Srbija kao deo Pravoslavne unije, ili obnovljene Vizantije <http://www.dnevne.rs/drustvo/srbija-kao-deo-pravoslavne-unije-ili-obnovljene-vizantije>
Objavljeno: 11. maj 2014. u 13:15 Ekonomska kriza preti da pocepa Evropu na tri dela i od jednog napravi „Vizantijsko carstvo“. Sve prognoze CIA jasno ukazuju da SAD i NATO više neće voditi glavnu reč u svetu KADA će Srbija da uđe u Evropsku uniju? Odgovor na ovo pitanje mogao bi da glasi: nikada! Ali, glavni razlog za to nije pobeda nekog „antievropskog“ lobija na izborima ili nedovoljna saradnja zvaničnog Beograda sa sudom u Hagu, već situacija u samoj Evropskoj uniji. Ekonomski problemi, izazvani svetskom ekonomskom krizom, počeli su da služe kao okidač za političke razmirice. Ako nekako i dočekamo svojih pet minuta za ulazak, postavlja se veliko pitanje kako će tada da izgleda ili da li će uopšte postojati Evropska unija? No, ništa zato, jer Srbiju čeka rezervisano mesto u savezu istočne Evrope, takozvanoj Pravoslavnoj uniji, ili obnovljenoj Vizantiji! Američki Nacionalni savet za informisanje, u saradnji sa CIA, objavio je „Mapu budućnosti 2020. godine“, koja ne prestaje da izaziva pažnju evropskih geopolitičkih stručnjaka. U ovom projektu, predviđa se da će se Unija raspasti, a Evropa bi trebalo da se podeli na tri dela. Zapadni blok bi činile Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Irska, Austrija, Italija, Španija, zemlje Beneluksa i Skandinavija. Druga unija nazvana je Nova Evropa sa članicama Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Češkom, Slovačkom, Poljskom, Mađarskom, ali i Hrvatskom i Slovenijom na jugu, preko kojih bi „katolička istočna Evropa“ imala izlaz na Mediteran. Atlantski savez bi, prema projekcijama Amerikanaca, trebalo da ima kontrolu nad ovim delom Starog kontinenta. Istočnom Evropom, odnosno Pravoslavnom unijom gospodariće Rusija, a sačinjavaće je Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Moldavija, Rumunija, Bugarska, Grčka, Makedonija, Srbija, Crna Gora, ali i BiH (prevagu će odneti postojanje Republike Srpske). Kada je Albanija u pitanju, procene su podeljene: ili će je Rusi svojim kapitalom približiti istočnoj Evropi ili će Tirana i dalje ostati pod patronatom NATO i SAD. Slična predviđanja iznela je i poznataamerička nevladina organizacija „Stratfor“. Pored Rusije kao regionalne sile (Istok), „Stratfor“ smatra da će se EU uskoro raspasti na dva dela: bogatiji zapad i grupu malih zemalja centralne Evrope, koje će se vojno prikloniti Vašingtonu. Koliko god se ovakve prognoze nekome čine kontroverzne, sve više geopolitičkih stručnjaka u svetu počinje da veruje u njih. Jer, Pravoslavna unija ili skraćeno Vizantija neće nastati zbog pravoslavnog „bratstva“, već će to biti „gasna unija“, čiji je osnovni motiv formiranja novac! Rusija će nastojati da kontroliše tok svog energetskog bogatstva i da povrati uticaj u zemljama poput Ukrajine, Gruzije, Bugarske, Rumunije i Srbije, baš kao što je to i predviđeno u projekciji CIA. I pored toga što su Rumunija i Bugarska danas članice NATO-a, njihova sudbina unutar evroatlanskih integracija je krajnje neizvesna i scenario, po kojem će one u bliskoj budućnosti (prepoznavši lični interes) da istupe iz ovih saveza i prilagode se novonastaloj situaciji, nije naučnofantastična priča. Da li se ovim prognozama može verovati? Geopolitički stručnjaci se