Мало познати Тесла
Светлост беле голубице Велики рационалиста и заступник просветитељских идеја, по свему судећи, био је подложан необичним парапсихолошким доживљајима, визијама и мистичким стањима Наизглед парадоксално, Никола Тесла, творац савремене електротехнике и телеаутоматике, иначе велики рационалиста и заступник просветитељских идеја, по свему судећи, био је подложан необичним парапсихолошким доживљајима, визијама и мистичким стањима. На то, пре свега, неумољиво указују бројне чињенице о којима извештава сам научник, као нпр. о свом парапсихолошком доживљају који је имао када му је мајка умрла (Тесла, „Један чудан доживљај”, у Чланци, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд 1995) и многим другим. Тако, рецимо, Тесла у аутобиографској књизи Моји изуми наводи низ примера властитих чудесних, парапсихолошких доживљаја из детињства и ране младости. Он ту спомиње „своју чудну бољку”, необичне слике које су му се привиђале када је био дечак. „У тишини ноћи, непозване живе слике тих призора јављале би се сада пред мојим очима и упорно одолевале свим напорима да их одагнам. Понекад би биле тако стварне у простору иако сам кроз њих могао проћи руком”, описује Тесла. Пошто су га ове појаве узнемиравале, стварале нелагодност и изазивале забринутост, он се обратио стручњацима, али они нису имали прави одговор. Дете грома Наш велики научник био је убеђен да му је само Провиђење већ на рођењу подарило изузетну судбину и натприродне моћи. Постоји легенда, драга Тесли, по којој је изумитељ наизменичне струје, рођен у једној застрашујућој, олујној летњој ноћи када су севале муње и ударали громови. Бабица која је порађала његову мајку, преплашена тим севањем, протумачила је ове небеске појаве као знамења изузетне судбине новорођенчета и рекла је породољи да ће оно бити „дете грома”. Како пише један Теслиног биограф, ова необразована жена из народа „није могла ни претпоставити колико је био тачан овај њен опис човека кога ће судбина учинити креатором вештачких муња, довољно јаких да продрмају цео свет” (Ломас, Човек који је изумео двадесети век, ДН Центар, 2000). Тесла каже да се као дечак давио десетак пута, те да су га готово „живог скували и једва је избегао да га спале”. Али и то није све: „Био сам жив закопан, изгубљен и смрзнут. За длаку сам избегао бесним псима, вепровима и другим дивљим животињама. Преживео сам страшне болести и пролазио кроз разноврсне чудновате незгоде, а то што сам данас здрав и крепак - право је чудо”, сећа се славни проналазач (Никола Тесла, Моји проналасци). Просто је невероватно колико ови Теслини описи властитих чудесних доживљаја личе на описе иницијастичких болести и смрти кроз које су прошли шамани пре него што су задобили своје изузетне способности! Шаман је, по Елијадеу, врач, гаталац, пророк, маг, психопомп, исцелитељ, научник, проналазач, песник, видар и видовњак (Историја веровања и религијских идеја, том III, Просвета, 1991). Шамани се препознају по својом карактеристичном, необичном понашању, склони су усамљивању, сањарењу, имају чудесне визије, нападе, несвестице итд. Али и они, одабрани, морају да прођу кроз иницијастичка искушења (снови, болести, визије, комадања и мистична смрт) и да тако стекну способност за екстатичка путовања изван овог света, у Подземље или на Небо. Идила остарелог научника Један од вероватно најчуднијих Теслиних доживљаја, збио се у његовој позној старости. То је, заправо, био крај већ славне идиле остарелог научника - особењака и његове беле голубице, коју је нежно волео. „Голубија љубавна прича” Теслиног живота, као и многе сличне, завршила се тужно. Ексцентрични научник годинама је бринуо о „хиљадама голубова”, међу њима је била голубица, „дивна птица”, беле боје, друкчија од свих осталих. На грчком „леукос” ??значи - бео, али и светао, чист, јасан, сребрнаст. ??