danas.rs <https://www.danas.rs/svet/sad-nece-davati-recept-za-resenje-pitanja-kosova/>
SAD neće davati recept za rešenje pitanja Kosova Piše: Miloš Mitrović 6-7 minutes _____ Američki podsekretar za političke poslove Dejvid Hejl posetiće krajem ove nedelje Beograd i Prištinu, gde će, kako je saopštio Stejt department, razgovarati sa zvaničnicima i predstavnicima civilnog društva. 07. marta 2019. 07.47 Foto: EPA-EFE/ WAEL HAMZEH Hejl, koji je na sadašnjoj dužnosti od avgusta prošle godine, ranije je, pored ostalog, bio ambasador SAD u Pakistanu, Libanu i Jordanu.. Karijerni diplomata, svojevremeno je bio i izaslanik za mirovni proces na Bliskom istoku. U ekskluzivnom razgovoru za Danas, Hejl kaže da „nije na Sjedinjenim Državama“, niti na bilo kom drugom, „da diktira konačni ishod pregovora Beograda i Prištine“. * Ove godine navršiće se dve decenije od faktičkog odvajanja Kosova od Srbije. Mislite li da je sazrelo vreme za rešenje spora Beograda i Prištine, s obzirom na očigledno interesovanje Sjedinjenih Država izraženo, pored ostalog, i pismima predsednika Trampa predsednicima Vučiću i Tačiju? – Apsolutno. Postoji šansa da se ove godine postigne sveobuhvatno rešenje, ali samo ako se prvo nastavi dijalog. Vreme je da prestanu provokacije sa obe strane, da se ukinu takse, i da se Beograd i Priština vrate dijalogu koji predvodi Evropska unija, kao i da obe strane budu opredeljene za mir. Verujemo da „bi bilo šteta propustiti ovu jedinstvenu priliku za mir, bezbednost i ekonomski rast“, kako je predsednik Tramp jasno poručio u pismima koja je nedavno uputio dvojici predsednika, Vučiću i Tačiju. Dvadeset godina neizvesnosti je zaista previše. Došlo je vreme da Beograd i Priština konačno reše ovaj problem. * U Beogradu postoji očekivanje da EU i SAD treba da izvrše na pritisak na Prištinu kako bi se do dogovora došlo, tako što će se omogućiti da Srbija „nešto“ dobije – prema rečima predsednika Vučića. U tom smislu su lansirane nejasne ideje o razgraničenju/razmeni teritorija. Kako vidite te ideje? – SAD neće davati recept za rešenje. Verujemo da ono mora biti primenljivo i na Kosovu i u Srbiji i mora doprineti dugoročnoj stabilnosti regiona. Samo Beograd i Priština mogu da ovo sprovedu kroz direktne pregovore koji su potrebni da bi se postiglo rešenje. Nije na Sjedinjenim Državama – niti na bilo kom drugom kad smo već kod toga – da diktira konačni ishod. Lideri i njihovi timovi treba da obnove pregovore predvođene Evropskom unijom, da istraže sve mogućnosti i da sa svojim građanima iskreno i otvoreno komuniciraju. U tom procesu, lideri Srbije i Kosova imaju našu punu podršku. * Da li su nastojanja Rusije da odvrati zemlje regiona, uključujući Srbiju, od evroatlantskih integracija značajnije osujećena posle razrešavanja spora Grčke i države koja se sada zove Severna Makedonija? – Mi pozdravljamo mirnu i produktivnu saradnju među narodima. Međutim, ne verujemo da je Rusija iskrena po ovom pitanju, niti da joj je blisko ono što je u najvećem interesu balkanskih država. Sjedinjene Države snažno podržavaju težnju svih zemalja Zapadnog Balkana da postanu članice Evropske unije. Nema razloga da Srbija ne održava konstruktivne odnose sa Rusijom i drugim zemljama, ali mi znamo šta je krajnji cilj spoljne politike Srbije, a to ostaje punopravno članstvo u EU. * Činjenica je da NATO i SAD kao njegova članica poštuju odluku Srbije da bude vojno neutralna. Da li bi uprkos postojećoj veoma tesnoj saradnji NATO i Srbije članstvo predstavljalo prednost za Srbiju? – Niko ne tera Srbiju da se učlani u NATO. Sjedinjene Države u potpunosti poštuju neutralnost Srbije i pozdravljaju partnerstvo koje je Srbija izgradila sa NATO, kao i njeno aktivno učešće u Partnerstvu za mir. Ima mnogo zemalja koje blisko sarađuju sa NATO ali se nisu opredelile za članstvo u Alijansi. Nekoliko njih su članice EU i to bi mogao da bude odličan model za saradnju Srbije sa NATO. Partnerstvo Srbije i alijanse je izgrađeno na temeljima saradnje. Nema ničega u saradnji Srbije sa NATO što bi je obavezivalo da uzme učešće u bilo kojoj aktivnosti alijanse koja je u vezi sa ugovornim članstvom. * Srbija, prema poslednjem izveštaju Fridom hausa, više nije slobodna zemlja. Sada je među delimično slobodnim zemljama. Neki srpski zvaničnici tvrde da izveštaj nije bio objektivan. Kakav je vaš stav? – Srbija je izabrala članstvo u EU kao svoj temeljni strateški cilj. Sjedinjene Države pružaju punu podršku Srbiji u ovim nastojanjima. Takav korak pomoći će Srbiji da se u potpunosti integriše u evropsku porodicu naroda. I sam proces tokom kojeg se Srbija kvalifikuje za članstvo u Uniji pomoći će joj da postane najbolja moguća država za svoj narod jer će morati da dostigne određene standarde po čitavom nizu pitanja. Mnoga od tih pitanja uključuju fundamentalne elemente slobodnog i otvorenog demokratskog društva zasnovanog na vladavini prava. Evropska unija će na kraju sama prosuditi kada je Srbija spremna za članstvo. Doduše, izveštaji poput pomenutog izveštaja Fridom Hausa su koristan materijal za vlast i narod Srbije da bolje procene napredak koji su postigli ka svom strateškom cilju. * U Srbiji se od decembra održavaju protesti građana koji se žale, pored ostalog, na rastuću autoritarnost, ugrožene medijske slobode, korupciju. Opozicija čije vođe predsednik Vučić naziva „lopovima“ krenula je u bojkot zakonodavnih institucija. Kako vidite takav razvoj situacije? – Govoreći na osnovu sopstvenog iskustva, Sjedinjene Države počivaju na nekim ključnim principima. Jedan od njih je da pravedna vladavina svake vlade proističe iz pristanka građana kojima vladaju. Takođe i da u demokratskim društvima postoji slobodna i otvorena klima gde različiti elementi društva imaju mogućnost da razmenjuju mišljenja. Dok Srbija nastavlja da napreduje ka članstvu u Evropskoj uniji – i još važnije, ka ispunjenijoj i prosperitetnijoj budućnosti za sve njene građane – poručujem svim činiocima srpskog društva da uzmu puno učešće u demokratskom procesu.
