novosti.rs 
<http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:716077-Govor-Slobodana-Milosevica-Srbiju-hoce-da-okupiraju-i-rasparcaju>
  


GODIŠNjICA SMRTI NEKADAŠNjEG PREDSEDNIKA


Govor Slobodana Miloševića: Srbiju hoće da okupiraju i rasparčaju | Politika


13-16 minutes

  _____  

Govor Slobodana Miloševića prenosimo, integralno, šta je poručio uoči drugog 
kruga izbora 2000. godine, sa redakcijskom opremom

Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne 
napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije. Moja 
savest je u tom pogledu savršeno mirna. Moja savest, međutim, ne bi bila ni 
najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom čelu, 
rekao šta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, 
makar i tako što bi narodu objašnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam.

Poštovani građani, pred drugi krug izbora želim da vas na ovaj način upoznam sa 
svojim viđenjem izbornih i političkih prilika u našoj zemlji, posebno u Srbiji.

Kao što i sami znate, punu deceniju traju napori da se celo Balkansko 
poluostrvo stavi pod kontrolu nekih zapadnih sila. Veliki deo tog posla je 
obavljen uspostavljanjem marionetskih vlada u nekim zemljama, pretvaranjem tih 
zemalja u zemlje ograničenog suvereniteta ili lišene svakog suvereniteta.

PREDSTAVA O SLOBI  
<http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:715554-PREDSTAVA-O-SLOBI-DIGLA-PRASINU-Umetnost-ili-stos>
 "DIGLA PRAŠINU": Umetnost ili štos? 

Zbog našeg otpora takvoj sudbini za našu zemlju, mi smo bili izloženi svim 
pritiscima kojima u savremenom svetu ljudi mogu biti izloženi. Broj i 
intenzitet tih pritisaka umnožavao se kako je vreme prolazilo. Svoje iskustvo u 
drugoj polovini dvadesetog veka koje velike sile imaju u rušenju vlada, 
izazivanju nemira, podsticanju građanskih ratova, kompromitovanju i 
likvidiranju boraca za nacionalnu slobodu, dovođenju država i naroda na rub 
siromaštva - sve je to primenjeno na našu zemlju i naš narod. Događaji koji su 
organizovani za naše izbore su, takođe, deo te organizovane hajke na zemlju i 
narod, zato što su naša zemlja i narod barijera uspostavljanju potpune 
dominacije na Balkanskom poluostrvu.

LAŽNA OBEĆANjA DOS 

U NAŠOJ javnosti je već dugo prisutna grupacija koja, pod imenom opozicione 
političke partije demokratske orijentacije, zastupa interese vlada koje su 
nosioci pritisaka na Jugoslaviju, a posebno na Srbiju. Ta grupacija se na ovim 
izborima pojavila kao Demokratska opozicija Srbije. Njen stvarni šef nije 
njihov kandidat za predsednika države. Njen dugogodišnji šef je predsednik 
Demokratske stranke i saradnik vojne alijanse koja je ratovala protiv naše 
zemlje. On svoju saradnju sa tom alijansom nije mogao ni da sakrije. Uostalom, 
čitavoj našoj javnosti je poznat njegov apel NATO da se Srbija bombarduje 
onoliko nedelja koliko je neophodno da bi se njen otpor slomio. Na čelu tako 
organizovane grupacije na ovim izborima nalazi se, dakle, zastupnik vojske i 
vlada koje su nedavno ratovale protiv Jugoslavije. Zastupajući te interese, iz 
ove grupacije su našoj javnosti poslate poruke - da će sa njima na čelu 
Jugoslavija biti izvan svake opasnosti od rata i nasilja, da će doći do 
ekonomskog prosperiteta, vidno i brzo ostvarenog višeg standarda, takozvanog 
povratka Jugoslavije u međunarodne institucije, i tako dalje.

Amerikanci rušili Miloševića  
<http://www.novosti.rs/vesti/planeta.299.html:712513-I-SAD-se-mesaju-u-izbore-u-inostranstvu-rusili-su-Milosevica>
 

Poštovani građani,

Moja je dužnost da vas javno i na vreme upozorim da su ta obećanja lažna. I da 
stvari stoje obratno, jer upravo naša politika garantuje mir - a njihova samo 
trajne sukobe i nasilje. A evo zašto.

