rts
<http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/drustvo/2462647/da-li-je-politi
ka-jaca-od-prava-u-slucaju-ratnih-zlocina.html> .rs 


Да ли је политика јача од права у случају ратних злочина?


RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of Serbia

Десет година затворен, човеку са држављанствима Србије и Аустралије сада се
суди у Хрватској. Без обзира на жељу клијента и адвоката, закон не дозвољава
да га заступа држављанин друге земље. Такав закон важи и у Србији и другим
земљама, међутим, има преседана.

28301039

Припремила Сања Љубисављевић

Your browser does not support the video tag. 

"Да је било добре воље, мени би се омогућило да ја будем његов бранилац и ви
сте рекли да сам ја бранио и одбранио свог клијента пред судом у Клевену, у
Немачкој, јер ми је судско веће омогућило да га ја браним", наводи адвокат
Драган Палибрк.

Чак 1.200 српских држављана је на потерницама које је расписао биро
Интерпола у Загребу. У тој земљи је у току 1.577 процеса против Срба, без
обзира на то да ли је реч о истрагама, оптужницама или пресуђеним
случајевима. 

"Према правилима Интерпола, кад Интерполу дође потерница против било кога,
они потерницу достављају његовој држави човека са потернице, та држава може
да се успротиви стављању тог човека на Интерполову потерницу и Интерпол их
неће ставити, то редовно раде у Сарајеву", објашњава Саво Штрбац из
Документационо-информационог центра "Веритас".

Министарство правде наводи да држава Србија свој правни систем усаглашава са
мултилатералним конвенцијама са свим међународним организацијама чији је
члан, док са више од 30 земаља има билатералне споразуме о међународној
правној сарадњи. На та два начина се регулише степен заштите наших
држављана. То је случај и са земљама бивше СФРЈ. Бечка конвенција предвиђа
начин дипломатске и конзуларне заштите наших држављана у иностранству.

Чије су потернице условно јаче, одговор даје низ случајева. Лондон је
својевремено Ејупа Ганића одбио да изручи Београду, кога је Србија теретила
за командну одговорност у случају Добровољачке улице, Швајцарска Насера
Орића изручује БиХ, Словенија Рамуша Харадинаја уместо у Београд шаље у
Приштину. На другом тасу имамо Вељка Марића, хрватског држављанина,
ухапшеног и осуђеног у Србији, који је, упркос другим отвореним истрагама
против њега у Србији, био послат у Хрватску да служи казну. Потом је пуштен
из затвора због лечења. Јуче је приведен због насиља у породици.

Штрбац истиче да, чим смо у зони ратних злочина, ту је више политике него
права.

Да ли је неко на списку процесуираних може да се провери ако се пошаље
захтев Министарству правде. Међутим, последњи списак је предат 2013, а сваке
године се у Хрватској отвори неколико десетина нових истрага против
држављана Србије.

"Ја се борим и залажем и имао сам са прошлим министром правде договор и били
смо близу реализације да држава отвори канцеларију која ће бити задужена да
даје информације овим људима. Ту би требало пар искусних адвоката, судија
који се разумеју у ратне злочине", објашњава Штрбац.

Адвокат Палибрк истиче да постоји лоби, и држава, ако жели да штити своје
грађане на прави начин, мора да се потруди, не само кад је у питању лоби
него и ресурси.

Колика је моћ лобија једне државе, додуше много јаче од Србије, показује
случај браће Битићи, америчких држављана који су били припадници тзв. ОВК.
То је једно од питања које готово сваки амерички званичник помиње у
разговорима са српским представницима.

 

Одговори путем е-поште