B92 Info Vesti Drugi pišu
Retorička promena u slučaju Ganić
9. jun 2010. | 01:47 | Izvor: Danas Beograd -- Vlada Srbije je u podnesku koji
je poslala sudu u Londonu povodom slučaja Ganić izjavila da je postojao
međunarodni oružani sukob BiH i Srbije, piše "Danas".
Podnesak je sačinjen za potrebe sudskog saslušanja zakazanog za 11. jun.
"Vlada Srbije izjavljuje da je u periodu pre 19. maja 1992. postojao
međunarodni oružani sukob između dve države, Srbija i BIH" , piše u podnesku
koji je Vlada Srbije poslala sudu u Londonu u slučaju "Vlada Srbije protiv
Ejupa Ganića" kojim zahteva izručenje srpskim pravosudnim organima.
U izvodu argumenata srpske vlade za izručenje Ejupa Ganića, u koji je "Danas"
imao uvid, Srbija izjavljuje da je tokom rata u BiH bilo reči o međudržavnom
oružanom sukobu, a ne, kako se do sada obično tvrdilo, o unutrašnjem sukobu
etničkih jedinica.
U dokumentu piše da u suprotnosti sa argumentima odbrane BiH, koja tvrdi da
stav srpskog tužilaštva služi isključivo političkim potrebama, Vlada Srbije
ukazuje na to da njen stav zapravo izražava stavove Međunarodnog suda pravde u
Hagu.
"Mnogima je palo u oči to što se u poslednjem podnesku (od 3. juna 2010) koji
je u ime Srbije podnela jedna očigledno verzirana londonska advokatska
kancelarija verovatno po prvi put tvrdi da je sukob u BiH bio međunarodni
oružani sukob. To se čini zato da se odbiju prigovori zastupnika Ejupa Ganića,
koji tvrde da se po engleskim zakonima ne može izručiti lice koje nije optuženo
za „teška kršenja“ Ženevskih konvencija o humanitarnom pravu. U "teška
kršenja“, međutim, ne spadaju dela koja su izvršena u unutrašnjem sukobu a
Ganićevi zastupnici tvrde da je incident u Dobrovoljačkoj ulici bio deo
unutrašnjeg sukoba, gde je JNA bila savezna vojske protiv koje su se borile
snage novoosnovane države Bosne i Hercegovine", komentariše Vojin Dimitrijević,
stručnjak za međunarodno pravo i direktor Beogradskog centra za ljudska prava.
Dimitrijević naglašava da je "ova promena stava više retoričke nego pravne
prirode“.
"Naime, svi smo navikli na to da su advokati i pristalice režima Slobodana
Miloševića, a i mnogi posle 5. oktobra do besvesti ponavljali da je u BiH
postojao građanski rat, tj. unutrašnji sukob. Došlo se dotle da nijedan pravi
rodoljub nije ni smeo da pomene rat u BiH bez obaveznog prideva "građanski“.
Retorika u Sarajevu bila je sasvim suprotno - govorilo se o "agresiji“ Savezne
Republike Jugoslavije i njene vojske protiv države koja je proglasila
nezavisnost. Srbija se, kao jedan od sukcesora SRJ (koja je opet bila sukcesor
SFRJ), poziva na odluku Prizivnog veća Međunarodnog krivičnog tribunala za
Jugoslaviju od 15. jula 1999. u slučaju Tadić. Prvostepeno veće je bilo
odlučilo da ne kazni logorskog stražara Tadića za "teška kršenja" jer je
smatralo da u Bosni nije bilo međunarodnog sukoba. Prizivno veće je pak bilo
drukčijeg mišljenja i zaključilo da je na teritoriji BiH postojao međunarodni
sukob sve dok jedinice JNA nisu
odatle povučene 19. maja 1992, posle napada u Dobrovoljačkoj koji se zbio 3.
maja iste godine. Ta se odluka u tadašnjoj Srbiji žestoko napadala zbog toga
što se protivila zvaničnoj verziji o "građanskom ratu“. Međutim, pravni
argumenti su jedno a govorništvo drugo", kaže Dimitrijević.
ON smatra da Srbija ima pravo da promeni mišljenje.
"Sasvim je normalno napustiti svoj prvobitni stav i ustukne pred autoritetom
kakav je jedan međunarodni sud. To što će ovde morati da se nekako krije da se
Srbija oslonila na presudu jednog omrznutog tribunala, kakav je haški, druga je
stvar", zaključuje Dimitrijević.
[Non-text portions of this message have been removed]
