dw.com
<http://www.dw.com/sr/promena-nema%C4%8Dke-politike-prema-srbiji/a-19562782?
maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>  


Promena nemačke politike prema Srbiji? | Evropa | DW.COM | 20.09.2016


Deutsche Welle (www.dw.com)

Premijer Srbije Aleksandar Vučić, koji je više puta do sada izrazio svoju
podršku politici Angele Merkel, pre svega imigrantskoj politici, izrazio je
bojazan da bi kraj vlasti nemačke kancelarke naredne godine bio "kraj Evrope
kakvu znamo". Aleksandar Vučić je takođe istakao da bi "nama na Balkanu bio
poseban hendikep, jer imali smo svi ovde istu adresu i nekoga ko će da nas
pozove i pomogne, a ko će da nas pozove ako se odnosi u Evropi promene."

Nakon loših rezultata nemačke Hrišćansko-demokratske unije (CDU) na lokalnim
izborima, Vučić je primetio da se tome mnogi raduju, ali da on ne želi da se
raduje "jer nas je Angela Merkel spasila sukoba i nemira kad je počela kriza
s migrantima i kada se ovde pretilo sankcijama". Vučić je naglasio da on
jeste lojalan Merkelovoj, ali da je to mnogo više pitanje racija, nego
lojalnosti. "Ona je mnogo uložila u Evropu, oni imaju suficit veći nego sve
druge zemlje Unije, oni su najjača zemlja u Evropi, to jednostavno nije za
poređenje. A što se nekome ljulja vlast, ne znači uvek da će se završiti
gubitkom izbora", zaključio je premijer Srbije.

Sve zavisi od migrantske krize

Evropski projekat jeste trenutno u krizi, ali teško je u ovom trenutku reći
da li je on povezan sa političkom sudbinom Angele Merkel, ocenjuje za DW
Bojan Al Pinto Brkić iz Foruma za međunarodne odnose. "Pravo pitanje je
koliko je politika koja je dovela do toga da u Evropu dođu milioni
emigranata sa Bliskog istoka, povezana s političkim krajem Angele Merkel.
Verovatno je da nemački birači razmišljaju o tome kada glasaju na lokalnim
izborima, i to bi mogla biti indikacija kako će se glasati sledeće godine na
parlamentarnim izborima."

Kada je reč o izborima naredne godine, Bojan Al Pinto Brkić smatra da su
moguća dva scenarija. "Jedan je da do promena na čelu Hrišćansko-
demokratske unije dođe pre izbora, a drugi je da CDU jednostavno ode s
vlasti. U prvom slučaju, moguće je da dođe i do promene politike prema
Srbiji, ali i regionu, ukoliko na čelo CDU dođe neko ko nema tu dozu
bliskosti prema Balkanu i pitanju imigranata. Sama CDU nije baš toliko
otvorena prema Istoku i politici prema migrantima; Angela Merkel tu zaista
jeste dala jedan lični pečat. Ukoliko dođe do promene vlasti i preuzmu je
socijaldemokrate, moguće je da će se nastaviti taj neki topliji odnos prema
Balkanu, ali ne toliko i prema migrantima - jer to pitanje postaje
centralno, ne samo u Nemačkoj, nego i unutar Evropske unije."

Srbija zatvorenih vrata?

"Mislim da je Nemačka ozbiljna zemlja, koja dugoročno planira svoju spoljnu
politiku, i da se stoga ništa neće promeniti što se tiče Srbije i regiona
ukoliko tamo dođe do promene vlasti", ocenjuje za DW Naim Leo Beširi,
izvršni direktor Instituta za evropske poslove. "Kada je reč o migracijama,
to takođe neće dotaći Srbiju, jer je ona u ovom trenutku samo tranzitna
zemlja, i s te strane nije mnogo važno da li će migranti završiti u Nemačkoj
ili Švedskoj."