Бело је древни симбол светлости, просветљења, очишћења, преображаја, откривења. У хришћанској ликовној уметности Свети дух се приказује као бели голуб. Али, вратимо се белој голубици: „Ма где да сам се налазио, голубица би ме пронашала; када бих пожелео да је видим, само сам позвао и она би долетела до мене. Разумела ме је и ја сам разумео њу”, исповедао се Тесла. Волео ју је и то није крио. „Да, волео сам је као што човек воли жену, и она је мене волела. Када је била болесна знао сам и разумео сам; дошла би у моју собу и ту остајала данима. Лечио бих је док не би оздравила. Тај голуб је био радост мог живота. Ако сам јој био потребан, ништа друго ми није било важно. Докле год сам је имао, била је то сврха мог живота”. Али, ово не би била права љубавна прича, да не следи драмски обрт, који наговештава трагични завршетак. „Онда, једне ноћи док сам лежао у кревету, решавајући проблеме као и обично, долетела је кроз отворен прозор и стала на мој сто. Знао сам да сам јој потребан; желела је да ми саопшти нешто важно тако да сам устао и отишао до ње”. И тада се збио тај најчудеснији, најмистичнији догађај у дугом и необичном животу научника - сањара, занесењака и видовњака. „Када сам је погледао знао сам да жели да каже да - умире. А онда, када сам примио њену поруку, појавила се светлост из њених очију - снажни млазеви светлости. Да, била је то права светлост, снажна, блештава, заслепљујућа светлост, светлост далеко јача него што сам ја икада произвео најснажнијим лампама у својој лабораторији. Када је тај голуб умро, нешто је отишло из мог живота. До тог времена засигурно сам знао да ћу довршити своје дело, без обзира на амбициозност свог програма, но када је то нешто отишло из мога живота, знао сам да је мој посао окончан”, завршио је с тугом своју причу Тесла (Маргарет Чејни, Тесла: човек изван времена, Кодекс, Београд 1991). Мада славни истраживач као рационалиста није признавао да је религиозан, овде је очигледно у питању један изворни нуминозни, мистички доживљај у чијем је средишту симбол голуба, симбол који сам Тесла изгледа није сасвим добро разумео, мада је осетио његову снагу. Као птица, голуб је симбол уздизања, сублимације нагона и превласти духа. Млаз мистичне светлости За овај мистични доживљај беле голубице, важно је оно што Тесла каже о „снажним млазевима светлости” који су избијали из њених очију. Оно што Тесла није знао, већ је само слутио, о смислу тајанствене светлости, ми данас знамо. У многим митологијама и религијама, светлост је универзални, архетипски симбол духа, божанства и мистичне спознаје. Светлост симболизује просветљеност, доброту, божанску природу и живот насупрот тами која симболизује незнање, зло и смрт. У Старом завету Бог речју ствара светлост и одваја светлост од таме. И у хиндуизму, будизму и другим религијама светлост симболизује истину, спознају и апсолутну, онострану реалност. У древном индијском спеву Бхагавад-гита узор теофаније је „блистава бујица светлости”. Виђење необичне светлости је дакле, нуминозни доживљај, сусрет са божанском снагом и оностраном, апсолутном стварношћу. У поглављу „Доживљај мистичне светлости”, славни историчар религије пише: „Онај ко је упознао такав доживљај (мистичне светлости) претрпео је онтолошку мутацију: стекао је други начин бивствовања који му омогућује приступ свету духа” (Елијаде, Мефистофелес и Андрогин, Градац, 1996). Сусрет са тајанственом светлошћу је за Теслу био тако упечатљив зато што је изазвао у њему радикалну унутрашњу промену, тачније, дубоки и трајни духовни преображај. Жарко ТРЕБЈЕШАНИН http://www.politika.co.yu/ Yahoo! Groups Links <*> To visit your group on the web, go to: http://groups.yahoo.com/group/SrpskaInformativnaMreza/ <*> To unsubscribe from this group, send an email to: [EMAIL PROTECTED] <*> Your use of Yahoo! Groups is subject to: http://docs.yahoo.com/info/terms/
