novosti.rs
<http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:626373-Savo-
Strbac-Sramno-sudjenje-Kapetanu>  


Savo Štrbac: Sramno suđenje Kapetanu


22. septembar 2016. 13:43 | Komentara: 0 

STIDIM se što sam Hrvat" telefonom mi je nekoliko puta ponovio Ivica iz
Splita nakon prvog dana suđenja Kapetanu Draganu pred Županijskim sudom u
Splitu.

Na pitanje zašto, objašnjavao mi je da su mu hrvatski novinari koji su bili
prisutni u sudnici rekli da je optužnica, koju su iznosile dve tužiteljke,
Živana Beroš i Sanda Pavlović Lučić, običan pamflet. Ako nisu za skoro
jedanaest godina od otvaranja istrage i njegovog hapšenja mogli pronaći
kvalitetnije dokaze, mnogo bi poštenije bilo da ovakvu optužnicu nisu ni
podigli, objašnjavao mi je Hrvat Ivica.

A Ivica nije čovek koji simpatiše Srbe i Kapetana Dragana, pošto je i sam u
jesen 1991. "okusio" vojni zatvor u Kninu.

Iste večeri sam na HTV u emisiji "Tema dana", posvećenoj početku suđenja
Kapetanu Draganu, slušao komentare istoričara Ante Nazora, direktora
Hrvatskog dokumentacijskog centra Domovinskog rata, i admirala u penziji
Davora Domazeta Loše.

Istoričar je Kapetanovu krivicu video u nespornoj činjenici o njegovoj
umešanosti u rat u RH, podsećajući da je počeo sa kampom za obuku paravojnih
jedinica u Golubiću kod Knina, da je u nekom izveštaju iz juna 1991. naveo
da je cilj da SAO Krajina bude deo Srbije i da je direktno sarađivao sa
službom državne bezbednosti Srbije. Podsetio je kako je i na Međunarodnom
sudu pravde potvrđeno da su tada centralističke velikosrpske snage želele
zadržati Jugoslaviju ili krnju Jugoslaviju, zapravo "veliku Srbiju".
Pokazivao je i neke srpske dokumente koji nedvosmisleno potvrđuju da je
Vasiljković 24. jula 1991, na sastanku u Šamarici, gde se planirala akcija
"Žaoka", čiji je cilj bio proterati Hrvate s područja Banije i Pounja, "imao
zadnju reč".

Penzionisani admiral je objašnjavao "da su Vasiljković i te jedinice
proizašle iz jednog dugoročnog plana čija je priprema trajala pet godina",
koji se temeljio "na izvanrednim prilikama". Vasiljković je sudelovao i u
onom delu plana koji se zvao "puzajuća agresija" na Hrvatsku i koji je bio
zasnovan na "doktrini velikosrpskih osvajanja do zamišljene granice
Virovitica -Karlovac -Karlobag", koju je vodio potpukovnik Radovan
Radinović. To je bila bitka u prostoru, odnosno upotreba terorizma, čija je
doktrina bila očistiti prostor sela, što je prvi put testirano u Glini, gde
je bio kapetan Dragan, zaključio je admiral Domazet.

Doktor istorijskih nauka i penzionisani admiral očigledno nisu ni pročitali
optužnicu, a ako i jesu, onda nimalo ne razumeju pojam krivične
odgovornosti.

Naime, Kapetan nije ni osporavao da je učestvovao u ratu na području
sadašnje Hrvatske, a tadašnje RSK braneći "svoju jedinu domovinu
Jugoslaviju" na koju su agresiju "počinili domaći izdajnici i strani
plaćenici", koji se sad, za razliku od njega agresora, zovu branitelji, čime
je želeo poručiti celom svetu da niko ne može biti agresor prema svojoj
državi.

Istoričar i penzionisani admiral, iako nisu pravnici, morali bi barem toliko
znati da se Kapetanu ne stavlja na teret ni agresija na Hrvatsku ni saradnja
sa službom bezbednosti Srbije ni obuka u kampu u Golubiću ni planiranje
akcije "žaoka" kao ni "puzajuća agresija", već tri konkretna događaja:
mučenje, zlostavljanje i likvidiranje zarobljenih pripadnika hrvatske vojske
i policije u junu i julu 1991. na Kninskoj tvrđavi i u februaru u kampu
"Alfa" u Bruškoj kod Benkovca, te oštećivanje i uništavanje civilnih
objekata, progon stanovništva, pljačkanje imovine i ubijanje jednog civila i
jednog novinara prilikom napada na policijsku stanicu u Glini, prigradsko
naselje Jukinac i sela Gornji i Donji Viduševac u julu 1991.

Te inkriminacije su se nalazile i u hrvatskom zahtevu za ekstradiciju,
odakle su preuzete i u odluku australijskog suda o ekstradiciji. Pošto je
opšteprihvaćeno pravilo u međunarodnom pravu da se ekstradiranoj osobi može
suditi samo za dela obuhvaćena ekstradicionim aktom, onda je potpuno jasno
da ni u Kapetanovom slučaju ne sme doći do proširenja optužnice na neke
druge inkriminacije.

Interes medija za početak suđenja, kao i prisustvo u sudnici predstavnika
država čiji je državljanin, Australije i Srbije, garancija su da će suđenje
biti transparentno i da će se poštovati proceduralna pravila, što uključuje
i pravo na fer i pošteno suđenje. A pošto sam upoznat i sa dokazima i
optužbe i odbrane, mogu ponoviti ono što sam nakon podignute optužnice u
ovom istom listu napisao i u januaru ove godine - prikupljeni dokazi protiv
Kapetana nisu bili dovoljni ni za optuženje, a kamoli za osuđujuću presudu.

Kao ni tada, ni sada ne tvrdim da osuđujuća presuda neće biti doneta, bar u
prvom krugu suđenja. No, uveren sam da će se na kraju suđenja Kapetanu
Draganu i još neko u Hrvatskoj, osim Ivice, zasramiti.

 

Одговори путем е-поште