nedeljnik.rs <https://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/protesti-u-albaniji-varljivo-prolece-u-evropskoj-kolumbiji/>
Protesti u Albaniji: Varljivo proleće u evropskoj Kolumbiji 4-5 minutes _____ U Albaniji se sprema veoma zapaljivo proleće. Protesti prošlog vikenda u Tirani, napuštanje parlamenta od strane opozicionih poslanika i veoma teške optužbe za korupciju i saradnju političkog vrha sa mafijaškim bosovima tek su predjelo za ono što očekuje zapadnobalkansku državu. Agitacija opozicione Demokratske partije bivšeg predsednika Salija Beriše i njegovog delfina Ljuljzima Baše ima dva politička cilja: mobilitaciju vlastitog biračkog tela pred lokalne izbore na programu krajem juna i stvaranje uslova u kojima EU, sve i da ima najbolju volju, a nema je, počne pregovore sa Tiranom o članstvu u EU, posle izbora za Evropski parlament. Za Berišu i Bašu bi predstavljalo veliki politički udarac, imajući u vidu proevropsku orijentisanost Albanaca, da vlada Edija Rame uđe u istoriju kao začetnica pregovora o članstvu Albanije u EU. Naime, Rama se nada da će „prošvercovati" Albaniju, na talasu entuzijazma zbog rešenja spora između Skoplja i Atine, i moralne obaveze Brisela prema Severnoj Makedoniji da nagradi našeg južnog suseda barem početkom pregovora o članstvu u EU. Albanija je uvek bila zemlja klanova i dubokih, nepomirljivih podela. Razdor na političkoj pozornici između vladajuće Socijalističke partije i opozicione Demokratske stranke je takva da je balkanska država stalno na ivici sukoba koji mogu da prerastu i u oružane. Malo toga se promenilo u političkom sistemu Albanije od postkomunističkog perioda kada su Fatos Nano i Sali Beriša držali zemlju orlova u permanentnom stanju napetosti. Osim političkih partija, u stalnom rovu su i kriminalne organizacije koje su se enormno obogatile u poslednjih par decenija zahvaljujući trgovini drogom, ljudima i iskorišćavanju prostitucije. Najporaznija stvar za Albaniju, kako mi je to rekao jedan kolega iz Tirane, jeste što je uglavnom sve istina što lideri Socijalističke i Demokratske partije kažu jedni o drugima. Kriminalne organizacije uz pomoć Ramine i Berišine stranke su podelile bukvalno zemlju na interesne zone u kojima svaki političar, funkcioner, sudija, tužilac ili policajac ima svog referenta u kriminalnim organizacijama. Indikativne su reči vodećeg albanskog politikologa Alberta Rakipija: „Rama je već šest godina na vlasti. Dao je mnogo obećanja 2013. godine a danas imamo korumpirani sistem u kom se više ne razaznaje gde se završava država a gde počinje organizovani kriminal. Srbija koja takođe nije perfektna demokratija, privlači mnogo više investicija, više od polovine onih koje stignu na Zapadni Balkan, jer daje kredibilnije garancije stranim investitorima a pritom nije članica NATO-a kao Albanija." Kada se pogledaju podaci u rukama policije i direkcija za borbu protiv mafije u državama članicama EU, postaje poprilično jasno zašto balkanska država odgovara, gotovo u potpunosti, definiciji „narko-države". Količina droge koja se proizvodi ili prolazi kroz Albaniju, broj ubistava kamufliranih saobraćajnim nesrećama, iznenadnim smrtima, samoubistvima, transformacija mladih Albanaca iz pasivnih krajeva u savršene plaćene ubice, bez identiteta i porekla, saučesništvo i saradnja političara i državnih službenika sa bosovima albanske narko-mafije i povezanost sa latinoameričkim narko-kartelima i kalabrijskom 'Ndrangetom - nedvosmisleno ukazuju da je Albanija u raljama organizovanog kriminala i korupcije. Albanski mafijaški bosovi su napravili novi pomak u svom nelegalnom biznisu: doveli su u Albaniju eksperte hemičare iz Kolumbije koji su konstruisali i postavili na noge prave male rafinerije droge, od tradicionalnih do sintetičkih. Na taj način su prihodi, a samim tim i moć albanskih kriminalnih organizacija dodatno porasli. I dok narko-mafija jača, civilno društvo je sve slabije i Albanija doživljava oseku obrazovanih i sposobnih mladih ljudi koji emigriraju u države članice EU: ispred Albanaca, gledano u procentima, samo su Sirijci zastupljenija migrantska grupa u EU.
