ï
Penzije pred
ukidanjem (2)
Åtedi pare za crne
dane,
za penzionere pocinju 2007. godine
@ Vladan
Dinic
Radi dok si Åiv!
Kad umreÅ penzija je
nepotrebna!
Dovoljna je
posmrtnina!
Zato je vest, koje se svakog
jutra pribojava bar 10.000 ljudi u Srbiji - da ce se pooÅtriti uslovi za odlazak
u penziju - najavljena u janurskom broju "Privrednog savetnika", uplaÅila armiju
buducih penzionera, da je nece docekati.
Åivi!
Uz to lepÅoj polovini se iz
"potaje preti" da ce raditi isto koliko i
muÅkarci!?
Valjda kad vec imaju pravo
glasa i druge jednakosti, mogu i da rade do 63. godine Åivota! A, ako ne doÅive
penziju, to je vec bolje, za poslovicno prazan penzijski
fond...
Casopis koji, inace, tumaci
najnovije propise, odgovara na konkretna pitanja vezana za njihovu primenu u
praksi, ali se bavi i predvidanjima, nagovestio je skoru promenu republickog
penzijskog zakona, pri cemu se kao kljucno navodi podizanje starosne granice za
penzionisanje i njeno izjednacavanje za pripadnike oba pola, a uz to i smanjenje
porodicnih penzija, kao i ukidanje beneficiranog
staÅa.
Iako je rec o strucnom casopisu,
koji nije namenjen Åiroj citalackoj publici, niti se moÅe kupiti na kiosku, ova
najava je zacas postala tema dana, a mnogi su posle toga izgubili svaku nadu da
ce uopÅte docekati penziju!
To su isti
oni ljudi kojima je penzija za dlaku izmakla kad je od januara 2002. granica
podignuta za po tri godine i sada se plaÅe da ce se drugi put naci u istoj
situaciji.
Ljiljana Radifkovic, pomocnik
republickog ministra za rad, zapoÅljavanje i socijalnu politiku, odmah je
demantovala takva predvidanja, tvrdnjom da se izmene zakona zaista pripremaju,
ali da se u tom ministarstvu (a ono je resorno) "u ovom trenutku o pooÅtravanju
uslova za penzionisanje i ne razmiÅlja".
Iako je ona u toj tvrdnji bila kategoricna, kod dela ljudi koji se nadaju da ce
svoj egzistencijalni problem reÅiti cim ispune prvi uslov za penziju, ostala je,
ipak, nedoumica: kako to da jedan takav casopis, ciji su saradnici upravo ljudi
iz raznih ministarstava, znaci, upuceni i u ono o cemu se tek razmiÅlja, baÅ
toliko da omane.
A onima koji pomno
prate sve Åto je, po bilo kom osnovu, vezano za penzije, nije promaklo da je
Vlada Srbije nedavno osnovala Savet za reformu penzijskog sistema ciji su
clanovi, uz Slobodana Lalovica, ministra za rad, zapoÅljavanje i socijalnu
politiku, i ministar finansija Mladan Dinkic, njegov zamenik Vesna Arsic, zatim
Zoran Loncar, ministar za drÅavnu upravu i lokalnu samoupravu, Tomica
Milosavljevic, ministar zdravlja, a tu su joÅ i Radovan JelaÅic, guverner NBS i
Zoran Puric, direktor Republickog zavoda za informatiku i
internet.
Vec ovako "visok" sastav budi
podozrenje kod gradana da se ne radi o obicnim promenama, nego o nekom mnogo
krupnijem poduhvatu. Upravo na to posumnjali su i u Savezu penzionera Srbije, pa
su odmah uputili zamerku Åto u Savetu nema i njihovih predstavnika, smatrajuci
da bi za krupne promene morali i oni da se
pitaju.
Da li je "Privredni savetnik"
totalno pogreÅio, ili se, ipak, neÅto priprema u uskim krugovima, mimo
nadleÅniog ministartva, videce se vec narednih meseci, kad se izade u javnost sa
predlogom izmena penzijskog zakona.
