NEODGOVORNA LAKOĆA ZADUŽIVANjA (1)
Pozajmicama iz dužničke krize Spoljni dug Srbije (sa dugom KiM do sredine 1999), od kraja jula vrlo dinamično raste i krajem 2004. dostiže 14,1 milijardu dolara i za 524 miliona dolara je veći nego što je bio na kraju 2003. U daljoj i bližoj prošlosti sam više puta ukazivao na opasnu, neodgovornu lakoću zaduživanja u inostranstvu. U ovoj rubrici sam nedavno pokazao da izjave i nalazi guvernera NBS, ministra za finansije i drugih zvaničnika i tzv. ekonomskih analitičara da je Srbija u grupi srednje zaduženih zemalja ili da će se ove godine naći u toj grupi – nemaju realnu podlogu i da su motivi tih tvrdnji vrlo problematični. Ukazao sam da preti opasnost da, posle otpisa 62 odsto našeg duga prema Londonskom klubu, Srbija ponovo (kao što je bio slučaj nakon otpisa duga prema Pariskom klubu) krene u kampanju intenzivnog korišćenja novih „vrlo povoljnih” dugoročnih, srednjoročnih i kratkoročnih kredita, i da preti opasnost da spoljni dug vrlo brzo ponovo dostigne iznos sa kraja 2003, to jest oko 13,5 milijardi dolara! Ove slutnje su se pokazale potpuno opravdane. Moglo bi se prigovoriti da sam bio optimista, jer je spoljni dug na kraju prošle godine bio veći nego što sam predviđao i bio je veći nego krajem 2003. Posle otpisa 62 odsto duga prema Londonskom klubu poverilaca, apsolutni iznos spoljnog duga Srbije se smanjio za oko milijardu i 700 miliona dolara, pa je ukupan dugoročni i srednjoročni dug Srbije (sa dugom KiM koji je registrovan do sredine 1999), krajem jula 2004. iznosio 12,158 milijardi dolara. Imajući to u vidu, kao i visoku verovatnoću da će Pariski klub u maju 2005. Srbiji i Crnoj Gori otpisati dodatnih 15 odsto duga, odnosno oko 700 miliona dolara i verujući, po svemu sudeći, naručenim nalazima podobnog tima tzv. ekonomskih analitičara i tima „najboljih srpskih ekonomista” (koje su formirali američki Džeferson institut i NBS) da će u 2004. i narednim godinama izvoz robe i usluga rasti znatno brže od njihovog uvoza. To je naročito došlo do izražaja u radu „Održivost spoljnog duga Srbije”, koji NBS naziva „studijom”, i koji je na sva zvona promovisao guverner prošle godine. U skladu sa nalazima u toj tzv. studiji i imajući u vidu otpis 62 odsto duga prema Londonskom klubu, od sredine prošle godine Vlada Srbije, NBS, resorni ministri, guverner i podobni analitičari i neki ekonomisti ističu da spoljni dug Srbije nije problem i da ne preti opasnost upadanja u dužničku krizu. Kao posledica svega toga, a naročito u poslednja tri meseca prošle godine, dolazi do naglog povećanja korišćenja novih dugoročnih, srednjoročnih i kratkoročnih kredita. Prema podacima NBS, u 2004. Srbija, njene državne institucije, banke, preduzeća i građani su uzeli gotovo dve milijarde dolara dugoročnih i srednjoročnih zajmova i kredita! Uz to, u toj godini oni su uzeli u neto iznosu 236 miliona dolara kratkoročnih kredita, a novi dug po osnovu odloženog plaćanja nafte i gasa iznosio je 184 miliona dolara. Dakle, ukupan novi dug prema inostranstvu u 2004. iznosio je 2,4 milijarde dolara, što je za 90 odsto više od uzetih kredita u 2003. Samo u poslednja tri meseca 2004. uzeto je 944 (a u decembru čak 517) miliona dolara srednjoročnih i dugoročnih zajmova i oko 230 (od toga u decembru čak 196) miliona dolara kratkoročnih kredita. Spoljni dug Srbije (sa dugom KiM do sredine 1999) od kraja jula vrlo dinamično raste i krajem 2004. dostiže 14,1 milijardu dolara, to jest bio je za 524 miliona dolara veći nego što je bio na kraju 2003. Zvaničnici, koji praktično odlučuju o uzimanju novih kredita, ističu da su to „vrlo povoljni” krediti. NBS i resorni ministri su prihvatili stav podobnog tima analitičara i NBS – koji su uradili tzv. studiju o „Održivosti spoljnog duga Srbije” – da se „dužnička kriza može izbeći