Vojislav Kostunica, predsednik Vlade Srbije Kompromis za status Kosova
Resenje za konacan status Kosova i Metohije je u kompromisu kojim niko nece sve dobiti i niko nece sve izgubiti - ni Srbi, ni Albanci, ni medunarodna zajednica, izjavio je u razgovoru za "Blic" predsednik Vlade Srbije Vojislav Kostunica. - To resenje moralo bi se traziti u pravcu izuzetno visokog stepena autonomije, ali ne i nezavisnosti Kosova i Metohije. U sastavu Srbije? - U okviru Srbije i drzavne zajednice Srbija i Crna Gora. To je kompromis. Ni vracanje na stara resenja, ni nezavisnost koja bi uzdrmala stabilnost Balkana. To bi bila nekakva unija Srbije, Crne Gore i Kosmeta. - To bi bio izuzetno visok stepen autonomije uz ocuvanje povezanosti Pristine sa Beogradom unutar jedne drzavne celine. To jeste atipicno drzavno resenje, ali posle rata i raspada bivse Jugoslavije i druge zemlje imaju jako atipicna drzavna uredenja. Prvi primer je BiH, gde je uveden pojam entiteta, da bi se objasnilo da RS i Federacija nisu ni federalne ni konfederalne jedinice vec nesto trece. Beogradski sporazum je takode atipicno drzavno uredenje, kao i Ohridski sporazum. Na taj nacin se mora resiti i pitanje Kosmeta. Odbili ste sporazum o savezu nezavisnih drzava. Hocete li se predomisliti? - Ne, necu se predomisliti. Resenje treba traziti u okviru Ustavne povelje. To omogucava da se tek po isteku tri godine od obrazovanja drzavne zajednice razgovara i o nezavisnosti putem referenduma, organizovanog po jasnim demokratskim i medunarodnim standardima. Pre toga je potrebno organizovati izbore. Najvaznije od svega je sto ce se na celu stvar gledati sasvim drugacije od onog trenutka kada dodemo do pozitivne studije o izvodljivosti. To je jedan integrativan, stabilizirajuci cinilac. Korak dalje podrske EU drzavnoj zajednici, koji ce i te kako uticati na njenu buducnost. Prilicno ste sigurni da ce krajem marta biti pozitivna ocena studije? - U januaru smo vec dobili pozitivne ocene za zakonodavne reforme. Takode, u pogledu jos uvek najvaznije stvari za Srbiju, a to je saradnja s Haskim tribunalom, napravljen je veliki korak napred. Ne samo kad je rec o dobrovoljnoj predaji dela optuzenih vec i o atmosferi koja je stvorena i koja ce, sudeci po informacijama kojima raspolazemo, uticati i na druge slucajeve predaje optuzenih pre kraja meseca kada ocekujemo pozitivnu studiju. Haski tuzilac ponavlja da je Mladic u Srbiji i da bi se brzo mogao naci u Hagu da ima politicke volje? - U slucaju generala Mladica rade se stalne i kredibilne provere i do sada nije utvrdeno da se on nalazi u Srbiji. Mi smo do sada za ove provere dali konkretne dokaze i ove provere ce se nastaviti. Sta je sa generalima Pavkovicem i Lukicem? Prica se da su haski lekari u Klinickom centru pregledali Lukica. - Ministar Ljajic je o tome vec nesto rekao. Svi detalji ce biti poznati javnosti kada se cela stvar privede kraju. U ovim slucajevima dakle postoji i ova medicinska strana i na tome se radi. Da se vratimo na odnose sa Crnom Gorom. Zasto ne predlozite vlastima u Podgorici da odmah raspisu referendum? - Odgovor na to pitanje je dosao u predlogu Podgorice. Oni nece izbore, ali nece ni referendum. Hoce razdruzivanje pogodbom politickih elita koje su u ovom trenutku na vlasti u Beogradu i Podgorici. Ko moze da preuzme odgovornost za to. Vlasti su promenljive. Ako se rastura jedna zemlja, onda ta odluka mora da proizlazi iz volje naroda izrecene na referendumu. Poruka predloga sporazuma o transformaciji SCG u savez nezavisnih drzava jeste izbegavanje referenduma. Predlaze se referendum posle razdruzivanja, kad se clanice medunarodno priznaju. Pravo pitanje je referendum o cemu, na osnovu koje procedure i, mozda ponajpre, cemu referendum uopste. U svakom slucaju, Srbija je za ocuvanje drzavne zajednice SCG, jer deluje besmisleno da se mi razdruzujemo dok se cela Evropa udruzuje. Kakvi su vasi odnosi sa predsednikom Srbije? Kad ste poslednji put razgovarali, i o cemu? - Poslednji put smo direktno razgovarali na prijemu za Dan drzavnosti. Postoji stalna komunikacija izmedu nasih kabineta. Tadic i ja razgovaramo kad god je potrebno oko nekog pitanja usaglasiti stavove predsednika Republike i predsednika Vlade. Da li je moguca koalicija DSS sa radikalima posle narednih izbora? - Ne bavimo se mi mogucim, ne bavimo se vradzbinama, vec onim sto jeste. DSS je u Vladi sa svojim koalicionim partnerima i zajednicki