novaekonomija.rs 
<http://novaekonomija.rs/vesti-iz-zemlje/dr%C5%BEavne-subvencije-er-srbiji-40-puta-ve%C4%87e-od-profita>
  


Državne subvencije Er Srbiji 40 puta veće od profita


5-7 minutes

  _____  

10.08.2017. 11:37 Danas 3 
<about:reader?url=http%3A%2F%2Fnovaekonomija.rs%2Fvesti-iz-zemlje%2Fdr%25C5%25BEavne-subvencije-er-srbiji-40-puta-ve%25C4%2587e-od-profita#comments>
  

Er Srbija nema jak profit, ali ima jak gubitak 

Nacionalni avioprevoznik Er Srbija u 2016. zabeležio je dobit od 105 miliona 
dinara (oko 900.000 evra) kako je prekjuče saopštio menadžment kompanije, zbog 
čega je zadovoljstvo iskazao i predsednik Nadzornog odbora Siniša Mali.

Ono što Er Srbija nije objavila je da je u toku 2016. godine primila subvencije 
od države vredne 4,95 milijardi dinara (oko 40 miliona evra). Subvencije (koje 
se knjiže kao poslovni prihod) su činile 14 odsto ukupnih prihoda iz poslovanja 
ove kompanije od oko 320 miliona evra koji su bili veći za pet odsto u odnosu 
na one iz 2015. godine.

Uprkos rastu prihoda iz poslovanja i subvencija (koje su bila milijardu dinara 
manje nego u 2015) Er Srbija je zabeležila gubitak iz poslovanja od 309 miliona 
dinara, naspram dobiti iz poslovanja od 487,7 miliona u 2015. godini. Dobit je 
ostvarena pre svega zahvaljujući stavci "ostali prihodi" od milijardu dinara u 
kojima su prihodi od naplaćenih penala i naplaćena potraživanja koja su ranije 
otpisana.

Porez po stopi od 0,47 odsto

Nacionalni avioprevoznik u kome je država vlasnik 51 odsto, a Etihad ervejz iz 
UAE 49 odsto je ostvario dobit pre oporezivanja od 106,3 miliona dinara, što je 
za četiri puta manje nego 2015. godine. Ipak za razliku od 2015. u prošloj 
godini Er Srbija je platila i porez na dobit, ali svega 499.000 dinara ili oko 
4.000 evra. Sa poreskim oslobođenjima i poreskim gubicima, Er Srbija je platila 
porez na dobit po efektivnoj poreskoj stopi od 0,47 odsto. Inače stopa poreza 
na dobit u Srbiji je 15 odsto. Ukoliko Er Srbija bude pravila dobit i u ovoj i 
naredne dve godine neće uplatiti mnogo više poreza s obzirom da ima poreske 
gubitke u iznosu od 16,16 miliona dinara koje može da iskoristi do 2020. godine.

Prema godišnjem izveštaju koji je potpisan 28. februara 2017. godine, a 
objavljen tek juče 9. avgusta, državna davanja ovoj kompaniji prema ugovorima i 
odlukama Vlade iz 2014. godine o konvertovanju svih obaveza JAT-a pre 2013. 
godine na dan 31. decembra 2016. godine iznosila su oko 140 miliona evra.

U napomenama uz finansijske izveštaje se navodi da je Er Srbija u 2016. godini 
imala troškove za sudske sporove nastale pre 2013. godine na šta se odnosio deo 
subvencija od 4,95 milijardi dinara, ali i još 935 miliona dinara koliko Er 
Srbija potražuje od države.

Od Srbije jeftini krediti, od Etihada skupi

Kako izgleda partnerstvo Etihada i Republike Srbije u Er Srbiji mogu da 
ilustruju i krediti koje su oba vlasnika odobrili ovoj kompaniji. Naime, u 
septembru 2015. godine firma EA partners, firma za posebne namene Etihada 
zadužena za prikupljanje novca na tržištu i finansijske plasmane osnovana u 
Holandiji, je odobrila kredit Er Srbiji od 56,5 miliona evra. Tom prilikom su 
naplaćeni "transakcijski troškovi” od celih 6,55 odsto ili 3,7 miliona evra za 
koliko je umanjena suma koju je Er Srbija povukla. U maju 2016. godine ista 
firma je odobrila Er Srbiji kredit od 63 miliona evra uz istu proviziju od 6,55 
odsto odnosno 4,1 miliona evra. Godišnja kamatna stopa na oba (petogodišnja) 
kredita je 6,95 odsto uz kvartalno uvećanje od 0,17 odsto. Da bi se stekla 
slika koliko su to velike kamate, o provizijama da ne govorimo, ilustrativan je 
podatak da je država Srbija preko Fonda za razvoj u januaru ove godine odobrila 
Er Srbiji kredit od 14 miliona evra po kamatnoj stopi od 3,5 odsto.

Ekonomisti ukazuju da ovi skupi krediti od strane vlasnika kompanije 
predstavljaju klasičan primer korištenja transfernih cena. Ekonomista Milan 
Kovačević ističe da bi država trebalo da prizna troškove samo za tržišnu 
kamatnu stopu koja se sada kreće oko dva, tri odsto, a da na ostalo plati porez 
na dobit.

Etihad izvlači pare iz Srbije

"Naši predstavnici su u Nadzornom odboru, oni to nije trebalo da dozvole, a 
opet Nadzorni odbor odobrava odluke o zaduživanju”, napominje Kovačević. Slično 
razmišlja i ekonomista Danilo Šuković koji smatra da je Etihad "našao zlatnu 
koku koju čerupa”. "Članovi Nadzornog odbora su verovatno pod političkim 
uticajem donose odluke koje odgovaraju Etihadu i to je verovatno vezano i 
zadruge projekte sa Ujedinjenim arapskim emiratima", ocenjuje on.

Inače obojica smatraju da državi i subvencijama nije mesto u kompaniji koja se 
bavi komercijalnim poslovima na tržištu.

"Ako je dobit 900.000 evra, a subvencije 40 miliona, Er Srbija je u velikim 
problemima i pitam se šta bilo kada tih subvencija ne bi bilo, a ne bi smelo da 
ih bude. Država treba da uspostavi uslove za psolovanje ejdnake za sve, a 
tržište da odluči ko je uspešan, a ko ne. Ipak političari vole od toga da prave 
marketing i sebi podižu rejting, a to na kraju košta građane", ističe Šuković.

I Kovačević napominje da se od samog početka stvara utisak da je nacionalna 
aviokompanija od ključne važnosti za celu naciju, što nije slučaj.

"Treba doneti neki zakon kojim bi se preciziralo kada i pod kojimuslovima 
država može da ulaže sredstva u kompanije. Mi smo krenuli u privatizaciju, a 
onda država ulaže malo u Fijat, malo u Beograd na vodi, malo u Er Srbiju... Pri 
tome nigde nema studije izvodljivosti za neku investiciju da se vidi da li se i 
kada to isplati. To je neodrživo u demokratskoj državi", zaključuje Kovačević.

 

Одговори путем е-поште