Projekat "Dokumenta" cuva proslost od zaborava
Pise: Bet Kempsror/SET
Tri organizacije - sa sedistem u Sarajevu, Beogradu i Zagrebu - zajedno rade
na projektu dokumentovanja sukoba tokom devedesetih godina prikupljanjem
baze podataka o tim dogadjajima, ukljucujuci i price zrtava i prezivelih.
Pored toga sto predstavlja dragocen izvor za istoricare i novinare, projekt
"Dokumenta" treba da pomogne regionu da se suoci sa prosloscu
ustanovljavanjem cinjenica o tome sta se zaista dogodilo. Da bi se
prevazisle podele i krenulo napred, kazu koordinatori projekta, moraju se
razresiti suprotstavljene tvrdnje, da bi se sprecilo da postanu izvor
neprijateljstava u buducnosti.
OVO je slika koju je video svako ko je imao priliku da prelista neku knjigu
o ratu u Bosni i Hercegovini (BiH): fotografija nasmejane atraktivne mlade
plavuse Suade Dilberovic, koja je poginula u Sarajevu na dan kada su u tom
gradu izbili sukobi 1992. godine.
U ovom slucaju, medjutim, slika mlade studentkinje nije deo knjige o ratu
1992-1995. u BiH, vec je sastavni deo projekta organizacija iz tri zemlje
koje su stradale u nasilju tokom devedesetih godina. Cilj projekta je da se
dokumentuje ono sto se dogodilo i da se suoci sa tom realnoscu.
"Ono sto se trudimo da uradimo jeste da pokusamo da prikazemo sudbinu
zrtava. Zlocin mozete da shvatite tek kada vidite sliku zrtve", kaze Mirsad
Tokaca, direktor sarajevskog Centra za istrazivanje i dokumentaciju.
Sarajevski centar udruzio se sa zagrebackim Centrom za istrazivanje i
dokumentaciju i beogradskim Fondom za humanitarno pravo u pokusaju stvaranja
velike baze podataka koja ce sadrzati, izmedju ostalog, sudbinu zrtava i
price prezivelih. Projekat pod nazivom Dokumenta izmedju ostalih finansiraju
norveska vlada i Soros fondacija; koordinatori projekta planiraju da
sortiraju zrtve -- kako civilne tako i vojne -- po nacionalnoj pripadnosti i
opstini, kao i da naprave spisak kulturnih i verskih objekata koji su
osteceni, odnosno unisteni.
Prilikom nedavne posete sedistu Centra u Sarajevu, videli smo nekoliko
mladih zaposlenih na projektu kako strpljivo unose podatke u kompjutere -
fotografije, datume rodjenja, datume smrti, okolnosti pod kojima je neko
stradao. Tokaca kaze da se informacije prikupljaju bilo radom na terenu, ili
pak iz vec postojece dokumentacije. Oni koji rade na projektu kazu da se to
jednostavno mora uraditi ako se zeli da region krene napred.
"Previse je bilo lazi i manipulacije. Ne trebaju nam lazi posle ovog uzasnog
rata", kaze Tokaca. "Ako ne istrazujete zlocine, oni ce uvek ostati otvoreno
pitanje i izvor buducih sukoba."
Vesna Terselic iz zagrebackog Centra za istrazivanje i dokumentaciju deli to
misljenje. Tvrdnje nekih ljudi danas da "njihova strana" nije cinila zlocine
moze se uporediti sa slicnim tvrdnjama posle Drugog svetskog rata, kaze ona
i naglasava da se godinama raspravljalo o broju Srba, Jevreja i Roma
ubijenih u logoru Jasenovac kojim su upravljale ustase. Titova Jugoslavija
zelela je da to pitanje gurne pod tepih, ali je to samo dolilo ulje na vatru
kada su tokom devedesetih izbili medjunacionalni sukobi, tvrde mnogi
istoricari.
"Zaista bismo zeleli da te rasprave utihnu da bismo mogli da zapocnemo
istinski razgovor o tome sta se dogodilo", kaze Terselic. "To ce biti od
pomoci novinarima, istrazivacima i istoricarima i nadamo se da ce u
buducnosti u nasim zemljama postojati kolektivno secanje, jer u ovom
trenutku imamo podeljena secanja."
