dw.com <https://www.dw.com/sr/pitanje-carina-je-pitanje-gluposti/a-47720309?maca=ser-serbian_all-2277-rdf>
„Pitanje carina je pitanje gluposti“ | DW | 28.02.2019 Deutsche Welle (www.dw.com) 6-8 minutes _____ Dejvid Mekalister kaže: „Srbiji, kao i svim drugim zemljama sveta, želim slobodne medije“. Elmar Brok tvrdi da je carinski rat Kosova sa Srbijom glupost, ali i da srpska opoziciji ima više generala nego vojnika. Dejvid Mekalister je od 2014. izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju. On je često bio u Beogradu, već petnaestak puta. Juče (27.2), na prijemu u Predstavništvu EU u Srbiji, na Dedinju, taj Nemac škotskog porekla pozdravio je goste sa „dobro veče“, a ume da plasira i „hvala“ gde i kada treba. O svom popodnevnom razgovoru sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem kaže da je sav bio u znaku kosovske problematike: „Srpski predstavnici sa Kosova su mi objasnili da će napustiti kosovske institucije, a gospodin Vučić je sa njima dogovorio da mu daju 45 dana kako bi on taj problem izneo na međunarodnom planu, u razgovorima sa šefovima država i vlada“. Mekalister naglašava da pomirenje između Srbije i Kosova za EU ima fundamentalan značaj i da obe strane moraju biti spremne da se vrate za pregovarački sto, ali ima i poruku za Prištinu: „Veoma mi je žao što je kosovska Vlada uvela carinske namete na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. Srpska strana mi je u razgovoru veoma jasno rekla da neće biti nastavka pregovara dok su carine na snazi. To je poruka koju ćemo mi u dva dana boravka u Prištini našim sagovornicima jasno i glasno preneti“. Bivši premijer nemačke pokrajine Donja Saksonija podseća da odnosi Srbije i Kosova doduše nisu jedino što je važno u pristupnom procesu, ali da su bitna pretpostavka da se napravi napredak u procesu integracije. Nepodnošljiva svađa na Kosovu Nemački demohrišćanin Elmar Brok je veteran Evropskog parlamenta. On u Beogradu formuliše stvari sa nešto manje diplomatskog opreza: „Nama je jasno šta u Prištini mora da se uradi. Carinski nameti su, recimo, neprihvatljivi. Da se stanje ne bi pogoršalo zahtevamo od kosovske Vlade da ukine carine, kako bi se ponovo mogao povesti razumni dijalog“. I kosovsku političku scenu Elmar Brok vidi bez ružičastih naočara. On smatra da je svađa između Hašima Tačija i Ramuša Haradinaja postala nepodnošljiva. Po njemu, Tači je spremniji da uvidi šta je potrebno da se uradi da bi Kosovo bilo bliže Evropskoj uniji, pa je spremniji na dijalog sa Vučićem. „Pitanje carina je u stvari pitanje gluposti. Postoji nekoliko partija na Kosovu sa sličnim brojem glasova, stalno postoji njihov rivalitet i niko ne misli na to kako cela stvar izgleda spolja“. Evropski parlamentarac opominje da je za Kosovo previše veliki ulog koji je u igri da bi njeni političari sebi mogli priuštiti trenutno ponašanje: „Kada pogledam da se trećina budžeta na Kosovu puni iz evropskih fondova, onda je isto tako moguće da Evropa i Nemačka izgube volju da to finansiraju, ako ne vide napredak. Zato se mora prepoznati neophodnost da se ide napred, umesto da se u glupoj međustranačkoj svađi međusobno sprečavaju da se napravi napredak“. <about:reader?url=https%3A%2F%2Fwww.dw.com%2Fsr%2Fpitanje-carina-je-pitanje-gluposti%2Fa-47720309%3Fmaca%3Dser-serbian_all-2277-rdf> Elmar Brok: Nama je jasno šta u Prištini mora da se uradi Elmar Brok zna da nacionalistička intonacija balkanskim političarima donosi glasove, ali baš zato