iskra 
<http://iskra.co/republika-srpska/antic-republika-srpska-jedina-ugrozena-autonomija-u-evropi/>
 .co 


АНТИЋ: Република Српска једина угрожена аутономија у Европи


5-6 minutes

  _____  

04.08.2017. - 12:36 

 

Чедомир Антић (Фото: Спутњик)

Србија је током протекле године мање него икада послије 1990. радила на заштити 
права српског народа у региону, а Република Српска је данас једина политичка 
аутономија у Европи чији је статус угрожен, оцијенио је предсједник Напредног 
клуба Чедомир Антић.

Антић је у ауторском тексту за „Политику“, представљајући девети извјештај 
Напредног клуба о стању политичких права Срба у региону, навео да, осим 
изградње Српске куће у Подгорици и дубоких односа са властима Републике Српске, 
јавно није уочљиво било какво дјеловање Србије, програм или план.

Наводећи да је загранично српство најобесправљенија европска нација и да је 
било жртва криза младих нација насталих на простору бивше Југославије, као и 
великог сукоба између САД и Русије, Антић је истакао да је Република Српска 
угрожена, иако је њен статус признат међународним уговорима.

Он је подсјетио да је током 2016. године трајала кампања за укидање Дана 
Републике Српске, а да је Уставни суд БиХ гласовима странаца пресудио да је 
овај дан неуставан, зато што, наводно, представља само један народ и у вези је 
са вјерским празником.

„Ово насиље над историјским чињеницама, пошто је Српска основана 9. јануара 
1992. године, још је бизарније зато што је међу судијама које су гласале за ову 
одлуку била и судија из Македоније, мултиетничке државе, чији је централни 
празник Илиндан“, напомиње Антић.

Он наводи да је почетком ове године бошњачки члан Предсједништва БиХ Бакир 
Изетбеговић покушао да, противно уставу, самостално обнови некадашњу нелегалну 
и неуставну тужбу БиХ за геноцид против Србије, заобилазећи установе БиХ, али 
је Међународни суд правде у Хагу, на основу формалних разлога, одбио да 
разматра овај захтјев.

Антић истиче да у сусједним и околним државама живи 1,8 милиона Срба и да их 
има више него Словенаца у Словенији, свих Македонаца, Бошњака, те додаје да 
Напредни клуб девет година прати стање политичких права Срба у региону и да су 
четири године заредом „корице ових извјештаја црне“.

У извјештају се наводи да се у Хрватској током претходне године у просјеку 
сваког дана догодио регистровани инцидент усмјерен против припадника српског 
народа, а да је 67.000 Срба лишено права да гласа на локалним изборима.

„Вишегодишња политика онемогућавања повратка коначно је дала резултате, тако да 
су Срби двоструко мање заступљени у јавним службама, па и мање него што би 
требало у односу на удио у становништву“, напомиње се у тексту.

У извјештају се наводи да је Међународни суд пресудио да Хрватска не дугује 
вишегодишње неисплаћене пензије пензионерима са територије Републике Српске 
Крајине /РСК/. Тако је РСК први пут међународно призната, али на штету њених 
грађана.

Када је ријеч о Црној Гори, тамо су, наводи Антић, српске политичке странке 
изложене истинском прогону, настављене су убрзане активности на асимилацији 
српског народа, уведени су школски дневници на латиничном писму, а избачени 
ћирилични, који постоје од почетка организовања просвјете у Црној Гори.

Против српског насљеђа у Цној Гори, истиче Антић, држава води организовану 
кампању, а као примјер наводи уклањање спомена на Косовску битку у Клиничком 
центру у Подгорици, као и најављено уклањање спомен-плоче српској војсци у 
Будви.

„Власт у Подгорици најављује да ће национализовати сву имовину Српске 
православне цркве /СПЦ/ створену прије 1918. године, а не помиње и Католичку 
цркву“, додаје се у тексту.

Антић подсјећа да је дан пред изборе 2016. године црногорска полиција привела 
више од 2.000 Срба, присталица опозиционог Демократског фронта, због наводног 
учешћа у рушењу уставног поретка, а да се више српских политичара и са њима 
повезаних особа налази у затворима по Црној Гори.

На територији Косова и Метохије, која је под протекторатом, током прошле године 
забиљежено је око 100 инцидената према Србима, заједница српских општина није 
формирана, Суд за ратне злочине још не ради, а починиоци гнусних ратних злочина 
побјеђују на изборима у тој покрајини.

У Македонији српском народу још није дозвољена слобода вјероисповијести, 
канонска Охридска архиепископија је прогоњена, док је током неуставне смјене 
власти антисрбизам експлодирао, а појавила се и опскурна „тиранска платформа“, 
са албанским захтјевом да се прогласи српски геноцид у Македонији.

У извјештају се наводи да је стање права Срба у Албанији и даље лоше, у 
Словенији српски народ и даље не ужива ни статус националне мањине, за разлику 
од Словенаца у Србији, док је извјестан напредак уочљив у правима малобројних 
Срба у Мађарској и Румунији.

СРНА 

 

Одговори путем е-поште