Pored pravljenja uporednih baza podataka o ratnim desavanjima, organizacije
koje ucestvuju u projektu takodje nadgledaju sudjenja za ratne zlocine u
Srbiji i Crnoj Gori i nude direktnu pomoc zrtvama i svedocima na tim
sudjenjima. Njihov cetvrti projekat, "Stvaranje usmene istorije", jos uvek
je u fazi razvoja.
U jednom trenutku baze podataka ce biti stavljene na internet u digitalnoj
formi, kao i na papiru. Koordinatori projekta smatraju da ce baza podataka
jednog dana biti dobar izvor za tuzilastva i branioce u regionu, kako se
bude povecavao broj domacih sudjenja za ratne zlocine, jer Medjunarodni
krivicni sud za bivsu Jugoslaviju (MKSJ) treba da zatvori svoja vrata 2010.
godine.
Jos jedna mogucnost u buducnosti jeste da projekat Dokumenta bude regionalno
"skladiste" Haskog suda kada on prestane sa radom. Velika kolicina
materijala koja je prikupljena za konkretne sudske postupke stigla je iz
organizacija iz regiona, kaze Terselic, tako da je logicno da se taj
materijal vrati i bude na raspolaganju sudijama, tuziocima i drugim
pravnicima, jer su okoncani postupci pred Haskim sudom cesto relevantni za
postupke u regionu.
"Gde ce zavrsiti dokumentacija Tribunala kada on bude prekinuo sa radom
2010. godine -- da li ce biti zatrpana negde u Njujorku?" kaze ona. "Mislim
da je vazno da se ona pohrani negde u regionu i da bude stavljena na
raspolaganje ljudima ovde -- to je veoma dragocena dokumentacija."
Sudski registar Haskog tribunala verovatno ce biti taj koji ce odluciti sta
ce biti sa sudskom dokumentacijom. Portparol glavnog tuzioca Karle del Ponte
izjavila je, medjutim, da bi dokumentacioni centri za sada mogli da pomognu
da se raskrinkaju mitovi pisaca sumnjivih istorijskih knjiga, koji takodje
ignorisu presude Tribunala.
"Pogledajte udzbenike istorije iz razlicitih delova bivse Jugoslavije i
pronaci cete odgovore na to zasto su ovakve inicijative potrebne", kaze
Florens Artman u e-poruci koju nam salje iz Haga. "Osim onih nevladinih
organizacija koje se trude da dokumentuju zlocine i desavanja iz rata, mnogi
istorijski udzbenici i dalje prenose lazi i negiraju utvrdjene cinjenice."
Tokaca kaze da ce projekat saradjivati sa svim pravnicima kojima je
dokumentacija potrebna, ukljucujuci i Vece za ratne zlocine BiH, koje treba
da pocne sa radom u januaru.
"Pomoci cemo im i saradjivati sa njima kao sto smo saradjivali i sa Haskim
sudom", kaze on. "Haski tribunal, visi sudovi u BiH, lokalni sudovi -- to su
glavni izvori zadovoljenja za zrtve i ono sto mi radimo jeste pomoc
sudovima. Vladavina prava je jedini nacin da izgradimo drzavu."
"Dokumenta" su takodje prvi povod da lokalne nevladine organizacije u bivsim
zaracenim zemljama rade zajedno na tako velikom zajednickom projektu, kaze
Tokaca, dodajuci da se nada da ce to biti prekretnica i da ce to ojacati te
organizacije do mere da ih politicari pocnu postovati kao relevantnu
drustvenu snagu.
"Institucije gradjanskog drustva veoma su slabe u citavom regionu", kaze on.
"Gradjansko drustvo nije apstrakcija - morate imati te institucije da biste
imali snazan uticaj na nacionalizam i na nacionalisticko-sovinisticke
politicke stranke koje su na vlasti."
Bet Kempsror
Southeast European Times
www.pcnen.cg.yu/
Yahoo! Groups Links
<*> To visit your group on the web, go to:
http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/
<*> To unsubscribe from this group, send an email to:
[EMAIL PROTECTED]
<*> Your use of Yahoo! Groups is subject to:
http://docs.yahoo.com/info/terms/