opominje: „Svako mora za sebe da odluči da li je državnik koji će učiniti nešto za svoju zemlju ili je populista kojeg zanima isključivo njegova moć“. Srpski problemi – mediji i vladavina prava Mekalister hvali privredni pravac Srbije, ali naglašava da ima još mnogo toga da se uradi u oblastima vladavine prava, medijskih sloboda, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, reforme javne uprave. Na pitanje, da li Brisel opaža probleme u oblasti slobode medija Mekalister se trudi da za DW odgovori politički mudro. „U unutrašnjepolitičkoj debati ja sam strogo neutralan. Nisam igrač na unutrašnjem planu u Srbiji. Meni je važno da se zemlja ukupno približi Evropskoj uniji“. On dodaje da postoje najmanje dva viđenja problema: „Vlada tvrdi da postoje medijske slobode, da postoje mediji skloni vladi i oni koji je kritički posmatraju. Opozicija mi poprilično drastičnim rečima opisije da upravo ta uravnoteženost izveštavanja ne postoji“. Elmar Brok je i ovde direktniji: „Da se javni servis i privatne televizije kreću u tom pravcu nije prihvatljivo“. Brok, koji je i sam bio novinar pre odlaska u politiku opominje: „Oni koji pokušavaju da zaokruže medijsku scenu u svoju korist morali bi da pripaze. Na dužu stazu se to neće isplatiti, jer ljudi neće trajno prihvatiti da im to rade. Jedno vreme to može da funkcioniše, ali će to pre ili kasnije izazvati revolt. Vlada mora uvek znati da je ona sutra u opoziciji i da joj se takva igra može obiti o glavu“. Mekalister podseća na činjenicu da se Nemačka posle katastrofe koju su prouzrokovali nacisti razvila u stabilnu demokratsku zemlju, između ostalog i zahvaljujući nezavisnim medijima kako u privatnom tako i u javnom sektoru. „Srbiji želim, kao i svim drugim zemljama sveta, slobodne medije. A pre svega, medijsku raznovrsnost“. Ipak se isplati? Mekalister ima poruku za srpsku javnost: „To je dug i naporan put. Ponekad na njemu postoji i nazadovanje. I razočarenja. Ali hteo bih da poručim svima u Srbiji koji su razočarani ili skeptični da razgovaraju sa ljudima iz zemalja koje su ušle u Evropsku uniju, da li su se napori uprkos svemu isplatili“. Na pitanje da li je utisak zvaničnog Beograda da Brisel preblago reaguje na jednostrane poteze Prištine ima realnu osnovu, Elmar Brok se pokazuje kao dobar poznavalac srpskog mentaliteta: „Naravno, u Srbiji je čest osećaj – ne vole nas dovoljno. Ovde se poneko sam sebi dopada u ulozi nekog ko je zanemaren pa tuguje. To je stari problem u istoriji ove zemlje. Pri tome svakako vidimo da je Srbija odlučujuća zemlja Zapadnog Balkana. Pođe li nam za rukom da Srbiju razvijemo do pravne države i da je integrišemo u Evropsku uniju, to je skoro pretpostavka za stabilnost celog Zapadnog Balkana. Tako da vrlo dobro znamo koliko je Srbija važna“. Iskusni nemački političar vidi i razjedinjenost i slabost opozicije kao problem u demokratizaciji zemlje: „Opozicija mora da se koncentriše, da prevaziđe razjedinjenost. U ovakvim zemljama kao što je Srbija postoji previše političara koji sami sebe vide kao sledećeg predsednika države. To znači da opozicija ima previše generala, a premalo vojnika“. O nespremnosti nekih članica EU da prihvate nove članovi Evropske unije pre nego što Brisel sprovede sopstvene reforme, Elmar Brok ne misli baš najbolje: „Ne može izgovor biti navodno sopstveno loše stanje da se ne primi neko ko je u dobrom stanju“. Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android <https://app.adjust.com/ltndb9>
