standard.rs 
<http://standard.rs/2019/03/06/da-li-je-miler-ubio-nade-o-srpskom-kraku-turskog-toka/>
  


Да ли је Милер убио наде о "српском" краку Турског тока? - Нови Стандард


http://newlookworld.com/

5-6 minutes

  _____  


Да ли је Милер убио наде о „српском“ краку Турског тока?


среда 06. март 2019. 16:19 


Шта значи одлука руског гасног гиганта да не учествује у пројекту балканског 
гасног чворишта у Бугарској, будући да је ту био виђен гас и из Русије?


 

Компанија „Гаспром” не планира да учествује у пројекту балканског гасног 
чворишта у Бугарској, изјавио је директор ове гасне компаније Алексеј Милер 
након састанка премијера Русије и Бугарске, Дмитрија Медведева и Бојка 
Борисова, преноси Спутњик.

– „Гаспром” не учествује у том пројекту. Сви наши ресурси гаса у овом региону 
су дугорочно уговорени – рекао је он и подсетио да се пројекат „Јужни ток” није 
реализовао из познатих разлога, а пројекат „Турски ток” је реализован за врло 
кратко време. Два крака новог морског гасовода преко Црног мора изграђена су 
пре рока – истакао је Милер.

Бугарска влада, која је и дошла на идеју градње чворишта гаса пре три године, 
објаснила је да је новим амбициозним пројектом предвиђено да у чвориште стиже 
гас из Русије, Азербејџана и Туркменије, Бугарске и Румуније, као и да, Софија 
улаже напоре и да изгради гасне везе са суседном Грчком, Румунијом, Србијом и 
Турском. На гасном повезивању инсистира и Европска унија, а два пројекта на 
Балкану су приоритет – гасоводи између Србије и Бугарске и Бугарске и Грчке.

Србија би на овај гасни чвор, иначе, могла да се повеже двосмерним гасоводом 
Ниш-Димитровград–Софија, дужине 150 километара и капацитета 1,8 милијарди 
кубика гаса годишње. То би значило да наша земља може да испоручује гас 
Бугарској и обрнуто.

Упитан шта значи одлука руског гасног гиганта да не учествује у овом пројекту, 
будући да је ту био виђен гас и из Русије, Срећко Ђукић, стручњак за 
међународне гасне прилике, каже, да га то не чуди, јер се ниједна земља 
извозница гаса није одазвала апелима Бугарске да се укључи у овај пројекат. 
Борисову је пред изборе стало да форсира причу о гасоводу као о нечему што је 
завршено. Међутим, у предизборној ситуацији у ЕУ нема места за такве разговоре 
и гаранције. Посебно ако се зна да следи формирање нове европске комисије и на 
евентуалне политичке гаранције Брисела треба и те како сачекати.

– Бугарска је својом кривицом изгубила улогу дистрибутивне земље за гас за 
читав регион и даље за Европу. Зато сада Бугарска покушава да на мала врата 
врати ту улогу, али је она у међувремену припала Турској. Бугарска дакле говори 
о пројекту гасног чворишта Балкан (познат као Балкански гасни хаб). Бугарска 
јесте незаобилазна у преносу гаса другим балканским земљама, али она ужурбано 
тражи начин да се прикључи на „Турски ток”, будући да крајем године може 
пресушити гасовод Балкан који транспортује гас из Русије, преко Украјине, 
Молдавије, Румуније и Бугарске даље за Турску – каже Ђукић

„Турски ток” замењује и балкански гасовод. Борисов се пред Дмитријем 
Медведевим, руским премијером, током посете Бугарској, позивао на чланство 
своје земље у НАТО и ЕУ и да је решење о реверзибилном току гаса усаглашено са 
Европском комисијом, као и да се гас кроз Бугарску креће као онај по Северном 
току 1 и 2, изводећи тако рачуницу да његова земља може суседима да продаје 
15-16 милијарди гаса годишње.

Медведев је, међутим, прекјуче у Софији потпуно јасно рекао да ће се о даљим 
корацима везаним за „Турски ток” говорити тек после гаранција Европске комисије 
да овај гасни пројект неће наићи на препреке које је доживео „Јужни ток”.

Војислав Вулетић, председник Удружења за гас Србије, подсећа да и када је први 
пут пре три године чуо за идеју гасни балкански хаб – чвориште да је то схватио 
као да су се министри три земље састали и да сада морају да кажу да су нешто 
радили.

– За свако овакво гасно чвориште, ако хоће озбиљно да се гради, потребно је да 
се зна где ће бити, одакле ће стизати гас, ко ће га куповати и ко ће чвориште 
да гради. Да би посао уопште започео потребно је имати потврду о најмање два 
извора снабдевања гаса и бар три снабдевача, а поготово колике су залихе гаса, 
који ће стизати на западни Балкан. Од свега тога нема ниједне информације, а 
поготово сада када је „Гаспром”, као највећи снабдевач гаса, рекао да га овај 
пројекат практично не занима, тако да сумњам да ће од целог посла бити нешто – 
закључује Вулетић.

Аутор Јасна Петровић-Стојановић

Извор Политика 
<http://www.politika.rs/scc/clanak/424280/Balkanska-gasna-zavrzlama> , 6. март 
2019.

 

Одговори путем е-поште