Intervju dr Mlaðen Kovaèeviæ
Vlast vodi dr¾avu u bankrot Irena Radisavljeviæ | 11. 04. 2010. - 00:02h | Foto: V. Stanèeviæ | Komentara: 0 <http://www.blic.rs/Vesti/Politika/184557/Vlast-vodi-drzavu-u-bankrot/koment ari> U na¹oj vlasti ne postoji svest o ozbiljnosti krize u kojoj se nalazimo, sve se radi se od danas do sutra, prodaje sve ¹to se prodati mo¾e i zadu¾uje gde god da se mo¾e. Na sva zvona objavljujemo da smo potpisali ugovor za kredit od Rusije. Takvo zadu¾ivanje je nemoralno, jer æe i taj i novac koji povlaèimo od MMF koristiti da se zapu¹e rupe u bud¾etu i da se proda na deviznom tr¾i¹tu kako bi se odr¾ao nerealan kurs dinara. Veæina tog novca zapravo odlazi u d¾epove tajkuna i uvoznika, ka¾e za "Blic nedelje" ekonomista dr Mlaðen Kovaèeviæ. - To nije moralno jer se taj dug potro¹i ekonomski neracionalno, nema efekata na privredu, a ceo raèun prenosimo na buduæe generacije. Èak 40 odsto prihoda od izvoza robe i usluga odlazi na pokrivanje spoljnjeg duga, i to je stra¹no. Zbog toga se Srbija nalazi u ozbiljnoj du¾nièkoj krizi. U ovu godinu smo u¹li sa vi¹e od 2,3 milijarde evra dospelog a neisplaæenog duga. To je velika suma, a ove godine nam dospeva jo¹ najmanje tri i po milijarde evra. Ako se ovako nastavi, èeka nas argentinski scenario, odnosno slom, kada dr¾ava ne mo¾e vi¹e da servisira dugove, kada se uvoz bitno smanji i kada svi od kojih smo zajmili polako poèinju da zavræu slavine, pa moramo da molimo za reprogramiranje dugova. Umesto da razmi¹ljaju o tome, na¹i politièari nas uljuljkuju prièama da je Srbija iza¹la iz recesije. Najaviti da smo iza¹li iz recesije ravno je apsurdu, jer bi to znaèilo da je u prethodna dva kvartala privredna aktivnost rasla, ¹to se u Srbiji nije dogodilo. Istina, bilo je elemenata koji su davali neko malo zeleno svetlo, jer je treæi kvartal bio bolji od drugog, pa su poèela da plju¹te politièka obeæanja. Meðutim, pre nekoliko dana Republièki zavod za statistiku (RZS) je objavio podatak da je BDP u èetvrtom kvartalu bio za 0,1 odsto manji od treæeg pro¹le godine. Kamo sreæe da je Srbija samo u recesiji, ona je u dubokoj ekonomskoj i dru¹tvenoj krizi. Èime se zapravo bavi na¹a vlast; siroma¹tvo ih malo interesuje, nezaposlenost i natalitet takoðe, o izvozu samo govore fraze... - Problem je u defektnom konceptu reformi koji nam je nametnuo MMF jo¹ pre devet godina. Oni koji su sebe nazivali vizionarima te 2001. godine i pravili se "veæim katolicima od pape" i danas insistiraju na tom konceptu i nemaju nameru, niti snage da ga napuste, pa sada pod pritiskom MMF tumaraju u zaèaranim krugovima donoseæi samo ¹tetu ovoj zemlji. Izmeðu ostalog, taj koncept, proistekao iz Va¹ingtonskog konsenzusa (MMF, Svetska banka, amerièka administracija) problem nezaposlenosti ne smatra ekonomskim problemom. Njima je va¾na stabilizacija, privatizacija, deregulacija, liberalizacija spoljne trgovine... Pod uticajem toga, ni u Srbiji danas niko ne vodi raèuna o nezaposlenosti ili demografskoj krizi. Niko ne vodi raèuna o narodu. Umesto toga, zvaniènici samo krpe rupe, zadu¾uju se gde god mogu, tro¹e... Dosta ste kritikovali aran¾man sa MMF-om? - Pokazalo se da su zemlje koje u tranziciji nisu saraðivale sa MMF-om, poput Slovenije, mnogo bolje pro¹le. Poljska, koja je posle dve godine napustila taj neoliberalni koncept, postigla je vrlo solidne privredne performanse. S druge strane, taj koncept je 1998. doveo do sloma privrede u Rusiji. I glavni pobornici ideologije MMF-a na kraju su je se odrekli, poput Fridmana ili Fuku Jame. Da nije do¹lo do krize, MMF bi propao, jer su svi poèeli da be¾e od njih. Sada su u MMF malo promenili taktiku, manje su rigidni i ako nam i¹ta odgovara iz tog aran¾mana, to je èinjenica da insistiraju na smanjenju op¹te potro¹nje i da ogranièavaju na¹e populistièke politièare koji samo razmi¹ljaju o sopstvenim