Uspostavljanjem vlasti koju podržava, odnosno koju instalira zajednica zemalja 
okupljenih u NATO alijansi, Jugoslavija bi neizbežno postala zemlja čija bi se 
teritorija brzo rasparčala. To nisu samo namere NATO, to su i predizborna 
obećanja Demokratske opozicije Srbije. Od njihovih predstavnika smo čuli da će 
Sandžak dobiti autonomiju za koju se član njihove koalicije Sulejman Ugljanin, 
vođa separatističke muslimanske organizacije, zalaže već deset godina i koja 
faktički definitivno izdvaja Sandžak iz Srbije. Njihova su obećanja takođe 
vezana za davanje autonomije Vojvodini koja je takva da je ne samo izdvaja iz 
Srbije i Jugoslavije, već je, po svemu, čini sastavnim delom susedne Mađarske. 
Na sličan način bi se odvojila od Srbije i druga područja, naročito neka njena 
rubna područja. Njihovo pripajanje susednim državama odavno je vruća tema tih 
država, a koje stalno podstiču pripadnike manjina tih država u Jugoslaviji da 
daju svoj doprinos prisajedinjenju delova naše zemlje susednim državama.

SUDBINA KOSOVA

U SKLOPU te politike za rasparčavanje Jugoslavije Kosovo bi bilo prva žrtva. 
Njegov sadašnji status bi se proglasio za legalan i definitivan. To je prvi deo 
Srbije sa kojim bi ona morala da se oprosti, ne izražavajući, pri tom, čak ni 
nadu da će joj taj deo njene zemlje jednom moći da bude vraćen.

 

Foto EPA

Teritorija koja bi preostala da nosi ime Srbije bila bi okupirana od strane 
međunarodnih, američkih ili nekih trećih vojnih snaga koje bi tu teritoriju 
tretirale kao vojni poligon i kao vlasništvo kojim se raspolaže u skladu sa 
interesima sile čija se vojska na njoj nalazi. Sliku tog raspolaganja i 
posledice toga raspolaganja gledali smo već decenijama, a naročito u ovoj 
deceniji u mnogim zemljama širom sveta, nažalost poslednjih godina i u Evropi, 
na primer na Kosovu, Republici Srpskoj, Makedoniji, u našem neposrednom 
okruženju. Srpski narod bi snašla sudbina Kurda, sa perspektivom da budu 
istrebljeni brže, jer ih je manje od Kurda i jer bi im kretanje bilo ograničeno 
na manji prostor nego što je onaj na kome se Kurdi već decenijama nalaze.

Dačić: Ko je voleo Tita i Slobu sada da glasa za Antića 
<http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/politika/aktuelno.289.html:712418-Dacic-Ko-je-voleo-Tita-i-Slobu-sada-da-glasa-za-Antica>
 

IDE I CRNA GORA

ŠTO se Crne Gore tiče, njena sudbina bi bila prepuštena mafiji čija bi pravila 
igre građani trebalo dobro da znaju. Svaka nedisciplina, a pogotovo svako 
protivljenje interesima mafije stavlja vas na listu za odstrel koja isključuje 
pravo na svako pomilovanje.

Dao sam ovaj prikaz o sudbini Jugoslavije u slučaju da se prihvati izbor NATO 
za našu zemlju, sa ciljem da upozorim i na to da bi u tom slučaju osim gubitka 
zemlje i poniženja njenih građana, svi živeli pod neprekidnim nasiljem. Novi 
vlasnici državne teritorije nekadašnje Jugoslavije kao i okupatori preostale 
srpske teritorije vršili bi, po prirodi stvari, teror nad stanovništvom, čiju 
su teritoriju okupirali. Sam srpski narod bi istovremeno vodio neprekidnu borbu 
za ponovno uspostavljanje srpske države i za svoje ponovno okupljanje u njoj. 
Oni ne žele mir i blagostanje na Balkanu, oni žele da ovo bude zona stalnih 
sukoba i ratova koji bi im pružili alibi za trajno prisustvo. Marionetska 
vlast, dakle, garantuje nasilje, mogući dugogodišnji rat, sve samo ne mir. A 
samo naša sopstvena vlast garantuje mir.

