rtv.rs <http://www.rtv.rs/sr_lat/drustvo/srbija-se-i-danas-bori-za-opstanak-drzavnosti_992229.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29>
"Srbija se i danas bori za opstanak državnosti" Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine 4-5 minutes _____ Svaka država u Evropi ima pravo na suverenitet i svoje granice, a mnogi bi hteli da oduzmu to pravo Srbiji, kaže istoričar na Dan državnosti i ustavnosti, uz ocenu da se naša zemlja danas ponovo bori za uspostavljanje svojih granica i opstanak državnosti na delu svoje teritorije. Tanjug (Filip Krainčanić) ''Imamo nesreću da nam se država tokom 200 godina širila i rastezala kao balon, te smo sada ponovo u fazi da se borimo da uspostavimo svoje granice i da znamo šta je naša država, a još više za to da nam druge zemlje priznaju da imamo jednaka prava kao svi'', rekao je Marković za Tanjug. Ističe da je Sretenje datum koji kod Srba spaja ono što nema nijedan narod u svojoj istoriji - početak prve uspešne oslobodilačke borbe jednog malog naroda u Evropi i donošenje prvog demokratskog ustava u Evropi, istočno od Francuske. ''Srbija ima najlepši državni praznik. Niko nema takvu koncentraciju slobodarskih tradicija u jednom datumu. Pad Bastilje je jedna epizoda u uličnim borbama u Parizu, dok su proglašenje najdemokratskijeg ustava i prva oslobodilačka revolucija u Evropi, neverovatno velike stvari'', smatra Marković. Kako kaže, za razliku od Srbije, mnoge države nemaju takav datum u svojoj istoriji i navodi primere Slovenije i Hrvatske, koje kao državni praznik slave dan kada su proglasile otcepljenje od SFRJ, dok Makedonija obeležava datum pobune probugarskih intelektualaca. Istoričar podseća da su 1835. godine, kada je donet prvi ustav Srbije, u Evropi samo Francuska i Belgija imale takav, demokratski akt. ''Sretenjski ustav je donet posle velike političke borbe i posle jedne od niza pobuna protiv samovolje kneza Miloša koji je, što je zanimljivo, i sam hteo da se donese ustav. To je neobičan primer da jedan nepismeni vladar razume šta su demokratija, sloboda i Evropa'', primećuje Marković. Upitan da li smo kao narod danas svesni kakav praznik slavimo, Marković kaže da sve više jesmo i poredi to vremenom koje nam je bilo potrebno da prihvatimo i naučimo himnu i boje zastave. ''Setite se koliko je sportistima trebalo da nauče himnu. . . ", primećuje on i objašnjava: "Mi smo vrlo stara i vrlo mlada država, što je neobičan spoj, nekoliko puta smo menjali osnovne državne simbole, ali konačno smo odabrali najbolji datum za državni praznik'', navodi Marković.. Internet Gugl je i ove godine čestitao Srbiji Dan državnosti, <http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/gugl-u-znaku-srbije-i-dana-drzavnosti_992192.html> što je u prethodnih nekoliko godina činio i Fejsbuk, a Marković to vidi kao jedan od znakova da se Srbija ''malo pomalo vraća na mesto koje zaslužuje''. Ipak, nada se da Gugl neće obeležiti i 17. februar - Dan državnosti samoproglašenog Kosova. ''Ne znam šta bi stavili kao simbole Kosova - Adema Jašarija sa kalašnjikovim, špric sa heroinom, spaljenu crkvu, organe u frižideru...Mnogi narodi imaju svoje prave simbole, ali ne znam da ih imaju Albanci. Čak je i dvoglavog orla na albanskoj zastavi nacrtao jedan austrougarski umetnik iz Beča za 15 forinti'', navodi istoričar. Upitan o okolnostima u kojima Srbija praznuje Sretenje, Marković kaže da je 2019. godina jedna od najtežih za našu zemlju od 2002. godine, kada je taj datum ponovo uspostavljen kao državni praznik, ali da, za razliku od ranijih godina, Srbija ''konačno ima jasnu viziju šta želi''. ''Dugo smo imali politiku ispunjenu frazama, a prvi put imamo državnike, kao što su Aleksandar Vučić i Ivica Dačić, koji imaju konkretne planove šta hoćemo sa Kosovom i Metohijom i sa Republikom Srpskom'', smatra Marković. Ukazuje da su pritisci na Srbiju uvek veliki, ali je, prema njegovoj oceni, očigledno da je propala politika ''taknuto-maknuto'' sa zahtevom da se pomirimo sa tim da nam je otet deo teritorije. ''Očigledno je da se više čuju srpski argumenti i da Srbija sada ima neki put ka izlasku iz tunela'', zaključuje Marković.
