Da li je i sumnjiv kapital jedna od tekovina petooktobarskih promena Svi peru ruke od prljavog novca
Autor: Mirjana N. Stevanoviæ Klupko oko braæe ©ariæ, ali i druge finansijske i privredne afere, ponovo su otvorile pitanje koliko su institucije u Srbiji spremne da prate novèane tokove i da detektuju novac sumnjivog porekla. Op¹te mesto u toj prièi svakako je tvrdnja da je najvi¹e prljavog kapitala u zemlju u¹lo kroz privatizaciju, mada se pominju i graðevinarstvo, poslovi sa nekretninama, sportski klubovi i ugostiteljski objekti. Svojevrsni apsurd je, meðutim, ¹to o tome govore upravo predstavnici institucija koje su bile du¾ne da spreèe protok prljavog novca, a posebno njegovo infiltriranje u legalnu privredu. - Kapital ©ariæa, ali i svih drugih aktera koji se pominju u brojnim aferama pranja novca, poèeo je da ulazi u srpsku privredu 2001. godine. To je tekovina 5. oktobra, jer ma ¹ta mislili o Milo¹eviæu, èinjenica je da u njegovo vreme novac od droge nije ulazio u firme. Arkan je mogao da se "igra" kupujuæi sportske klubove, ali u privrednu strukturu nije mogao da uðe. Osim toga, da bi se bilo ¹ta kontrolisalo, da ne govorimo o novèanim tokovima, potrebna je jasna politièka volja dr¾ave da tu proceduru uèini standardom. Meðutim, od trenutka kada je Zoran Ðinðiæ, posredstvom Èumeta, uveo novac od droge u privredu, te¹ko je poverovati da bi bilo koji dr¾avni èinovnik bio spreman da takve stvari ispituje. Drugi problem je to ¹to su za sveobuhvatnu kontrolu potrebne jake i visoko struène institucije za èije je formiranje potrebno najmanje deset do 15 godina - komentari¹e za Danas Branko Pavloviæ, konsultant malih akcionara koji je par meseci bio na èelu Agencije za privatizaciju. On podseæa da je svojevremeno predlagao da se na nivou dr¾ave postigne konsenzus o tome ¹ta je to veliki kapital, da li je reè o milion ili pet miliona evra, i da, kad god se takva transakcija pojavi, institucija preko koje se vr¹i plaæanje, insistira da se to obavi u amerièkim dolarima i preko neke od banaka u SAD. "Po¹ao sam od èinjenice da je u toj dr¾avi kontrola novèanih tokova prema treæim zemljama na mnogo vi¹em nivou, pa bismo bar mogli da ka¾emo da smo uèinili napor kako bismo spreèili ulazak prljavog kapitala", obja¹njava Pavloviæ. Prema oceni Mahmuda Bu¹atlije, konsultanta za investicije, u Srbiji, za razliku od, recimo, Italije gde finansijska policija ima pravo da podvrgne proveri svakog graðanina koji poseduje gotovinu veæu od 5.000 evra, novac van legalnih tokova mo¾e nesmetano da cirkuli¹e. Kod nas takvih pravila nema, a nikakvu sumnju nadle¾nih dr¾avnih institucija ne izazivaju ni visoke sume novca kojima se plaæaju poslovi, na primer, u graðevinarstvu. - Ta grana je svuda u svetu pogodna za pranje novca, a u Srbiji je, zbog rada na crno i plaæanja usluge izvoðaèa ili dobavljaèa ke¹om, jo¹ "atraktivnija". Da ne govorimo o apsurdu da Zakon o prometu nekretnina dozvoljava moguænost plaæanja u devizama i gotovini, iako je to ostalim zakonima zabranjeno. Te velike kolièine gotovog novca, koje najèe¹æe potièu iz sumnjivih poslova, generator su i korupcije, ali ma koliko da se prstom upire u mito na ¹alterima, to ni izbliza nije takvo zlo kao kada je reè o zloupotrebama politièkog polo¾aja. A upravo veliki novac podstièe tu vrstu korupcije. Zahvaljujuæi takvom spletu okolnosti moglo je da se dogodi da se pet hektara parka pretvori u poslovni centar, a naselje Belvil da bude izgraðeno bez plaæenih komunalija, na raèun dogovora da se objekti koriste za Univerzijadu, iako zakon izrièito propisuje da se novac za te namene mora uplatiti direktno u bud¾et - ka¾e Bu¹atlija za Danas i dodaje da je to uzrok negativnog poslovnog rejtinga Srbije, zbog koga se na na¹em tr¾i¹tu nisu pojavili devaloperi iz prve svetske lige. Da je lo¹ imid¾, praæen visokim nivoom korupcije i prisustvom prljavog novca, jedan od uzroka izostajanja velikih stranih investicija, potvrðuje i Nemanja Nenadiæ iz Transparentnosti Srbija, koji nagla¹ava da je te¹ko izmeriti u kojoj meri je to razlog uzdr¾anosti stranih investitora, jer nemamo poredive primere, s