Ali,
i manje upucenima odavno je jasno da u ovom sektoru, pre ili kasnije, predstoji
novi, bolan rez.
Pitanje je samo ko ce
se i kada usuditi da ga povuce. U Srbiji danas jednog penzionera "izdrÅava"
jedan radnik, penzije kasne mesec i po dana, smanjene su, kako se vidi iz tabele
u prilogu, za kratko vreme sa 78 na 68 odsto prosecne zarade, i isplacuju se
tako Åto oko 40 odsto para svakog meseca obezbedi drÅava iz budÅeta. Penzioneri
strahuju da ce im se jednog dana dogoditi ono Åto i kolegama iz Republike Srpske
i Bugarske - koliko se prikupi od doprinosa, tolike
penzije.
U RS tako primaju 68 odsto onog
Åto im, po reÅenju, pripada. Prevedeno na srpski prosek od oko 10.000 dinara, to
bi znacilo 6.000 dinara mesecno.
U
penzijskom sistemu u Srbiji poslednjih godina napravljeno je viÅe rezova -
starosna granica povecana sa 60 (Åene 55) na 63, odnosno 58 godina, iz osnova je
promenjen obracun prve penzije tako Åto se viÅe ne bira deset najboljih godina,
vec se uzimaju plate iz celog radnog veka, izmenjen je sistem indeksacije, a
posledica toga je da su korisnici, dosad, tako prikraceni za pet penzija,
pooÅtreni su i uslovi za invalidsku penziju, pa danas na tri ovakva penzionera
koji umru dode jedan novi...
Pokazalo
se, medutim, da ni to nije bilo dovoljno, jer sistem tekuceg finansiranja u kome
oni koji rade izdvajaju za penzije sadaÅnjih korisnika, teÅko moÅe da
funkcioniÅe kad taj odnos padne na dva i po prema
jedan.
A u naÅim uslovima to viÅe nikad
nece biti izvodljivo, iz prostog razloga Åto u Srbiji, racunajuci i privatnike,
seljake i vojne, ima oko 1,5 miliona
penzionera.
Da bi sistem bio efikasan,
za njih bi moralo da radi oko 3,7 miliona zaposlenih! ReÅenje se, znaci, mora
potraÅiti na drugoj strani, inace ce se penzije u dogledno vreme svesti na
socijalu, a za buduce generacije nece ostati
niÅta.
Iako deo strucne javnosti odavno
zvoni za uzbunu, a nadleÅni, ne bez razloga, odlaÅu reÅenje, svi su, a pogotovo
gradani na koje se to odnosi, bilo prilicno iznenadeni kada su nedavno
obelodanjeni navodi iz studije koju je za potrebe Ministarstva finansija nacinio
tim Americke agencije za medunarodni razvoj (USAID) i konsultantske kuce Bering
Point. Njome se sugeriÅu moguci pravci penzijske reforme, sa ciljem da se
"doprinese stvaranju odrÅivog penzionog sistema za buduce
generacije".
U studiji se navodi da
postoje socijalni i ekonomski razlozi za sprovodenje radikalnije reforme:
rashodi za penzije cine nepodnoÅljivih 14 odsto bruto druÅtvenog proizvoda,
odnos izmedu onih koji placaju doprinose i koji koriste penzije krajnje je
nepovoljan, pogorÅanje demografske situacije, visok nivo spoljnog
duga...
Problemi ce, naglaÅavaju, tek
nastati kad Srbija pocne sa punim servisiranjem spoljnog duga, izmedu 2007. i
2009. godine.
Reforma ce tada morati da
se sprovede u kracem roku, Åto znaci da ce biti bolnija.
PoÅto Åene
u Srbiji malo radaju, jedno ili dva deteta, onda mogu da rade isto koliko
i muÅkarci?!
Åta to predlaÅe ova grupa
domacih i inostranih autora, navodeci pritom da ce neke promene biti
âbolne i politicki
osetljiveâ?
Penzionerima koji se
nisu pomirili ni sa uskladivanjem penzija svaka tri meseca, delom sa
platama, delom za troÅkovima Åivota, predlaÅu novi udarac - uskladivanje
jednom do dva puta godiÅnje, sa cenama na
malo!