slažu da dolazi vreme višepolarnog sistema, sa nekoliko centara moći i da SAD i NATO ubuduće neće voditi glavnu ulogu na svetskoj sceni. Uostalom, kada je francuski političar Emanuel Tod predvideo raspad Sovjetskog Saveza 1976. godine, petnaest godina pre nego što se to dogodilo, ljudi su se smejali. Danas, kada se govori o mogućem kraj EU, smeha nema. EVROSKEPTICIZAM DOK zemlje Balkana uglavnom jedva čekaju da postanu deo Evropske unije, anketa koju je objavio britanski Bi-Bi-Si pokazala je da bi većina Britanaca veoma rado napustila EU! Više od polovine ispitanih smatra da Velika Britanija nema nikakve koristi od članstva u Uniji, više od 50 odsto bi podržalo referendum sa pitanjem o izlasku Velike Britanije iz EU, ali i odbilo uvođenje evra umesto funte. Holandski desničar Gert Vilder pokrenuo je inicijativu da se iz Unije izbace Bugarska i Rumunija (ideju podržava skoro 20 odsto Holanđana), dok s druge strane i Bugari smatraju da im članstvo u EU nije ništa donelo. U 17 država članica manje od 50 odsto stanovnika na EU gleda pozitivno. “NABUKO“ PO STRANI SVE je izvesnije da Rusija postaje apsolutni gospodar energenata. Gasovod „Nabuko“, projekat vredan više milijardi evra, koji je trebalo da smanji zavisnost EU od ruskog gasa, skinut je sa spiska prioriteta Brisela i to na insistiranje Angele Merkel, nemačke kancelarke. Smrtonosni udarac ovom projektu zadao je dogovor azerbejdžanskog rukovodstva i ruskog „Gasproma“ prema kojem se Azerbejdžan, od koga se očekivalo da postane glavni snabdevač „Nabuka“, opredelio za gasni savez sa Moskvom. EU KAO “ORIJENT EKSPRES“ EVROPSKU uniju mnogi porede sa „Orijent ekspresom“. U tom „vozu“ postoje salon vagoni, vagoni za spavanje i ručavanje. U njima se vozi isključivo briselska birokratija, a u vagon za ručavanje zalaze i putnici 1. klase, kada imaju da plate (Nemačka, Francuska, zemlje Beneluksa, Skandinavije, Austrija, V. Britanija, Italija). U 2. klasi putuju Irska, Španija, Portugal, Grčka. Oni su na vreme ušli u voz i dobro su profitirali od raznih bespovratnih kredita i pomoći, dok je za to bilo para. U 3. klasi je takozvana sitna boranija – baltičke zemlje, Malta, Poljska, Češka, Slovačka, Mađarska, Slovenija. U vagonu za bagaž, stisnuti između sanduka i kofera, voze se Rumunija, Bugarska i Hrvatska, stalno se nadajući da će ih možda nekada pustiti i u 3. klasu. Na kraju voza klackaju se „stočni vagoni“. Samo u njima još ima mesta, ukoliko oni iz salon-vagona i kola za spavanje uopšte nekome više i dozvole da uđu u voz. Mnogi stručnjaci unutar EU, ovakav „Orijent ekspres“, putujući po šinama svetske ekonomske krize, već su osudili na propast… Finansijski problemi rezultirali su velikim nesuglasicama u EU, ali i ekonomskim protekcionizmom. U borbi protiv krize, države članice sve češće vuku individualne poteze, izbegavajući dogovor i zajedničke antirecesijske mere EU. Bogatije zemlje poput Nemačke i Francuske se zalažu da njihove kompanije zatvore fabrike u istočnoj Evropi i vrate radna mesta u maticu. Veliki je otpor i finansiranju oporavka slabije razvijenih država poput Grčke, a kamoli Bugarske, Rumunije ili Hrvatske. Potraje li recesija, uz ekonomski protekcionizam i krah evra, teško je verovati da će EU, zajednica utemeljena na slobodnom tržištu, moći da funkcioniše. Podela ili raspad EU je u tom slučaju izvestan scenario. (Novosti.rs)