Međutim, Naim Leo Beširi napominje da bi trebalo donekle demistifikovati
podršku Srbije politici otvorenih vrata za koju se zalaže Angela Merkel.
"Srbija podržava tu politiku utoliko što migrante samo propušta da idu dalje
u druge zemlje. Imamo svega nekoliko desetina slučajeva u proteklih nekoliko
godina da su ljudi zapravo tražili azil u Srbiji, a većina njih bude i
odbijena. To što mi nismo podigli žičane ograde ili zaustavili migrante na
granici s Makedonijom, to nikako ne znači da mi imamo nekakvu politiku
otvorenih vrata."

Loš tajming za izjave lojalnosti

Izjave lojalnosti Angeli Merkel, koje su se često čule od premijera
Aleksandra Vučića, trebalo bi posmatrati u svetlu tajminga, napominje Bojan
Al Pinto Brkić. "U istoriji Evrope imamo slučajeva da su neke politike bile
realizovane zahvaljujući jakim, personalnim vezama. Međutim, Angela Merkel
je u tom smislu na zalasku svoje političke karijere, što zbog godina života,
što zbog godina na funkciji, i rekao bih da je prilično originalno, da tako
kažem, stavljati se sada u poziciju nekih ličnih odnosa s nemačkom
kancelarkom uoči parlamentarnih izbora u Nemačkoj - i imajući u vidu da
njena pozicija u nemačkom društvu nije toliko jaka kao pre nekoliko godina."

Bojan Al Pinto Brkić navodi da bi takođe trebalo na neki način
demistifikovati političke priče o prijateljima Srbije u svetu. "Dosta se
govori o nekakvim prijateljstvima i savezništvima, ali ta prijateljstva nisu
podržana ni ekonomski, ni politički. Sve to deluje relativno, pa čak i
tvrdnje da je Evropska unija veliki ekonomski partner Srbije. To su sve
veoma skromni, rekao bih i marginalni iznosi. Primera radi, Mađarska
ostvaruje oko 80 milijardi dolara izvoza, dok je ukupan BDP Srbije oko 40
milijardi dolara. S druge strane, ne smemo zaboraviti da se Srbija u velikoj
meri ne slaže sa spoljnom politikom EU i da tu postoje ozbiljne razlike - i
da je jedina tačka slaganja Srbije i Nemačke taj odnos prema migrantima."

Srbija - najslabija migrantska karika

"Trebalo bi takođe napomenuti da, ukoliko dođe do promene migrantske
politike u Nemačkoj, to može ostaviti posledice i po Srbiju", ističe Bojan
Al Pinto. "To je zapravo pitanje najslabije karike. Evropska unija može da
natera Srbiju da primi veći broj ljudi, iako Srbija nije prva zemlja u koju
su oni ušli, ali Srbija ne može, recimo, da natera Makedoniju da te ljude
primi nazad. U tom slučaju, situacija može da bude dosta komplikovana za
Srbiju, ukoliko u Nemačkoj usledi politika zatvorenih vrata."

"Svakako nije loše da postoje dobri lični odnosi između političara, o
kakvima često govori premijer Vučić, ali mislim da bi to ipak trebalo
iskoristiti da se ti odnosi uspostave na nekom sistematskom nivou", kaže
Naim Leo Beširi. "Svakako da nije dobro da se samo premijer bavi spoljnom
politikom i da se ona bazira na percepciji njegovih prijateljstava u svetu.
Mi nemamo strateške odluke gde želimo da budemo za nekoliko godina, a to
onda znači da se odluke donose ad hok. Prosto fizički nije moguće da se
jedan čovek bavi spoljnom politikom, poljoprivredom, prosvetom, odbrambenom
politikom i svim drugim politikama. A ako se spoljna politika vodi iz jednog
centra, kad taj centar ode s vlasti, ispostaviće se da iza toga nije ostalo
ništa dugoročnije."

 

Одговори путем е-поште