foteljama. Ako posle Ðinðiæa nema vizionara, za¹to predsednik i premijer ne okupe desetak ozbiljnih i nekorumpiranih ljudi koji æe im reæi ¹ta dr¾ava mora da uradi? - Zato ¹to u Srbiji na svim nivoima vlasti vlada negativna selekcija kadrova, koja je posledica èinjenice da nemamo pravnu, veæ partijsku dr¾avu. Prosto je neverovatno koga ti na¹i politièari postavljaju za direktore va¾nih javnih preduzeæa. Jedan istorièar je zapisao da su u istoriji po dobrim delima pamte samo oni carevi, kraljevi, sultani koji su znali da oko sebe okupe pametne ljude. Ovde toga nema. Svaka revolucija izbaci mnogo karijerista koji nisu dorasli zadatku. Ovde se pojavila grupa mladih ljudi skromnih struènih znanja, koji su poèeli da veruju da su oni mesije, a sada se vidi da su izgubili i moral i po¹tenje i da samo gledaju kako da se odr¾e na vlasti. I da im od toga ni¹ta nije va¾nije. ©ta, po vama, vlast mora da uradi? - Zala¾em se da Tadiæ kao predsednik dr¾ave inicira stvaranje strategije razvoja uz maksimalnu saradnju s nauènim krugovima, u kojoj æe uèestvovati ¹to vi¹e neutralnih, a ¹to manje partijskih kadrova. Meðutim, eto i on je neki dan rekao da æe strategiju praviti njegova stranka, ¹to odmah stvara sumnju i odbojnost. Pre devet godina su nam obeæavali da æemo do 2004. godine steæi status kandidata EU, a 2010. postati èlanica. ©ta se dogodilo? - Politièari su obeæavali nerealno. Princip je obeæajte ¹to vi¹e, da se svidite i narodu i EU. Da bi ispunili ta obeæanja, morali su da èine sve da se donose zakoni i standardi koji va¾e u EU. Umesto toga, zakoni su u suprotnosti s evropskim, nacrte pi¹u nazovistruènjaci, u parlamentu se glasa po automatizmu, niko nikom neæe da se zamera, poslanici delaju po nareðenju jer ih stranaèki vrhovi dr¾e u ¹aci sa blanko ostavkama... Sve se radi na ¹tetu Srbije i njenog puta u EU. Zbog svega toga i ne verujem da æemo pre 2018. uæi u EU. Ministri koji su nam obeæavali kule i gradove i sada su u vladi? - Med i mleko su nam obeæavali trutovi. I, na¾alost, osim Labusa svi su i dalje tu. Ogroman je nesklad izmeðu onoga ¹to su Ðeliæ, Dinkiæ, Labus i drugi obeæavali 2001. i 2002. i onoga ¹to je do danas ostvareno. Ðeliæ je, na primer, 2002. rekao da æe se o srpskom privrednom èudu prièati ¹irom sveta. Kako se stvari sada odvijaju, pla¹im se da umesto èuda ne doðe do srpskog privrednog èudovi¹ta. To ¹to su svi i danas u vlasti jo¹ jedan je znak da je taj svet nemoralan. Kriza morala zahvatila je sve nivoe na¹eg dru¹tva. Imamo funkcionere koji ni po koju cenu neæe da napuste duple funkcije, zvaniènici uèestvuju u aferama bez posledica, a rezultati njihovog rada su daleko slabiji od obeæanih. I sad im je za sve kriva svetska ekonomska kriza. Do¹la im je kao kec na deset. Kako vam se danas èini izjava iz 2002. onda¹njeg guvernera kada je tvrdio da se kurs neæe menjati narednih 50 godina? - I tada sam govorio da æe taj koncept doneti te¹ke posledice. To se i dogodilo. Osim ¹to je delimièno povoljno delovao na inflaciju, ugu¹io je izvoz i domaæu proizvodnju, a smatram da je najveæim delom odgovoran i za nisku industrijsku proizvodnju koja je ugu¹ena ogromnim uvozom. Domaæe tr¾i¹te je preplavljeno uvoznim proizvodima koji su èesto lo¹eg kvaliteta, ali jeftini, pa ih narod kupuje zbog niske kupovne moæi. A kada kupuje jeftinu uvoznu robu, za kupovinu domaæe ni¹ta ne ostaje. Slovenija je u tranziciji te¾ila da spase sva preduzeæa koja se mogla biti spasena. U Srbiji su èak upropa¹tavana da bi mogla jeftinije da budu prodata tajkunima? - To je problem ljudi koji su vodili privatizaciju. Uop¹te neadekvatni i pogre¹ni ljudi su se na¹li na va¾nim funkcijama od 2001. Dinkiæ je postao guverner NBS, a nikad se nije bavio tom materijom, veæ je bio asistent na predmetu privredni razvoj; Vlahoviæ je bio asistent u Ekonomskom institutu, a postao je ministar za privredu