|
Из уредничког пера
СТИДИМ СЕ УМЕСТО ОНИХ
КОЈИ СЕ НЕ СТИДЕ!
Пише: ПЕТАР МИЛАТОВИЋ
Беч,
19. март 2006.
- Стидим се уместо оних који се ничега не стиде. Унапред жалим оне који
се телу у ковчегу свете, јер онај ко се мртвом телу свети, томе и
властита сенка прети. Минорни контрамитинг у истој престоници у којој
је одржана комеморација на отвореном, због затворених савести, само је
део монструозног планираног хаоса свести и савести нације и тај минорни
контрамитинг са балонима, пиштаљакама и шерпама, одао је слику и
прилику нечега максимално негативнога. Слика типично некрофилска и
неморална са балонима и куртонима... Памети, одазови се, ако имаш коме!
Петар
Милатовић |
Циљ је био да се Србија још више завади. У смрти и најљући непријатељи
пружају један другоме руке, изјаве саучешће и за то време зауставља се
свака зла крв.
Сахрана
жртвованог српског великомученика Слободана Милошевића показала је да
је Србија сада далеко од оних високих моралних норми са којима је
успевала да раскине све ропске ланце. Сада се тим истим ланцима оковала
Србија, али душу је делимично спасио
онај њен део који је громко подвикнуо: ''Не дамо Младића, даћемо
Тадића!''.
Међутим,
ипак постављам питање: Ко то уопште сме џелатима српске нације да обећа
било ког Србина, па макар се он презивао Тадић, или Драшковић? У име
чега и у име кога? Критиковао сам Милошевића до 2000. године због
погрешног вођења националне политике.
|
Међутим, после срамног, незаконитог утамничења, међу првима сам
потписао ''Апел за ослобађање Слободана Милошевића'', а када је убијен
дубоко сам ожалио Србина!
Нека нико у моје име, и у име моје деце, не обећава
лов ни на једног Србина, ни на Младића, ни на Драшковића, ни на Тадића!
Управо
та срамна и неморална поларизација на две располућене Србије потребна
је америчко-немачкој ''међународној'' заједници, у оној мери у којој је
вампиру потребна најчистија крв! Управо та америчко-немачка међународна
заједница искористила је прилику са Милошевићевом сахраном као средство
и несувисли изговор за даље дављење ионако задављене Србије! Наиме,
планирани хаос са Милошевићевом сахраном још више је продубио
српско-српске ровове из којих ће ова генерација Срба тешко изаћи. У тој
српско-српској радикализацији, на левој и десној страни, дежурне стране
паликуће, прецизније речено, американизована инструментализована
''међународна заједница'', стално ће оптуживати Србију због ''кршења
људских права'' и на левој и на десној страни, наставиће да стеже
свилени гајтан око српског врата, како би у тренутку кркљања целог
националног бића отимање српских територија прошло са што мање српских
самртничких трзаја!
А тај тренутак није далеко. Није далеко јер и
слепци виде шта српском народу раде архитекте планетарне несреће. Виде
да ратне
злочинце награђују премијерским местима, друге амнестирају, а само Србе
у казамату хашке инквизиције убијају. Архитекте планетарне несреће,
нарочито лоши извођачи најпрљавијих радова, они и германском блоку у
германизованој ЕУ, стежу клешта кажњавања
српске нације баш као и 1908. године када је званични Беч лансирао
геноцидни слоган: Serbien muss sterbien
(Србија мора умрети!), па
тако и сада тај исти германски блок над српском главом држи амерички
мач да провери степен српске зомбираности док траје геноцидна и
етноцидна отимачина српских земаља: Косова и Метохије, најсветије
српске тапије; Војводине, српске Атине; Црне Горе, српске Спарте и
Старог Раса.
Ако
су покајници на Милошевићевој сахрани јуче били свесни овога, сумњам да
су тога били свесни контрамитингаши са пиштаљкама, шерпама, балонима и
куртонима! Ил, можда, јесу? У том случају теже по њих и њихову савест,
ако је уопште имају! Овде ваља подсетити на овце пред велико невреме
које без много комешања, али видно узбуђене, чекају своју судбину.
Мисле ли националне штеточине и политички дилетанти да ће лојалношћу
неко од њих купити наклоност сатаниста? Или су попут оних оваца које
убрзавају ход што се више примичу кланици...
Можда
нам је то дар и проклетство управо Милошевићеве реченице са лисицама на
рукама на Видовдан 2001. године: ''Срећан вам Видовдан Срби!''
Србијо,
стидим се уместо свих оних Срба који не умеју да се стиде! Не треба
никоме Србија као нељудска бестрагија!!!
|
