Title: Boginja na tronu - utf-8 cirilicom

“Препад” као метод у култури

Управо смо мислили, да са минулим 20-тим веком, минуо је један метод који је био доминантан у културним збивањима током целог његовог трајања., а који би смо условно могли поред низа имена и назвати “препадом”.
Једна уска група људи намеће мишљење, које је у принципу некомпетентно, у суштини лоше и погрешно. На основу тога следи низ погрешних потеза, да деценије, па и векови једва могу да исправе, ако уопште могу, такве “ситнице”, таквих “усрећитеља”. Пошто се овде ради о целом српском роду несхватљиво је, колико смо ми, припадници тога рода, гледајући у генералном смислу, аутодеструктивни.
Повод је следећи: Шиптари (Арнаути, Арбанаси), иако нису аутохтони народ на овим просторима, недавно су преко Високог функционера ОУН, издејствовали, да се врати у приштински музеј, вредан експонат, који без сумње припада винчанској култури, а који се зове “Богиња на трону”.
Очигледно, ово је увод у будућу сецесију Косова, коју је припремила, изводила, изводи необалистичка организација, која је себе “размазала” у неколико шиптарских партија, на Косову и Метохији, Црној Гори и Македонији.
Богиња на трону” је фигурина висока 18,5 цм, од теракоте (печене земље), коју су ископали српски археолози почев од априла 1955. године, на локалитету праисторијског насеља Предионица на периферији Приштине. Процењена старост износи 5-6 хиљада година.
Срби су ћутали, сви редом, осим штурих информација, на једном електронском медију, а само пар новина су донеле краће информације. Са друге стране Шиптари (Арнаути, Арбанаси) су фигурини, пошто је враћена из Београда у Приштину (31. 05. 2002.) су приредили свечани дочек, овације, директан телевизијски пренос, славље.
Ово није први пут, да Шиптари, који су без корена на овим просторима, покушавају да добију “историјски кредибилитет”, узимајући српско наслеђе или фалсификујући историју.
Пошто је овде очигледно реч о винчанској култури, која је територијално и временски најраспрострањенија неолитска култура средње и југоисточне Европе и Балканског полуострва, где се и родила (употребљвала) Србица, као претходница европске писмености и наше ћирилице.
Отуда је необалистичкој структури, неопходно да поништи српски континуитет и да преиначи материјалне артефакте, дајући им своје накнадне и много млађе предзнаке.
А Винча је залеђе Лепенског вира. И још нешто: српски краљ Војислав је 1043. године после христа, дозволио да се Шиптари, привремено и на ограниченом простору населе у Србију.
У свести ми одзвањају речи великог књижевника Милоша Црњанског дате у једном интервјуу, непосредно пошто су га комунистички амбасадори убедили да се врати из емиграције, из Лондона, у Југославију. Парафразирајући - Црњански је својим “саветодавцима” и “добротворима”, рекао, да све може веровати, да је тако како му причају, али једно не може поверовати а то је да су дали Шиптарима Универзитет у Приштини, и да ће за то Шиптари бити захвални Србима и добротом вратити. Неколико деценија (а шта је то за историју) касније, видели смо “здружену захвалност”, од Шиптара и због њих.
Овом приликом апелујем, молим и преклињем све културне посленике САНУ, Археолошког друштва Југославије, Србије, Филозофског факултета, не само Београдског, него свих универзитета (а нарочито Катедри за историју и археологију), сва министарства (и релевантна и не), да се укључе у акцију повратка “Богиње на трону” музеју матице коме народу припада. та фигурина одувек је требало да припада београдском Народном музеју.
Будимо патриоте и родољуби, антиципирајмо будућност. Мислимо као М. Црњански.

Мр. Миодраг В. Вуковић
антрополог
 

YAHOO! GROUPS LINKS




Одговори путем е-поште