i privatizaciju; Pitiæ koji je predavao svetsku ekonomsku istoriju postaje ministar za ekonomske odnose s inostranstvom; Ðeliæ koji se "proslavio" sa Saksom po lo¹e sprovedenim tranzicionim reformama postaje ministar finansija. Nisu se u tim istorijskim momentima na¹li pravi ljudi, a nisu hteli ili nisu znali ni da okupe pravi tim oko sebe. Smatrali su da je starija garda udarena marksistièkim maljem. Kako je moguæe da Strategija privrednog razvoja koja je pravljena za period od 2006. do 2012. godine nije dala nikakvih rezultata? - Ta strategija je pravljena u oblacima i nije imala nikakve realne moguænosti da se ostvari. Izmeðu ostalog, ona je predviðala rast BDP po proseènoj godi¹njoj stopi od sedam odsto, a u 2009. smo imali pad od tri odsto. To je bilo prosto ¹irenje pozitivne energije, ¹to se pokazalo da je isplativo. Taj koji je obeæavao med i mleko odlièno je pro¹ao i materijalno i dru¹tveno i jo¹ je silna priznanja pokupio, a oni koji su bili takozvani katastrofièari jedino mogu da imaju satisfakciju ¹to se pokazalo da su bili u pravu. Zato i sada istièem da ako se bude nastavilo da se radi kao do sada, ako i dalje bude va¾io princip zadu¾i se, prodaj i potro¹i, perspektive su izuzetno tmurne, a argentinski tango ili ruski kazaèok su neminovni. Prodaja Telekoma di¾e cene razgovora - Apsolutno sam protiv prodaje i Telekoma i EPS-a. Protiv sam jer se pokazalo da je i ono ¹to samo do sada zaradili od privatizacije potro¹eno bez ikakvog efekta. Ogromne pare su do¹le na teritoriju Srbije od 2001. Po osnovu neto zadu¾ivanja, doznaka iz inostranstva i prodaje imovine, najmanje je 70 milijardi dolara do¹lo, a ni¹ta nismo uradili, nismo zavr¹ili Koridor 10, nismo revitalizovali kanal Dunav-Tisa-Dunav, nismo nijednu veliku fabriku napravili. Èovek se s pravom pita, ako su isti ljudi na vlasti, kako æe ovo sada biti potro¹eno. Telekom je firma koja ostvaruje profit i bilo bi pametno da ga dr¾imo kao zlatnu koku. A sada se mo¾e lako desti da dr¾avni monopol uspe¹ne firme prodamo dr¾avnom preduzeæu iz inostranstva. To æe rezultovati vi¹estrukim poveæanjem cena. Privatizovati sve ¹to mo¾e¹ je logika MMF-a, ali smatram da u ovom sluèaju nije dobra. Slika srpske realnosti (2009) - Bruto domaæi proizvod manji za 3 odsto - Uvoz opreme manji je za 40, a repromaterijala za 16 odsto - Bruto investicije manje za 25 odsto - Industrijska proizvodnja smanjena za 12 odsto - Trgovina na veliko i malo manja za 12 odsto - Obim graðevinskih radova smanjen za 30 odsto - Saobraæaj smanjen za 8 odsto - Povr¹ine zasejane p¹enicom od Drugog svetskog rata nikada nisu bile manje, a duplo su manje nego 1990. - Izvoz robe i usluga smanjen za 22 odsto - Konkurentnost privrede pala za osam mesta na listi Svetskog ekonomskog forma - Spoljni dug dostigao 32,75 milijardi dolara - Javni dug prema¹io 10 milijardi evra - Raèuni 69.000 preduzeæa blokirani - Broj nezaposlenih dostigao 735.000 - Bez plate radi vi¹e od 150.000 ljudi http://www.blic.rs/Vesti/Politika/184557/Vlast-vodi-drzavu-u-bankrot [Non-text portions of this message have been removed] ------------------------------------ =============== Group Moderator: sorabia-ow...@yahoogroups.com page at http://magazine.sorabia.net for more informations about current situation in Serbia http://www.sorabia.net Slusajte GLAS SORABIJE nas talk internet-radio (Serbian Only) http://radio.sorabia.net Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/ <*> Your email settings: Individual Email | Traditional <*> To change settings online go to: http://groups.yahoo.com/group/sorabia/join (Yahoo! ID required) <*> To change settings via email: sorabia-dig...@yahoogroups.com sorabia-fullfeatu...@yahoogroups.com <*> To unsubscribe from this group, send an email to: sorabia-unsubscr...@yahoogroups.com <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