 

Foto EPA

Zatim, sve zemlje koje su se našle u statusu ograničenog suvereniteta, sa 
vladama pod uticajem stranih sila, vrtoglavom su brzinom postajale siromašne. I 
to na način koji isključuje nadu u pravednije i humanije socijalne odnose. 
Velika podela na većinu siromašnih i manjinu bogatih - to je slika istočne 
Evrope već nekoliko godina i nju svi možemo da vidimo. Ta slika ne bi mimoišla 
ni nas. I mi bismo, pod komandom i kontrolom vlasnika naše zemlje, brzo stekli 
ogromnu većinu veoma siromašnih čija je perspektiva da iz tog siromaštva izađu 
veoma, veoma neizvesna i daleka. Manjina bogatih bila bi sastavljena od 
švercerske elite, kojoj bi bilo dopušteno da bude bogata samo pod uslovom da 
bude u svakom pogledu lojalna komandi koja odlučuje o sudbini njihove zemlje.

Javna i društvena svojina bi se brzo transformisale u privatnu, ali vlasnici te 
svojine, iz dosadašnjeg iskustva naših suseda, po pravilu, bili bi stranci. 
Mali izuzeci bi bili isključivo oni koji bi pravo na vlasništvo kupovali 
lojalnošću i pokornošću koja ih izmešta iz sfere elementarnog i nacionalnog i 
ljudskog dostojanstva. Najveća nacionalna dobra u tim prilikama postaju 
vlasništvo stranaca, a oni koji su njima do sada upravljali, činili bi to, u 
ovim izmenjenim prilikama, kao službenici stranih firmi u sopstvenoj državi.

Uz nacionalno poniženje, rasturanje države i socijalnu bedu nužno bi moralo da 
dođe do mnogih oblika socijalne patologije, među kojima bi kriminal bio prvi. 
To nije puka pretpostavka već iskustvo svih zemalja koje su prošle taj put koji 
mi izbegavamo po svaku cenu. Prestonice evropskog kriminala već skoro 
decenijama nisu na zapadu, kao što je nekada bilo, već na istoku Evrope. Našem 
narodu i ovaj sadašnji kriminal teško pada, jer smo dugo, od Drugog svetskog 
rata do devedesetih godina, živeli u društvu koje za kriminal tako reći nije 
znalo. A neki veći kriminal koji se ne može izbeći u društvu koje bismo 
postali, gubljenjem suvereniteta i velikog dela teritorije, taj veći kriminal 
bio bi za naš mali i na kriminal nenaviknut narod, opasan kao što je za društvo 
i njegove građane opasan rat.

 


Foto EPA

UZEĆE NAM IDENTITET

JEDAN od bitnih zadataka marionetske vlasti u svakoj zemlji, pa i u našoj, ako 
bismo je imali, jeste gubljenje identiteta.

Zemlje kojima se komanduje spolja, relativno se brzo rastaju sa svojom 
istorijom, sa svojom prošlošću, sa svojom tradicijom, sa svojim nacionalnim 
simbolima, sa svojim navikama, često i sa sopstvenim književnim jezikom. 
Nevidljiva na prvi pogled, ali veoma efikasna i nemilosrdna selekcija 
nacionalnog identiteta svela bi ga na nešto nacionalnih jela, poneku pesmu i 
kolo, imena nacionalnih heroja nadenuta prehrambenim proizvodima i kozmetičkim 
sredstvima.

Jedna od zaista nesumnjivih posledica zaposedanja teritorije neke zemlje od 
strane velikih sila u dvadesetom veku je poništavanje identiteta naroda koji u 
toj zemlji živi. Iz iskustva drugih zemalja vidi se da narod jedva da je u 
stanju da prati brzinu kojom počinje da upotrebljava tuđi jezik kao svoj, da se 
identifikuje sa tuđim istorijskim ličnostima zaboravljajući svoje, da poznaje 
bolje književnost svog okupatora od svoje književnosti, da glorifikuje tuđu 
istoriju često se rugajući svojoj, da liči na druge umesto na sebe. Gubljenje 
nacionalnog identiteta je najveći poraz jedne nacije, a to se ne može izbeći u 
savremenom obliku kolonizacije. Osim toga, taj novi oblik kolonizacije 
isključuje, već po svojoj prirodi, svaki uslov za izražavanje mišljenja, 
ispoljavanje volje, a pogotovo isključuje mogućnost za stvaralaštvo bilo koje 
vrste. Neslobodne zemlje ukidaju pravo građana koji u njima žive da slobodno 
izraze svoje mišljenje, jer bi se to mišljenje, pre svega, sukobilo sa 
neslobodom.