To bi znacajno smanjilo
izdatke za penzije, ali bi najveci efekat, po njihovom priznanju, donelo
pooÅtravanje uslova za odlazak u penziju, tako Åto bi se najpre,
postepeno, pocev vec od 2005. godine, izjednacili uslovi za penzionisanje
Åena i muÅkaraca (jer, kako objaÅnjavaju, danas malo Åena rada viÅe od
jednog, najviÅe dvoje dece, izloÅene su manjem fizickom naporu, a i duÅe
Åive nego muÅkarci).
Posle toga
usledilo bi podizanje starosne granica na 65 godina. Uz ovo, ukinuo bi se
povoljniji sistem obracuna penzije koje Åene imaju i u novom sistemu, ne
bi bile poÅtedene ni porodicne penzije, a postepeno bi se ukinuo i
beneficirani staÅ.
Nevolja je Åto
bi sve ove i druge pratece mere, ma kako se onima koje ce pre ili kasnije
pogoditi cinile drasticnim, samo smanjile rashode za penzije, ali nece i
reÅiti probleme. Zbog toga se u ovoj studiji sugeriÅe da se uz
reformisanje drÅavnog osiguranja, takozvanog prvog stuba, Åto pre uvede
najpre treci, dodatno dobrovoljno osiguranje, a ubrzo zatim i drugi stub,
odnosno obavezno osiguranje u privatnim
fondovima.
Iako se ekonomisti ne
spore mnogo oko mogucih pravaca reformi, a pogotovo ne oko njene nuÅnosti,
miÅljenja su podeljena kad je u pitanju tajming - na one koji smatraju da
smo u ogomnom zakaÅnjenju i druge koji su uvereni da u Srbiji joÅ ne
postoje uslovi za istinsku reformu koja, pre svega, podrazumeva promenu
nacina finansiranja. U svakom slucaju, to je izuzetno osetljivo ne samo
socijalno i ekonomsko, nego i politicko pitanje na kome lako padaju vlade,
Åto je i razlog da se reÅenje ostavlja
drugima.
A ako je za utehu ne samo
sadaÅnjim i buducim penzionerima, nego i zvanicnicima koji ce se, pre ili
kasnije, suociti sa tim problemom, penzijska kriza drma celu Evropu.
Svedoci smo kako su najavljene penzijske reforme paralisale Åivot u mnogim
evropskim metropolama, a ovih dana umalo nije pala i ruska vlada, kada je
bila prinudena da dirne u penzionerske
povlastice.
|
SVE
GORE
Godina Zaposleni Penzioneri
Odnos
1965.
1.341.400 293.700 4,57
1975.
1.771.800 467.000 3,79
1980.
2.165.200 609.900 3,54
1985.
2.487.000 798.000 3,12
1990.
2.481.000 971.000 2,55
1995.
1.988.000 1.163.000 1,71
2000.
1.597.000 1.264.000 1,26
2001.
1.555.000 1.240.000 1,25
2002.
1.459.000 1.256.000 1,16
2003.
1.384.000 1.249.000 1,11
|
FOND
ZAPOSLENIH
Godina Pros. plata Pros.
penzija U procentu
2001. 5.381
4.107 78,18
2002. 9.208 6.721
72,99
2003. 11.500 8.102
70,45
2004. 14.108 9.578
67.89
* Procene su da ce u ovoj godini
prosecna penzija vredeti 65,69 odsto prosecne plate, dogodine 63,71 a u
2007. svega 61,77.
|
KOLIKO
RADIMO?
Zemlja MuÅkarci
Åene
Turska
60 55
Rusija 60
55
Srbija 63
58
Slovenija 63
61
Francuska 60
60
Makedonija 64
62
Grcka, Italija, Austrija 65
60
Nemacka 63
63
Åvedska 65
65
NorveÅka 67
67
|
| Yahoo! Groups Sponsor |
ADVERTISEMENT
![click here]() | |
![]() |
Yahoo! Groups Links
|