obzirom na to da su sve zemlje u okru¾enju pogoðene istim problemom. - Pranje novca je i u svetu relativno skoro postalo predmet interesovanja istra¾nih organa, a u Srbiji su tek 2002. godine takve transakcije postale ka¾njive. Ali, trebalo bi imati u vidu da je od pranja novca mnogo va¾nije poreklo i naèin sticanja kapitala. Naravno, mogla bi se otvoriti èitava debata o tome da li je bolje ¹to je novac ubaèen u legalne tokove, ili ga je trebalo ostaviti da cirkuli¹e kroz sive kanale, ili ga èak pustiti da ode na neku drugu destinaciju. S druge strane, te¹ko je utvrditi i koje su kolièine novca do¹le iz kriminalnih krugova, jer se veliki broj èak i legalnih transakcija odvija preko firmi registrovanih u tzv. poreskim rajevima, odnosno, of ¹or kompanija, gde je te¹ko utvrditi i vlasnika i poreklo kapitala. Ipak, kod nas nije najveæi problem to ¹to nije spreèen dolazak prljavog novca, veæ ¹to nije uèinjeno vi¹e, kada veæ postoje institucije i zakonodavstvo koje to omoguæava - tvrdi Nenadiæ i dodaje da jedan od signala koji ukazuje da ne¹to u institucijama nije u redu jeste polemika izmeðu Agencije za privatizaciju i Uprave za spreèavanje pranja novca. Direktor Agencije za privatizaciju Vladislav Cvetkoviæ izjavio je nedavno da je ta institucija Upravi za spreèavanje pranja novca dostavila vi¹e od 1.700 dopisa o aktuelnim privatizacijama, a da je odgovor dobila samo u jednom sluèaju, i tada ugovor sa sumnjivim kupcem nije ni zakljuèen. Aleksandar Vujièiæ, direktor Uprave za spreèavanje pranja novca, demantovao je te tvrdnje rekav¹i da od Agencije za privatizaciju nije stigao nijedan zahtev da se, pre privatizacije, preispitaju i utvrde okolnosti koje bi spreèile potpisivanje ugovora o prodaji kapitala dr¾avnih preduzeæa. Ipak je, nekoliko dana kasnije, u intervjuu jednom dnevniku izjavio da Agencija za privatizaciju dostavlja Upravi za spreèavanje pranja novca sve podatke koji se odnose na privatizaciju, da se analizira svaka informacija, i da potom Uprava utvrðuje da li postoji sumnja o pranju novca ili ne. I ma koliko ovo izgledalo kao razgovor gluvih, ako se izraèuna koliko je radnika zbog neuspelih privatizacija izgubilo posao, koliko njih radi a da mesecima ne prima zaradu i koliko je Srbija o¹teæena zbog toga ¹to je gotovo izgubila industriju - prièa o pranju novca i dramatiènim posledicama zvuèi alarmantno. "Atraktivne" destinacije Procenjuje se da je najvi¹e prljavog novaca u¹lo u Vojvodinu, gde je ©ariæeva, pre toga i grupa Antuna Stanaja, kupovala zemlji¹te, poljoprivredna dobra i preduzeæa mahom iz preraðivaèke industrije, ali i autotransportna preduzeæa, autobuske stanice. Sumnjivim kapitalom kupovane su i medijske kuæe, firme koje imaju nekretnine ili gradsko graðevinsko zemlji¹te. Novac je, gotovo nepogre¹ivo, ulagan u zemlji¹te gde su planirani veliki infrastrukturni objekti. Na meti su bile i firme iz istoène Srbije, pre svega poljoprivredne poput D¾ervina ili Mlinpeka, ali i parcele na Staroj planini. Sprega kriminala i institucija Dr¾avne institucije nisu osposobljene da spreèe priliv prljavog novca. Zemlja u tranziciji koja ulazi u privatizaciju, idealna je meta za nelegalno steèeni kapital i zadatak dr¾ave bio je da spreèi njegov ulazak. Meðutim, izgleda da se nadle¾ne institucije nisu sna¹le, a problem je i to ¹to pre privatizacije nismo obezbedili sve mehanizme kojima dr¾ava mo¾e da kontroli¹e novèane tokove. S druge strane, nesporna je i sprega izmeðu kriminala i pojedinaca u institucijama, jer bez toga proces pranja ne bi mogao da funkcioni¹e - ka¾e za Danas Veselin Avdaloviæ, profesor Ekonomskog fakulteta u Ni¹u i beogradske Bankarske akademije. http://www.danas.rs/dodaci/biznis/svi_peru_ruke_od_prljavog_novca.27.html?ne ws_id=186376 [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------------------ =============== Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: sorabia-dig...@yahoogroups.com sorabia-fullfeatu...@yahoogroups.com <*> To unsubscribe from this group, send an email to: sorabia-unsubscr...@yahoogroups.com <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
