dw.com <http://www.dw.com/sr/osveta-pri%C5%A1tine/a-18844963?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>
Osveta Prištine? | Izbor iz štampe | DW.COM | 12.11.2015 Deutsche Welle (www.dw.com <http://www.dw.com> ) Noje cirher cajtung komentariše odluku Ustavnog suda Kosova o suspendovanju sporazuma o Zajednici srpskih opština: „Sporazumom postignutim uz posredovanje Evropske unije, srpskim opštinama se garantuju veća ovlašćenja, između ostalog na području obrazovanja i zdravstva, kao i urbanizma i privrede. […] Protiv sporazuma se već duže energično zalaže kosovska opozicija. Ona Zajednicu opština vidi kao sredstvo za jačanje srpskog uticaja i produbljivanje etničkih podela“. List piše i o vremenskom trenutku u kome je takva odluka donesena: „Samo dan pre odluke Ustavnog suda, propao je zahtev <http://www.dw.com/sr/srbija-je-zemlja-u-tra%C5%BEenju/a-18838171> – od 2008. godine nezavisne balkanske države – za prijem u Organizaciju za kulturu Ujedinjenih nacija (UNESKO). Ukazujući na nedovoljnu zaštitu srpskih-pravoslavnih kulturnih dobara na Kosovu, Srbija je pokrenula sve diplomatske snage kako bi sprečila taj pristup. Beograd je u time dobio podršku Moskve, koja, kao i Srbija, ne priznaje nezavisnost Kosova. Samo tri glasa nedostajalo je Kosovu za potrebnu dvotrećinsku većinu. Kosovski premijer Isa Mustafa optužio je Beograd za 'rasističku kampanju'. Sumnja da je zbog tog poraza hteo da se osveti Srbiji, nije sasvim neosnovana, posebno zato što kosovsko sudstvo ne bije dobar glas. Ono je podložno političkim uticajima, zaključila je Evropska komisija u juče objavljenom izveštaju o napretku. Ukoliko proces pomirenja između Srbije i njene bivše pokrajine zapne, željeni pristup EU za obe zemlje biće odložen za dalju budućnost“, zaključuje švajcarski list. Mateo Renci: Tragična istorijska greška bilo je izostavljanje balkanskih zemalja Renci za priključenje balkanskih zemalja EU U intervjuu za list Di velt, italijanski premijer Mateo Renci zahteva priključenje balkanskih zemalja Evropskoj uniji. Odgovarajući na pitanje šta Evropa može da učini u suzbijanju velikog priliva izbeglica, Renci ocenjuje: „Potrebno je promeniti pogled. Unija se širila samo ka istoku. Tragična istorijska greška bilo je izostavljanje balkanskih zemalja. Priključenje Albanije, Crne Gore i Srbije Uniji, trebalo bi da bude prioritet“. Niče ograda na slovenačko-hrvatskoj granici Di Velt piše i o Sloveniji koja podiže ogradu od bodljikave žice prema Hrvatskoj: „U graničnom području Gibina, vojnici su podigli ogradu u visini nešto više od jednog metra. Lokalni mediji javljaju da je bilo sličnih akcija i na drugim mestima na granici sa Hrvatskom koja je dugačka 670 kilometara. Bodljikava žica postavljena je i južno od Brežice, gdje većina izbjeglica prelazi granicu. Slovenačke vlasti ograničile su i novinarima pristup toj zoni.“ Slovenačko-hrvatska granica „Slovenački premijer Miro Cerar rekao je da granice ostaju otvorene. Cilj je usmjeriti izbeglice prema graničnom punktu i veliki priliv svesti na kontrolisan nivo. Granična ograda trebalo bi da posluži kako bi se izbegla humanitarna katastrofa do koje bi moglo da dođe s obzirom na ogroman broj ljudi, koji dolazi“.
