Beogradska „tišina o Kosovu“
Da li će Srbija imati veći uticaj na kosovsku politiku posle parlamentarnih izbora koji se održavaju u nedelju 8. juna. I da li je u Beogradu konačno zavladao realizam po pitanju srpskih interesa na Kosovu? Uprkos slaboj privredi, korupciji i nezaposlenosti, parlamentarni izbori na Kosovu (8.6.) proći će bez velikih političkih potresa, ocenjuje Noje cirher cajtung i podseća da je turobna atmosfera vladala i 2010. kada je izabran sadašnji parlament. Ipak, za razliku od tih izbora, Beograd je ovoga puta put pozvao Srbe da izađu na birališta: „Glasanje na severu Kosova je vredno pažnje. Sever je nakon kraja rata 1999. ostao faktički pod kontrolom Beograda. Za razliku od srpskih enklava na jugu i istoku zemlje, na severu su srpske strukture očuvane. Briselski sporazum <http://www.dw.de/beograd-pri%C5%A1tina/a-17139228> iz aprila 2013. predviđao je promene po tom pitanju. Srbija je pristala na plan po kome bi četiri severne opštine dospele pod nadležnost Kosova i rasformirale paralelne strukture. Ipak, do normalizacije između Prištine i srpske manjine na severu nije došlo. S jedne strane, Priština nije bila naročito pomirljiva. S druge, na severu Kosova kosovska država i dalje nije prihvaćena. Lokalni izbori na severu su bojkotovani i nasilno ometani. Bezbednosna situacija i dalje je nestabilna. Ako se stanovništvo ovoga puta odazove pozivu Beograda, to bi bio korak u pravcu integracije u institucije. Istovremeno, povećao bi se uticaj Beograda u Prištini. U skladu sa Briselskim sporazumom, uskoro će biti stvorena zajednica srpskih opština na Kosovu. Beograd će to iskoristiti da bi povećao svoj uticaj, i tako postati važan faktor u politici Kosova. […] Nezadovoljstvu na Kosovu doprinosi i to što Srbija trenutno važi za uzornog đaka Evropske unije. Pojedini Kosovari to doživljavaju kao nepravdu. Evropska unija, imajući u vidu krizu u Ukrajini <http://www.dw.de/na-ivici-rata/a-17294959> , zaista pokazuje veliko interesovanje za povezivanje sa Srbijom, zemljom koja ima poseban odnos prema Rusiji.“ Kosovo sve manje tema u Srbiji Švajcarski list u posebnom tekstu komentariše i to kako se u srpskoj političkoj javnosti Kosovu posvećuje sve manje pažnje: „Da li je to bila rezignacija? Spoznaja? Ili i jedno i drugo? Doajen intelektualnog nacionalizma u Srbiji, pokojni Dobrica Ćosić <http://www.dw.de/otac-nacije-ili-ideolog-zla/a-17645261> , proglasio je, krajem aprila ove godine kosovsko pitanje rešenim: 'Više ne postoji južna srpska pokrajina.' Albanci su, tvrdio je on, pobedili u toj borbi i zato je preporučio srpskoj omladini da više ne rasipa snagu. 'Istorija je to rešila za nas', rekao je taj pisac. Tri nedelje kasnije, 93-godišnji Ćosić preminuo je u snu. Njegova smrt i njegove 'poslednje reči' naglašavaju ono što je poslednjih meseci u srpskoj javnosti bilo sve upadljivije: po pitanju Kosova vlada tišina. Mediji su se udaljili od te teme, a kada se Kosovo ipak pomene, koriste se politički korektni izrazi 'takozvana vlada Kosova', ili 'takozvani predsednik'. Ministarstvo za Kosovo ukinuto je još za vreme prethodne vlade […] Kada je novopostavljeni premijer Aleksandar Vučić krajem aprila izneo svoj ekspoze <http://www.dw.de/srbija-ima-novu-vladu/a-17594855> , pitanju Kosova posvetio je tačno minut i petnaest sekundi. I to u govoru koji je trajao oko tri sata, kako je gorko primetio jedan portal kosovskih Srba. U tih 75 sekundi Vučić je rekao manje-više sledeće: 'Kosovo je veoma stari problem. Tamo su pravljene greške i izbegavane teškoće. Nezavisnost Kosova neće biti priznata, ali treba živeti u miru sa Albancima. Ko ima bolju ideju, neka kaže'. Nije se javio niko.“ „Izgubljena zemlja“ I u ovom članku se spominje Briselski sporazum, koji je, kako tvrdi autor teksta „faktički, ali ne i pravno predvideo priznanje Kosova“, nakon pregovora Ivice Dačića i Hašima Tačija. „Nacionalisti su na sva zvona to proglasili izdajom. Ali Dačićev protivnapad bio je iznenađujući i uspešan. On je rekao da više neće traćiti napor na 'bitke koje su već izgubljene'. Po njegovim rečima, vreme radi protiv Srbije u pogledu kosovskog pitanja. Postignuto je sve što se moglo. On je, kaže, na funkciji, ne da bi ga ljudi voleli, već da vodi. I srpska javnost ga je pratila. Ne samo zbog osetnog uticaja vlade na medije. Naime, Dačić je rekao ono što su mnogi privatno mislili i govorili. Sada je ta tvrdnja mogla da se kaže i javno: Kosovo kao južna pokrajina je izgubljeno. Mnogima se ta tema potpuno smučila i nisu više želeli da vrte ukrug nacionalnu mantru. Da li je to pitanje definitivno sklonjeno sa dnevnog reda? Malo je verovatno. Kosovo u nacionalnom narativu zemlje igra centralnu ulogu. To će tako i ostati. Ali ako se nastavi 'normalizacija' među susedima, što je uključivanjem regiona u EU moguće, tada bi diskurs o Kosovu mogao da se premesti iz oblasti politike moći u prostor predstava i kolektivnih snova, poput priče o 'izgubljenoj zemlji'.“ http://www.dw.de/beogradska-ti%C5%A1ina-o-kosovu/a-17688849