sprovodimo politiku Vlade. Da li je DSS u koaliciji sa SRS? Nije. Bilo je slucajeva u parlamentu kada su DS ili radikali glasali za pojedine zakonske projekte Vlade, ali to je sve. Ne postoji nista drugo. Ciji je propust to sto nije donet ustav? - Pocetkom juna prosle godine Vlada je dala predlog ustava, koji je zasnovan na vrlo sirokom konsenzusu razlicitih politickih stranaka i struja misljenja u Srbiji. To je naravno moglo da trpi promene, neke su predlagane u radu ustavnog odbora i pododbora i... ... i nema rezultata. Ko ometa donosenje ustava? - U meduvremenu se pojavio jos jedan predlog ustava, ekspertske grupe predsednika Tadica. Ljudi koji su radili na tom predlogu, kao profesor Grubac, rekli su da ne postoje znacajnije razlike izmedu dva teksta. Ako ne postoje razlike, ja ne znam u cemu je problem. Mogu li se i kako pribliziti ta dva predloga? - Pozitivna studija o izvodljivosti delovace motivisuce da se ubrza rad na ustavu. To ce biti i zahtev Evrope, jer se ne moze u dalje evropske integracije bez resene ustavne reforme u zemlji. Mislim da ce se tad i te minimalne razlike izmedu dva pomenuta predloga otkloniti do kraja i da cemo dobiti ustav. Posle toga, naravno, slede izbori. Koliko se cesto kajete zbog toga sto ste usli u koaliciju sa G17 plus, SPO i Novom Srbijom? - Ne kajem se uopste. Kada smo pravili vladu, smatrali smo da nam ono sto se desavalo u Srbiji proteklih godina ne omogucava koaliciju sa DS. Setimo se kako je tada izgledala Skupstina, setimo se otimanja mandata. Koliko dugo nismo imali predsednika Republike, vladao je opsti metez u institucijama. Da ne govorim o flagrantnim slucajevima korupcije. Naravno da je za sve to veliku odgovornost snosila DS koja je dominirala tadasnjom vladajucom koalicijom. Ali, korupcije i dalje ima u drzavnim institucijama... - Nema povezanosti Vlade sa licnostima iz beogradskih predgrada... Problem su godinama unazad natalozeni slucajevi organizovanog kriminala i korupcije i njih je tesko isterati na cistinu. Treba imati i dobre zakone i dobre i hrabre sudije i tuzioce, a to se ne stvara preko noci. Stosta je potrebno promeniti. Voleo bih da su stvari dalje odmakle, ali dobro je i da su pocele da se rasplicu. Vlada, kada je rec o njenim clanovima, nije dala povoda ni za jednu korupcionasku aferu. Vladu je potresla afera "Knjaz Milos". Vlade Divac je posle razgovora sa vama o toj aferi najavio osnivanje pokreta za borbu protiv korupcije. Rekao je i da mu nije jasan vas stav. - Moj stav je vrlo jasan. Vlada je ucinila sve da, u pravnom okviru, kakav je zatecen sa zakonima kakvi jesu, niko ne bude ostecen. U jednom tre-nutku je "Apurna" bila diskvalifikovana, smatrali smo da razlozi za diskvalifikaciju nisu postojali, svima je data jos jedna sansa. Ne znam da li postoji nesto vise od toga. Politicki protivnici optuzuju vas da pokusavate opstruirati proces osumnjicenima za ubistvo premijera Dindica. - Taj proces mora do kraja da se odvija potpuno neometano i bez ikakvog uplitanja sa strane, i Vlada se u njega ni na koji nacin ne mesa. Proces je poceo daleko pre nego sto je ova vlada obrazovana. Smatram da je sud mesto gde treba doci do istine i zavrsiti proces za ubistvo premijera Dindica. Da li vam je stalo do istine i u optuzbama da je sef BIA izneo arhivu te sluzbe u Vasington? - Vlada postuje zakon. Bilo bi za celo drustvo dobro da svi koji ucestvuju u javnom zivotu postuju zakone i da postuju kodekse svojih profesija. Ja zakon postujem i drzim do istine i drzim do proverljivih cinjenica. Zakonom je regulisano delovanje BIA. Svaki put njenih sluzbenika u inostranstvo odobrava Vlada. O radu BIA se podnosi izvestaj Vladi i, sto je jos vaznije, Skupstini Srbije. Zato se zna ko kome odgovara. Direktor BIA odgovara Vladi. I resornom skupstinskom odboru. Vi verujete Bulatovicu? - O ljudima koji su na funkcijama sudim na osnovu njihovog rada i jasnih cinjenica, a ne na osnovu glasina i insinuacija. Svako svakoga moze da optuzi. S druge strane, mediji moraju da razmisle o tome da li ce svaki iskaz prihvatiti kao relevantan i saopstiti javnosti. Ako bi postojala nezajazljiva potreba da se iznose neistine i ako bi mediji sve to prenosili, zamislite u kakvoj zemlji bismo mi ziveli. U bolnici, u ludnici. Procitali ste Bulatovicev izvestaj iz Vasingtona? - Sve relevantne izvestaje citam. Dusko B. Vukajlovic http://www.blic.co.yu Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
