europeanwesternbalkans.rs 
<http://europeanwesternbalkans.rs/cije-je-nase-kosovo/>  


Čije je naše Kosovo*? - European Western Balkans


Gordana Čomić

4-5 minutes

  _____  

Razgovor o tome šta nam se, kako i zašto sve dogodilo s Kosovom* neće ni za 
dlaku promeniti činjenice o Kosovu* danas, a pokrenut je zato da među sobom 
razjasnimo sve te činjenice i pokušamo da sagledamo kako će Albanci i Srbi 
živeti u budućnosti.

Tako bi bar trebalo da bude.

Šta su činjenice o Kosovu*, čije je de iure, a čije de facto, i na šta se sve 
Srbija već obavezala kad je Kosovo* u pitanju?

Sve obaveze Srbije vezane za normalizaciju odnosa od 2009, preko 2011, 2013. i 
2015. proizilaze iz odluka donetih u Srbiji, a prihvaćenih i u UN i u Briselu, 
u Evropskoj komisiji, i sve su sadržane u  
<http://www.seio.gov.rs/upload/documents/pristupni_pregovori/pregovaracke_pozicije/pg35_zajednicka_pozicija_eu.pdf>
 Poglavlju 35, čijim otvaranjem je počeo proces pristupanja Srbije EU.

Sadržaj Poglavlja 35 je svima dostupan i nikoga ne zanima, niti bilo ko smatra 
da taj sadržaj ima bilo kakve veze sa predloženim „razgovorom i dijalogom“ o 
budućnosti normalizacije odnosa.

A činjenice iz Poglavlja 35 mogu biti  predmet „naknadnih razgovora“ samo u 
slučaju da Srbija samostalno odluči da prekida proces evropskih integracija, 
stavlja van snage Rezoluciju o pridruživanju i ceo proces reformi od 2001, 
odnosno 2003. do danas.

Predlog razgovora o Kosovu* za sada liči kao da se „svi prave da Poglavlje 35 
ne postoji“ i  da ćemo, uz najšire moguće učešće svih, krenuti od nekakvog 
„belog papira“ na kojem bi na kraju trebalo da bude odgovor na pitanje „čije je 
naše Kosovo*?“. Osim što to ne odgovara činjenicama, ne liči za sada ni na šta 
drugo sem na kampanju koja se od ranijih kampanja o Kosovu* razlikuje jedino po 
umekšanom rečniku verbalnog nasilja, s izvesnošću da su godine otvorenih sukoba 
okončane za prilično dug period u budućnosti.

Ali rečnik ostaje mitski, namerno, umesto da postane politički i sav od 
sadržaja Pogavlja 35.

Sporazumi iz Podglavlja 35 su o izborima, Zajednici srpskih opština, policiji, 
pravosuđu, telekomunikacijama, energetici, civilnoj zaštiti, oficirima za vezu, 
carinskim pitanjima, integrisanom upravljanju administrativnom linijiom i 
zajedničkim prelazima, slobodi kretanja, mostu u Mitrovici, regionalnoj 
saradnji, priznavanju univerzitetskih diploma, saradnji sa EULEX-om sa obavezom 
donošenja „daljnjih sporazuma“, pa sve do sveobuhvatne normalizacije, odnosno 
„pravno obavezujućeg dokumenta“ koji bi imao saglasnost dveju strana.

O prihvaćenom u Poglavlju 35 nema pregovora, ima samo nadzora nad primenom i 
rokovima u kojima će sporazumi biti primenjeni.

I o toj primeni sporazuma može biti razgovora i institucionalnog dijaloga, 
takav je dijalog neophodan ako želimo da se legitimišemo kao društvo čvrsto 
rešeno na reforme kojima se gradi vladavina prava i poštuju međunarodne obaveze.

Drugi tok dijaloga može da se vodi o sadržaju svojevrsnog „belog papira“ koji 
je u Poglavlju 35 označen kao „pravno obavezujući dokument“ i samo liči da je 
sasvim „beo i prazan“, ali u suštini je ishod svih primenjenih sporazuma iz 
Poglavlja 35. Deo dijaloga o tome mora biti institucionalan, a deo može biti 
vođen na najširoj osnovi s pravom svakog da kaže svoj stav, ali i obavezom 
svakog da pročita Poglavlje 35 da bi uopšte bilo dijaloga, a ne paralelnih 
monologa kojima niko nikog ne sluša, već svi saopštavaju svoje želje, emocije i 
istorijske refleksije o stvarima koje odavno ne postoje.

Kada bi postojala rešenost za politički dijalog bilo bi nekoliko dokaza o tome:

1) Svi sagovornici bi znali šta piše u Poglavlju 35

2) Platforme kojima se informiše i izveštava o takvom dijalogu imale bi 
detaljno objašnjenje o Poglavlju 35

3) Institucije bi imale jasan plan za svoje uloge u dijalogu, neke Ustavom, 
neke zakonima, a neke definisane samim sporazumima

Za sada nema dokaza o takvoj rešenosti, a ima svih drugih metoda koje smo, u 
raznim verzijama, već gledali kako se koriste umesto dijaloga, a sa imenom 
dijaloga na omotu naših dobrih namera.

Dijalog o Kosovu*, koliko god težak bio svim učesnicima, svedocima, 
posmatračima i sagovornicima, nosi u sebi jednu dobru mogućnost, a ona je u 
šansi da Srbija odustane od etike dobrih namera i počne graditi etiku 
odgovornosti u političkim i društvenim procesima.

To nije proces koji će nam darovati osećanje pravde, ali je nezamenjiv za 
izgradnju vladavine prava u Srbiji. Veliko iskušenje tog procesa je to što se 
mora naučiti koliki dubok ume da bude jaz između pravde i vladavine prava i 
koliko discipline i samodiscipline je potrebno za pravi dijalog.

 

Одговори путем е-поште