samo novim zaduživanjem”. U skladu sa tim i geslom „uzmi sve što ti život pruža”, prošle godine je uzeto znatno više kredita nego što je bilo planirano. U studiji „Održivost spoljnog duga Srbije”, koji je NBS svesrdno prihvatila, bilo je (u tzv. osnovnom scenariju) predviđeno da se u 2004. uzme novih dugoročnih i srednjoročnih kredita u iznosu od milijardu i 424 miliona dolara i 96 miliona dolara kratkoročnih zajmova, a uzeto je znato više! Krajem prošle i početkom tekuće godine, neki zvaničnici, a posebno guverner NBS i ministar za finansije i neki analitičari ističu da Srbija nije „prezadužena”, da nije visoko zadužena i da se već nalazi ili će se, nakon novog otpisa 700 miliona dolara duga Pariskom klubu, naći u grupi srednje zaduženih zemalja, pa samim tim ističu da nema osnova za tvrdnju da ona spada u grupu visoko zaduženih zemalja i da ne preti opasnost relativno brzog upadanja u dužničku krizu. Pri tome, oni koriste potpuno neprihvatljiv metod kojim te svoje nalaze dokazuju. Oni vrednost bruto društvenog proizvoda u tekućim cenama (koja, pre svega, zbog visoke inflacije, dinamično raste i u prošloj godini je, navodno, iznosila oko 22 milijarde dolara) dele sa potpuno nerealnom, odnosno ekstremno potcenjenom vrednošću američkog dolara (izraženog u dinarima), koji je krajem 2004. vredeo manje nego krajem 2000. i tako dobijenu vrednost stavljaju u odnos prema spoljnom dugu. Takvom računicom se pokazuje da je kvantitativni odnos spoljnog duga na kraju godine i bruto društvenog proizvoda u toj godini manji od 80 odsto i samo na osnovu toga, a nekorektno koristeći kriterijume Svetske banke, oni zaključuju da Srbija nije visoko zadužena, ili „nije prezadužena”. Međutim, pri tome oni prećutkuju, ili ne znaju, ili se prave da ne znaju da su stručnjaci Republičkog zavoda za statistiku, na bazi metodologije Svetske banke, izračunali da je bruto društveni proizvod Srbije (bez KiM) u 2003. iznosio 15,076 milijardi dolara, odnosno da je po mojoj proceni u 2004. iznosio oko 16,5 milijardi dolara. Samim tim, kvantitativni odnos spoljnog duga Srbije i bruto društvenog proizvoda i u 2003. i u 2004. bio je preko 80 odsto, pa se ona i po tom kriterijumu svrstava u visoko zadužene zemlje. Ali čak i ako se prihvati njihova računica, iz nje nikako ne sledi zaključak koji oni izvlače. Oni prećutkuju ili ne znaju, ono što je stručnoj javnosti poznato i što piše i u radu „Održivost spoljnog duga Srbije” da se po kriterijumima Svetske banke jedna zemlja svrstava u visoko zadužene ako ispunjava jedan od sledeća dva kriterijuma: a) da je kvantitativni odnos spoljnog duga na kraju godine i bruto društvenog proizvoda u toj godini veći od 80 odsto ili b) da je spoljni dug na kraju godine za 2,2 puta veći od izvoza robe i usluga u toj godini. Dakle, oni prećutkuju ili ne znaju da je kvantitativni odnos spoljnog duga i bruto društvenog proizvoda manji od 80 odsto nužan ali ne dovoljan uslov da bi se zaključilo da je Srbija u grupi srednje zaduženih zemalja. Na njihovu, ali i na opštu žalost, Srbija je po osnovu drugog kriterijuma bila i jeste visoko zadužena. Krajem prošle godine njen spoljni dug (sa dugom za KiM od oko milijardu i 200 miliona dolara) je iznosio oko 14,1 milijardi dolara, a zvanično je izvoz robe i usluga u prošloj godini iznosio 5,188 milijardi dolara. To znači da je dug bio 2,72 puta veći, a bez duga KiM (registrovanog do sredine 1999) 2,5 puta veći od vrednosti izvoza robe i usluga u prošloj godini. Iz toga proizilazi da je Srbija u prošloj godini morala imati izvoz robe i usluga od oko 6,4 milijardi dolara, to jest 23,4 odsto više od registrovanog da bi se svrstala u grupu srednje zaduženih zemalja. Mlađen Kovačević Profesor univerziteta (Sutra: Hronični bolesnik MMF-a) http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
