kako je "blago usta¹a zaplenila vatikanska Banka i koristila ga za odr¾avanje 'retlajna' (Sporazum "RatLine" koji je omoguæavao brojnim gerarhijskim nacistima da pobegnu pred pravosuðem, a operaciju su omoguæili istoimenim sporazumom maja 1944. papa Pio XII i komandant u Italiji Karl Volf). Jedan deo novca i¹ao je za finansiranje religijske aktivnosti. Destinacija onih koji su u¾ivali retlajn bila je Peronova Argentina, zemlja od koje je biskup Hudal tra¾io i dobio ulazak za "5.000 boraca antikomunista". U Rimu u Ulici Tomaæeli postoji hrvatski manastir Sveti Jeronim, koji je poslu¾io kao utoèi¹te diktatoru Antu Paveliæu u i¹èekivanju da poðe za Latinsku Ameriku. Mosad se nije pozabavio tim sluèajem. Paveliæa je postavio za ¹efa lièno Hitler u marionetskoj nezavisnoj Hrvatskoj, i on je tu i èekao da poðe sa brojnim svojim usta¹ama . "Pred oèima Vatikana", pi¹e u jednom izve¹taju tajne slu¾be iz Va¹ingtona. "Paveliæ, militantni katolik, èovek koji je pogre¹io, ali koji se bori za katolicizam. I iz tog razloga u¾iva za¹titu Vatikana." Goen je bio zaustavljen od svojih nadle¾nih u trenutku kada je bio u taèki otkrivanja rimskog skrovi¹ta za tu zmiju. Pona¹anje, kako amerièke tajne slu¾be, tako i Vatikana, osuðeno je u jednom veoma ¹irokom izve¹taju Komisije za istragu koju je vodio dr¾avni amerièki podsekretar Stjuart Ejzen¹tat, a objavljen je 2. juna 1998. godine. On u izve¹taju ka¾e da "iako nema dokaza o direktnoj upletenosti Pape i njegovih savetnika, èini se neverovatnim da su sve to ¹to se dogaðalo ignorisali. Vatikanske vlasti su izjavile da nisu na¹le bilo kakav dokumenat koji bi rasvetlio pitanje usta¹kog zlata". Vatikan odgovara iz usta portparola Navaro Valsa: "Sekretar instituta San Jerolimo, u to vreme Krunoslav Draganoviæ, mo¾da je koristio to zlato samo po sopstvenom nalogu, bez autorizacije Instituta, i bez saznanja Vatikana". Praktièno, "blagom uzetim od Jevreja na kraju Drugog svetskog rata usta¹e i hrvatski fa¹isti finansirali su sopstveno bekstvo u Latinsku Ameriku, kao i ratne kriminalce naciste, kao ¹to je Klaus Barbi, uz pomoæ Papskog saveta hrvatskog instituta San Jerolimo u Rimu". Po izve¹taju, usta¹e su "1941. internirali 40.000 Jevreja u koncentracione logore, i 1942. i 1943. dostavili su sve preostale Nemcima. Pokradeno je hrvatskim Jevrejima 80 miliona dolara u zlatnim predmetima koje su delom dostavili u ©vajcarsku, odakle je povraæeno Vladi Broza Tita", "35 miliona dolara meðutim poneo je Paveliæ u Rim gde se ovaj ratni kriminalac skrivao od 1946. do 1948.", "bez da su tajne slu¾be Engleske i SAD-a uèinile ni najmanji napor da ga uhapse". London i Va¹ington naoru¾avali su se od strane nacista kako bi se borili u Hladnom ratu protiv Moskve. A usta¹ka zmija Ante Paveliæ, odgovoran za smrt hiljade lica, bio je na crnoj listi izraelske tajne slu¾be, na spisku Simona Vizentala i tzv. lovaca na naciste. Ipak, agenti Mosada koji su radili u Italiji i Americi, imali su neke druge prioritete. http://www.pecat.co.rs/2010/04/eriko-salerno-mosad-baza-italija/ [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------------------ =============== Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: sorabia-dig...@yahoogroups.com sorabia-fullfeatu...@yahoogroups.com <*> To unsubscribe from this group, send an email to: sorabia-unsubscr...@yahoogroups.com <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
