kossev.info 
<http://kossev.info/strana/arhiva/tim_dzuda__teskoce_razmene_teritorija_na_balkanu/14858>
  


Teškoće razmene teritorija na Balkanu


5-6 minutes

  _____  

Govoreći o poteškoćama pri iscrtavanju granica na Balkanu, novinar lista  
<https://www.economist.com/blogs/economist-explains/2018/02/economist-explains-11>
 "Ekonomist" Tim Džuda (Tim Judah), primećuje da se, ukoliko bi Srbija i 
"Kosovo" ušli u razmenu delova teritorija, proces tu nikako ne bi zaustavio. 
Nova srpska politička misao 
<http://www.nspm.rs/politicki-zivot/srpski-zvanicnici-spremni-su-na-razmenu-teritorije-s-kosovom-ali-nisu-svesni-da-se-proces-tu-ne-bi-zaustavio.html?alphabet=l>
  objavila je pun prevod njegovog članka:

Ako bi Kosovo i Srbija razmenili delove teritorije, proces se tu ne bi završio. 

Pre deset godina Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije. Albanci, koji čine 
većinsko stanovništvo, tada su slavili. Međutim, kosovski Srbi, od kojih većina 
živi u enklavama – nisu.

Srbija ne priznaje Kosovo koje je nekada bilo njena južna pokrajina, a kosovski 
Srbi sebe i dalje smatraju građanima Srbije. Ovo je tipična situacija za 
Balkan, gde su granice, pravo rečeno – u haosu. Pa tako, imate Srbe koji žive 
na Kosovu ili u Bosni i Hercegovini (gde imaju i svoju vlastitu republiku – 
Republiku Srpsku), imate Albance i Bošnjake (Muslimane) koji žive u Srbiji, 
imate Grke u Albaniji...

Nedavno su srpski zvaničnici predložili pregovore o razmeni teritorije sa 
svojim kolegama, kosovskim Albancima.

Još 1923. godine, Grčka i Turska su se dogovorile da razmene nekih dva miliona 
ljudi. Turska je u Grčku poslala pravoslavni živalj kojem je maternji jezik 
grčki, a muslimani iz Grčke poslati su u Tursku. Bila je to brutalna 
relokacija, ali u njihovu odbranu, od tog doba Grčka i Turska ni jednom nisu 
ratovale. Jedino mesto gde dolazi do sukoba između Turaka i Grka jeste Kipar - 
gde i dalje opstaje mešovito stanovništvo. To je ono što je poslužilo kao 
inspiracija nacionalistima zapadnog Balkana.

Od 1918. godine pa sve do kasnih pedesetih godina prošlog veka, Muslimani su 
ohrabrivani da se isele iz Jugoslavije za Tursku. Ipak, u vreme raspada 
Jugoslavije devedesetih godina, na njenim prostorima su i dalje živeli ljudi iz 
različitih zajednica. Tokom jugoslovenskih ratova, lideri su u etničkom 
čišćenju videli najbolji način za stvaranje novih nacionalnih država, u kojima 
nema problematičnih manjina.

Do 1995. godine, hrvatske regije istorijski naseljene srpskim stanovništvom su 
očišćene, a stotine hiljada Srba, Hrvata i Bošnjaka su na sličan način bili 
proterani iz svojih domova u Bosni. No, države nastale iz ove implozije nisu 
unutar svojih uredno iscrtanih granica ravnomerno razmestile Srbe, Albanace, 
Hrvate i ostale. Mnoštvo Srba je izbeglo sa Kosova nakon ratova, ali je nekih 
120.000 ostalo na tom tlu.

Srpski zvaničnici hoće da razgovaraju o tome da Kosovu uzmu njegov severni deo, 
a da, zauzvrat, Kosovu prebace one delove Srbije u kojima živi većinsko 
albansko stanovništvo. Zagovornici ovog „presložnjavanja mape“ tvrde da 
multietničke zajednice na Balkanu ne uspevaju da opstanu. Međutim, oni 
prenebregavaju činjenicu da, jednom kad vlasti krenu tim putem, proces ne mora 
da ima predvidiv kraj i da neće biti previše obzira za poštovanje ljudskih 
prava svih učesnika u tom procesu.

Ukoliko Kosovo i Srbija započnu ozbiljne pregovore o iscrtavanju novih granica, 
uticaj na Balkan i njegove zajednice mogao bi da ostavi dubok trag, i to ne 
samo na one u pogođenim delovima Kosova i Srbije. Lideri bosanskih Srba održali 
bi referendum o budućnosti Republike Srpske, Bosanski Hrvati bi ih pratili, a 
Bošnjaci bi se onda borili da spreče komadanje svoje zajedničke zemlje. S druge 
strane granice, Srbija bi vršila pritisak na bošnjačke nacionaliste u Sandžaku, 
koji sanjaju da priključe taj region Velikoj Bosni. U međuvremenu, Albanci u 
zapadnoj Makedoniji i Crnoj Gori zahtevali bi da se pridruže Velikoj Albaniji. 
Takođe, zagovornici te ideje hteli bi da toj tvorevini pripoje i delove severne 
Grčke, dok bi grčki nacionalisti zahtevali deo južne Albanije.

Ono što je najveća ironija kod ovakvih spornih ideja jeste činjenica da većina 
kosovskih Srba zapravo živi u enklavama na jugu Kosova. Dakle, takav sporazum 
ih ne bi ostavio da žive u Srbiji i verovatno bi morali da napuste svoje domove 
ili bi iz njih bili prognani.

Ali, srpski zvaničnici kao da su manje zabrinuti za svoje sunarodnike nego za 
preduzimanje koraka ka priznanju Kosova – čime bi sebi povećali šanse da se 
približe pristupanju Evropskoj uniji, što je nešto što priželjkuju. Kao da ih 
uopšte ne brine to što razmena teritorija na zapadnom Balkanu može imati 
nesagledive posledice. Na kraju krajeva, mađarski nacionalisti nisu se još uvek 
pomirili s gubitkom Transilvanije koja sada pripada Rumuniji, a rumunski 
nacionalisti bi vrlo voleli da pomere svoje granice kako bi zauzeli Moldaviju.

Postoji razlog što je termin "balkanizacija" na tako lošem glasu. Kao i u celoj 
EU, smanjivanje značaja nacionalnih granica bi bilo mudrije rešenje nego 
njihovo ponovno iscrtavanje ili - kao što je to primetio jedan visoki zvaničnik 
EU - "otvaranje vrata pakla".

 
<http://www.nspm.rs/politicki-zivot/srpski-zvanicnici-spremni-su-na-razmenu-teritorije-s-kosovom-ali-nisu-svesni-da-se-proces-tu-ne-bi-zaustavio.html?alphabet=l>
 NSPM

VESTI <http://kossev.info/strana/arhiva/vesti/>  

 

Одговори путем е-поште