dw.com 
<http://www.dw.com/sr/u-srbiji-se-vodi-klasna-borba/a-40034323?maca=ser-newsletter_serbian-2425-html-newsletter>
  


U Srbiji se vodi klasna borba | Izbor iz štampe | DW


Deutsche Welle (www.dw.com)

4-5 minutes

  _____  

Nemački mediji su između ostalog pisali i o Srbiji i Kosovu – jedan magazin se 
bavi talasom štrajkova u Srbiji, a radio Dojčlandfunk je objavio na svom 
internet-portalu analizu zdravstvenog sistema Kosova.

„Protesti, štrajkovi, blokade i zauzimanje prostorija i hala – srpski radnici 
se bore protiv svog lošeg položaja“ – to je tema o kojoj piše magazin 
Perspektive onlajn: „Godina 2017. je u Srbiji pre svega bila godina štrajkova i 
protesta. U aprilu su održane najveće demonstracije otkako je počeo novi 
milenijum. Posle izbora neoliberalnog i nacionalistički nastrojenog Aleksandra 
Vučića za predsednika, danima su hiljade ljudi bile na ulicama. Protesti su 
počeli spontano u Beogradu i za najkraće vreme su zahvatili 18 drugih gradova 
[...] Veliki deo demonstranata su činili gradska mladež i studenti, ali su u 
protestima učestvovali i policajci i vojnici. Nacionalisti i fašisti su 
povremeno pokušavali da predvode proteste, ali u tome bi ih na kraju sprečavao 
ostatak demonstranata koji nisu dozvolili da ih neko politički 
instrumentalizuje.“

„Srpski radnici u industriji su isto tako ove godine više puta štrajkovali – 
najveću pažnju je izazvao štrajk Fijatovih radnika 
<http://www.dw.com/sr/%C5%A1arena-la%C5%BEa-za-radnike-fijata/a-39836338> . Još 
u februaru je polovina radnika jednog proizvođača delova obustavila rad i 
tražila veće plate. Posle pet dana štrajka, radnici su uspeli sa svojim 
zahtevima. U junu je počelo da štrajkuje 2.000 radnika pogona Fijat-Krajsler 
[...] Rukovodstvo je odbilo da pregovara sa štrajkačima a štrajk je posle dve 
nedelje prekinut  pod pritiskom sindikata. Fijat-Krajsler odigrao je na već 
proverenu kartu konkurentskih lokacija zapretivši da će, ako se štrajk nastavi, 
premestiti proizvodnju u inostranstvo. A vlada, koja ima vlasništvo nad 33 
odsto fabrike, poslužila se nacionalističkom propagandom, apelujući na radnike 
da vode računa o dobrobiti Srbije. Lično predsednica vlade je obišla mesto 
otpora i optužila radnike da nanose štetu čitavoj srpskoj privredi...“

Posle informacija o štrajkovima u Gorenju i Goši 
<http://www.dw.com/sr/mi-smo-ma%C4%91ioni%C4%8Dari-tako-napi%C5%A1ite/a-39746636>
 , u tekstu se zaključuje: „Upada u oči da se štrajkuje u stranim koncernima 
koji su se zbog malih plata i malog poreza kao i zbog manjkavih prava radnika 
odlučili za proizvodnju u Srbiji. Primer Goše pokazuje i koliko je očajna 
situacija radnika koji su zbog toga praktično poveli klasnu borbu. Iz tog 
razloga može da se pretpostavi da će u Srbiji i drugim balkanskim zemljama 
klasne borbe da uzmu maha“, piše Perspektive onlajn.

Haos u kosovskom zdravstvu

Radio Dojčlandfunk se bavi „katastrofalnom situacijom u kosovskom zdravstvu“. 
Polazeći od nekolikih konkretnih primera, autorka teksta Andrea Ber citira 
predsednika Sindikata unije zdravstva u Prištini: „Naš zdravstveni sistem se 
sastoji iz tri dela, što je stvorilo veliki haos. Staranje o bolesnima se slabo 
finansira, a i regulisano je različitim zakonima“. „Prvi deo“, objašnjava dalje 
autorka, „čini oko 30 centara za porodicu i zdravlje u zemlji. No, tu su 
dijagnoze i terapije samo ograničeno mogući, jer nedostaju novac, uređaji i 
stručnjaci. Drugi deo čine regionalne bolnice. Tu postoje laboratorije i 
rentgeni, ali i njima nedostaje novac. A tu je i treći deo: državna 
univerzitetska klinika u glavnom gradu Prištini, sa čitavih 2500 kreveta“.

„Ta tri državna sistema su više nego nedovoljno finansirana i samim tim i 
podložna korupciji. Nema ni zdravstvenog osiguranja, kaže sindikalac Bljerim 
Sila, i dodaje da nema ni političke volje da se sprovedu reforme. Posledice za 
bolesne ljude su – strašne. Pacijenti ne znaju – baš kao ni mi iz sindikata – 
kuda bolesni ljudi da idu, i tako se oni potucaiju od klinike do klinike, i na 
kraju ne dobiju pomoć koja im je potrebna. Zato Kosovari koji imaju novca 
plaćaju privatan tretman, ili odlaze u susednu Makedoniju. Prema podacima 
Svetske banke, kosovski pacijenti plaćaju i do sto miliona evra godišnje za 
tretman u inostranstvu“, piše Dojčlandfunk.

Priredio Saša Bojić

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android <https://app.adjust.com/ltndb9> 

 

Одговори путем е-поште