Како је писала „неслободна штампа“ пре 10 година
* недеља, септембар 5, 2010, 14:32
Због чега наше колеге новинари не посвећују пажњу истини и сматрају да је
ћутање злато. Ако се подсетимо само шта је био став струке пре десет година,
можемо се запитати шта је урађено до данас и колико смо „напредовали“?
„Од Голупца до ђердапске бране, за три деценије наталожило се око 500
МИЛИОНА ТОНА (!!!) углавном европског муља са високим садржајем токсичних и
штетних материја које су већ продрле и у подземне воде дунавског приобаља. Ове
подземне воде служе за водоснабдевање око три милиона становника Србије.
Сликовито речено, од Голупца до ђердапске бране расута је, по кубатури, читава
Авала у чијем саставу су и најотровније супстанце.
Милета Перишић, научни саветник београдског „еоинститута“, у монографији
„Ђердапска акумулација, истина и заблуде“ доказује да Дунав у току до наше
земље прихвата загађење од 40 милиона тзв. еквивалентних становника Европе. Наш
учинак у загађењу Дунава износи око 20 одсто, што није мало. Али, захваљујући
акумулирању у ђердапској брани која пречишћава реку, Дунав је на излазу из наше
земље чистији него на улазу у југословенску територију.
– Ћутање није интерес грађана и оних генерација које долазе. Јер, ми им
остављамо највећи еколошки проблем у Европи. Они који упорно доказују да је
главни загађивач Дунава наша земља, а не наши узводни суседи, спутавали су све
активности да се дође до научно валидних података који би иницирали потребу
учешћа узводних, дакле европских корисника вода Дунава у заштити животне
средине ђердапског система и региона – каже Перишић.
Значи ли то да је сервилна наука од самог почетка, још од изградње ђердапске
бране, радила против државе и народа?
– Апсурдно је, али је тако. Пошто се приликом градње бране није водило
рачуна, рецимо, о квалитету површинских вода Дунава, учињено је низ
пројектантских и грађевинарских грешака. Погрешило се, на пример, у предвиђању
величине честица које ће се таложити у акумулацији. Рачунало се да ће се
таложити честице веће од 50 микрона, што се показало нетачним. Наша истраживања
показала су да се таложе и честице од 0,4 микрона, и то са високим садржајем
органских материја и токсичних супстанци које праве дармар у еколошком балансу
реке. Подаци колега из Мађарске о квалитету суспендованих материја сагласни су
са нашим подацима о саставу седимената у ђердапској акумулацији. Али, шта то
вреди – објашњава Перишић.
Хемијска временска бомба
Може се рећи да у ђердапској акумулацији већ имамо хемијску временску бомбу.
Шта је то?
– Муљ у ђердапској акумулацији садржи висок проценат органских планктонских
материја и токсичних материја а драматичан мањак раствореног кисеоника.
Румунски научници су, при високим летњим водама, када је дошло до „подизања“
седимената, констатовали екстремно ниске садржаје раствореног кисеоника. То је
једна од манифестација хемијске временске бомбе. Нико не може тачно да предвиди
шта све може да се деси ако се ове токсичне материје, у одређеним условима,
нагло ослободе. Шта се све дешава са живим светом у Дунаву, не знамо јер наша
средства за истраживања су никаква и често их, на пример, вршимо у обичном –
гуменом чамцу. Више знамо шта се дешава са живим светом у Црном мору код ушћа
Дунава. А у Црном мору дошло је до смена врста алги и цветања воде што настаје
због изостанка силикатних алги. Све у свему, може нам се десити да, у случају
већег загађења Црног мора, будемо оптужени ми, а не Европа, те да још једном
испаднемо искључиви кривци за нешто у чему нисмо учествовали сами. Тим пре што
Европа све више почиње да брине за заштиту Црног мора, а не Дунава. За Европу
је важно да Дунав после ђердапске бране – буде пречишћен! И да такав мора да
уђе у Црно море – каже Перишић.
НИН 24.август 2000.године
http://www.ibarske.com/?p=450
[Non-text portions of this message have been removed]
