nspm.rs <http://www.nspm.rs/hronika/danas-vucic-je-precutao-da-budzetu-prete-tuzbe-penzionera-teske-do-milijardu-evra.html>
Данас: Вучић је прећутао да буџету прете тужбе пензионера тешке до милијарду евра 4-5 minutes _____ Упитан пре неколико дана да прокоментарише захтев Међународног монетарног фонда да се укине закон којим су 2014. смањене пензије у Србији, председник Александар Вучић рекао је да „не каже то ММФ зато што воли пензионере више него што их волимо ми, већ то каже из неких других разлога“. Председник је прећутао који су то други разлози, јер да није, морао би грађанима да призна да је разлог то што, ако им се не врате зарађене пензије, пензионери имају реалну шансу да Србију добију пред судом у Стразбуру, што би државу коштало чак 200 милиона евра по свакој години неосновано умањених пензија. Наиме, 2014. су због кризе јавних финансија законом привремено смањена примања свим пензионерима који су добијали више од 25.000 динара. У документу објављеном у марту, Фискални савет упозорава да су „имајући у виду да од ове године више не стоји главни аргумент за привремено умањење пензија, одлуком (да се не врате пензије) јавне финансије Србије изложене новом фискалном ризику услед могућности да неосновано умањене пензије у будућности буду враћане“. У Савету сматрају да „још није касно да се спречи велика штета“, ако влада хитно „одабере пут за излазак из ових привремених мера“, а да би у супротном, рачунајући од ове године, потенцијални трошак био 200 милиона евра годишње. Према сазнањима Данаса, ММФ укупан могући трошак рачуна на 2,5 одсто српског БДП-а, што се приближава милијарди евра, ако би судови одлучили да Србија мора да врати и сав износ пензија узет до сада, увећан за камате. Због тога је ММФ тражио од Владе да висину пензија врати у законске оквире, што значи да се оним пензионерима којима су пензије претходно смањене, сада повећају. То би, како сазнајемо, требало да буде урађено од 1. јануара 2019. године, након што на јесен буде финализован нови, консултативни аранжман Србије и Фонда. Саговорници Данаса, директно укључени у преговоре две стране, наводе да ће према актуелним пројекцијама, Влада имати 33 милијарде динара на располагању за повећање пензија у 2019. Према предлогу ММФ-а, сав овај новац или његов највећи део требало би да буде потрошен на повећање раније смањених пензија (оних изнад 25.000), чиме би се успоставио однос у висини примања какав је постојао пре смањења. Људи би тако поново почели да добијају пензије које одговарају доприносима које су уплаћивали у ПИО фонд током свог радног века. Међутим, иако новца за ово у државној каси има, воље нема. „ММФ тражи да се драстично повећају пензије онима који имају више од 50.000 динара пензију, а да се ни за динар не повећају онима који имају испод 25.000 динара“, рекао је о овоме Вучић. Њему то смета, иако му није сметало да претходно драстично смањи пензије тим људима који имају више од 50.000 динара, а да их ни за динар не смањи онима који имају испод 25.000 динара. Иако је овакво понашање државе и потенцијално незаконито и дубоко неправично, јер лекари, наставници, рудари, ватрогасци и полицајци који имају пензије изнад 25.000 динара заслужују да у старости примају онолико новца колико су током радног века зарадили, а не да им их неко произвољно смањује, оно је политички јако корисно. Јер, како сам председник примећује, „76 одсто пензионера не би ништа добили“, а баш тих 76 одсто најстаријих су највернији гласачи владајуће партије. Међу њима је 61 одсто пензионера са примањима до 25.000 динара, којима би пензије овако остале исте, и још 15-ак процената оних са пензијама до 30.000 који би добили занемарљиво повећање. Јасно је да са становишта политичког опортунитета, нема никаквог смисла жртвовати 76 одсто гласова да би евентуално добили 24 одсто. Па ипак, некакво решење ће морати да се пронађе, јер је буџетски ризик исувише велики, а тога је изгледа свестан и сам председник. „Ја сам увек за заштиту најсиромашнијих, али, видећемо како ће влада да одлучи. Може да се направи нека комбинација у томе, да урадимо и једно и друго.“ (Данас)
