fakti.org
<http://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/americka-ekonomija-raste-a-neki-bas-u-sad-zvone-na-uzbunu-da-je-nova-velika-kriza-iza>
Америчка економија расте, а неки баш у САД звоне на узбуну да је нова велика
криза иза ћошка
4 minutes
_____
ПАНИКУ ИЗАЗИВА И НАГЛИ РАСТ РЕНТАБИЛНОСТИ ДРЖАВНИХ ОБВЕЗНИЦА КОЈЕ ЕМИТУЈЕ
ВАШИНГТОН
* Америчке обвезнице сада доносе преко три одсто прихода - чега није било
још од 2008-ме - а то не обећава ништа добро ни САД ни глобалној економији
* Аналитичари Morgan Stanley, једне од највећих америчких банака, већ су
упозорили: ако рентабилност десетогодишњих дужничких „папира“ пређе 3,05% -
доћи ће до урушавања великих размера
* Познати амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс опомиње
да се садашње нагло уздизање економије САД и европских земаља може завршити
грандиозним берзанским крахом, сличним ономе из 1929-те. А у том случају ће
дуга рецесија у целом свету бити неизбежна
Пише: Наталија ДЕМБИНСКА, РИА Новости
НАГЛИ пораст рентабилности америчких државних обвезница узбудио је
инвеститоре и ударио по берзама акција.
Вол-стрит је био затворен у минусу, а успаничили су се и на другим
берзама: појефтинили су и акције и валуте већине земаља. А долар је, напротив,
донекле ојачао.
Америчке обвезнице сада доносе преко три одсто прихода - чега није било
још од 2008-ме - а то не обећава ништа добро ни САД ни глобалној економији.
Први пут од 2008-ме рентабилност тромесечних државних обвезница САД
премашила оно што доносе дивиденде на индекс S&P 500.
Још већу бригу изазива кључни оријентир светских финансијских тржишта -
„десетогодишњи трежерис“ (еталонски „папири“ од којих зависи цена бондова у
целом свету).
Аналитичари Morgan Stanley, једне од највећих америчких банака, већ су
упозорили: ако рентабилност десетогодишњих дужничких „папира“ пређе 3,05% -
доћи ће до урушавања великих размера.
„Кад се рентабилност диже изнад 3 одсто - играчи на тржишту одмах
почињу да рачунају на подизање камата. А то изазива страховања да ће доћи до
колапса на тржишту, односно - да је криза иза ћошка“, указује
инвеститор-милијардер и „краљ обвезница“ Џефри Гундлах.
Експерти су из развоја ситуације извукли овај закључак: улагати новац у
амерички државни дуг са роком од две године готово подједнако је рискантно као
и кредитирање америчке економије са роком враћања од десет година.
Аналитичари се разилазе у проценама када ће почети рецесија.
Неки сматрају да је тренутни раст рентабилности нешто што је привремено
и што неће имати озбиљне последице. Примера ради, JP Morgan Asset Management
сматра да је опасност од урушавања у овој години „веома мала“.
Други, опет, указују да је опадање основних берзанских индекса кључни
фактор који може довести до краха. Чак су уверени да глобална економија прелази
у нову фазу и да се све већ број централних банака спрема да одустане од
упумпавања новца у своје националне економије и да крене у подизање камата које
су у претходном периоду, јер су биле изузетно ниске, довеле до бума на тржишту
вредносних папира.
Другом претњом економској стабилности у свету сматра се
протекционистичка политика Вашингтона јер ће довести до пада у трговини.
Познати амерички економиста и инвестициони банкар Џејмс Рикардс опомиње
да се садашње нагло уздизање економије САД и европских земаља може завршити
грандиозним берзанским крахом, сличним ономе из 1929-те. А у том случају ће
дуга рецесија у целом свету бити неизбежна.
Експерти сматрају да су санкције прекалиле руску економију и припремиле
је, у неку руку, и за могуће катаклизме у светској економији.