Otuda je tortura nad mišljenjem najdosledniji i najneophodniji oblik torture u 
zemlji koja je izgubila slobodu. A o ispoljavanju volje, razume se, tek o tome 
nema ni govora. Manifestovanje volje je dopušteno samo u vidu farse, 
ispoljavaju ga samo skutonoše stranih gazda. A njihova simulacija slobodne 
volje služi kao pokriće okupatoru da je uspostavio demokratiju u čije ime je i 
zaposeo teritoriju tuđe zemlje. Naročito želim da naglasim, zbog mladih ljudi, 
intelektualaca, naučnih radnika, da su zemlje lišene suvereniteta po pravilu 
lišene i prava na stvaralaštvo, a naročito na stvaralaštvo u oblasti nauke. 
Veliki centri, velike moći, finansiraju naučno stvaralaštvo, kontrolišu 
domašaje i odlučuju o primeni njegovih rezultata. Zavisne države, ukoliko imaju 
naučne laboratorije i naučne institute nemaju ih kao samostalne subjekte, već 
kao ispostave centrale koja im kontroliše sve, a naročito domašaje u 
stvaralačkom mišljenju i radu. Ti domašaji se moraju kretati u granicama koje u 
okupiranu zemlju i okupirani narod neće uneti seme pobune ili emancipacije.

U ovom trenutku, pred drugi krug izbora, zbog sumnje Demokratske opozicije 
Srbije da može da ostvari rezultat koji im je potreban, pripadnici vrha DOS-a, 
novcem unesenim u zemlju, potkupljuju, ucenjuju i zastrašuju građane i 
organizuju štrajkove, nemire i nasilje, ne bi li zaustavili proizvodnju, svaki 
rad i svaku aktivnost. Sve, razume se, sa ciljem da u Srbiji stane život i sa 
obrazloženjem da taj život može ponovo da počne i da se odvija uspešno i dobro 
kada počnu da ga organizuju oni koji ovde zastupaju okupatorske namere, planove 
i interese. Naša je zemlja suverena država, ima svoje zakone, svoj Ustav, svoje 
institucije.


INVAZIJA I SUBVERZIJA

Srbija je dužna, a i zaslužila je, da se odbrani od invazije koja joj je 
pripremljena kroz razne oblike subverzije. A građani su dužni da znaju da 
učešćem u subverziji kojoj je cilj spoljna dominacija nad njihovom zemljom, 
odnosno okupacija njihove zemlje, snose istorijsku odgovornost za ukidanje 
prava svojoj zemlji da postoji, ali snose odgovornost i za gubljenje kontrole 
nad sopstvenim životom. Prepuštajući svoju zemlju drugima, tuđoj volji, 
prepuštaju isto tako tuđoj volji i sopstveni život i život svoje dece. I mnoge 
druge ljude.

Smatrao sam kao svoju dužnost da upozorim građane naše zemlje na posledice 
aktivnosti koje finansiraju i podržavaju vlade zemalja NATO alijanse. Građani 
mogu da mi veruju i ne moraju da mi veruju. Moja je želja da se u moja 
upozorenja ne uvere kasno, da se ne uvere tek onda kada bude teško da se 
isprave greške koje su građani u svojoj naivnosti, površnosti ili zabludi sami 
učinili. Pa će se te greške teško otklanjati, a neke možda neće moći nikada da 
se otklone.

Moj motiv da izrazim svoje mišljenje na ovaj način nije uopšte lične prirode. 
Dva puta sam biran za predsednika Srbije i jednom za predsednika Jugoslavije. 
Valjda bi svakome posle ovih deset godina trebalo da bude jasno da oni ne 
napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije. Moja 
savest je u tom pogledu savršeno mirna. Moja savest, međutim, ne bi bila ni 
najmanje mirna ako svom narodu ne bih, posle svih ovih godina na njegovom čelu, 
rekao šta mislim o njegovoj sudbini ako bi mu tu sudbinu nametnuo neko drugi, 
makar i tako što bi narodu objašnjavao kako je takvu sudbinu izabrao sam.

Ta zabluda da bira sam ono što za njega bira neko drugi najopasnija je zabluda 
i glavni je razlog moje odluke da se javno obratim građanima Jugoslavije.

 

Одговори путем е-поште