politika.rs <http://www.politika.rs/scc/clanak/424607/Pogledi/Ministar-i-guster>
Министар и гуштер Александар Апостоловски 5-7 minutes _____ Пита се, вероватно, командант пожаревачке касарне ко је коме овде шеф. Он Александру Вулину или Вулин њему? Шта ако министар добровољац, рецимо, пожели да изађе у град? Ако му забрани и нареди му да чисти писту, хоће ли командант бити унапређен или прекомандован негде јужније? Да ли ће пожарни ујутру нервозно викнути „устај, војско”, од којег многе генерације Срба још имају посттрауматски стрес, или прошапутати нежно „дремните још мало, министре”? Да ли је регрут Александар Вулин тражио дозволу команданта касарне да напусти центар за војну обуку и као министар одбране присуствује хитној седници Савета за националну безбедност? Наиме, само је за министра војног проглашена узбуна и ако је он навукао упртаче и чизме, рапортирао официру, а потом се хитно пресвукао у цивилку, тражећи слободан дан, онда је његова одлука да се од министра претвори у гуштера сасвим сврсисходна. И ако је, при том, салутирао команданту касарне, а потом, када је обукао одело и кренуо ка службеном аутомобилу, командант салутирао њему, јер је гуштер Вулин тог дана постао министар одбране у акцији, таква слика би приказала озбиљност и Војске и државе. Нарочито ако је, по повратку у спаваоницу, Вулин ортацима донео наполитанке и пиво, магични војнички састојак још из доба ЈНА. Драган Стојановић Заправо је Вулин, личним примером добровољног одласка на обуку, показао да је најбољи политички ракетни штит. Наиме, после његове одлуке да пузи, склапа и расклапа пушку и обавља сличне војничке радње током две недеље обуке, противници његовог залагања за обуку резервног састава почели су да испаљују ватру на њега. Идеја да без резервног састава нема јаке војске пала је у други план критичара, а на фронту је остао он. Уосталом, ништа ново за њега. Стратегија се спроводи, а Новосађанин је заштитни јастук! Мада су сајбер ратници на друштвеним мрежама прилично духовити, нарочито када се питају да ли му је на испраћај дошла тетка из Канаде или када емитују сцену из култног филма Слободана Шијана „Ко то тамо пева”: безимени ловац Ташко Начић, држећи пушку, трчи за уклетим аутобусом фирме „Крстић”, стиже га, улази сав задихан, а када Паја Вујисић седа поред њега, Ташко, што ће рећи Вулин, испаљује хитац, јер је заборавио да закочи пушку. Али, министар је, као што показује време, далеко способнији играч него што је то перцепција о њему, створена у аутистичном виртуелном свету. Он је заиста ослобођен војске као младић, због велике диоптрије, али је оперисан у Русији ласерском методом, те није чудо да му се, прогледавши, указао Путин, а потом и „мигови”. И хајде што су му се указали, него су слетели на Батајницу. С јаснијим погледом на свет постао је министар одбране. Равничарски Че Гевара, по задатку Александра Вучића, као један од његових најближих сарадника, постао је задужен да испипава пулс Запада у новој подели света, поручујући Американцима: будете ли и даље инсистирали да уведемо санкције Русима, добићете мене, дакле Вулина! Јер, што би рекао Грунф: ’Јунак ставља на коцку све, па чак и прст!’” Овде се треба вратити у Вулинову рану младост. Који лик у ванвременском стрипу „Алан Форд” би могао бити сличан њему, који је, међу толико послова који је обављао, био и рецензент Броју Један, Сир Оливеру, Бобу Року, Грунфу, Јеремији и Супер Хику? Разуме се да би Вулин био управо – Алан Форд. Варка је, наиме, да је Вулин наиван младић, одевен у црну ролку, кога искоришћава превејана екипа с којом преживљава у малој цвећари. Новосађанин заправо и није имао други избор, јер се у стриповској земљи Србији његова судбина не разликује од јунака Алана кога је објављивао као уредник. Он постаје члан тајанствене групе ТНТ, која решава мистериозне задатке, ево, више од 25 лета, радећи за најмоћније, јер је његово име крупним словима исписано у старој биљежници која се преноси с колена на колено, с владара на владара. Бројеви Један, који се мењају на инвалидској столици, као симболу српског престола, знају све врлине и мане хипи-момка који се политички родио као манекен левице! Оснивајући Савез комуниста – Покрет за Југославију, у некој од генералских вила које се, гле чуда, називају „цвећаре”, генерал Стеван Мирковић стајао је раме уз раме с дугокосим младићем у црном шињелу који се вукао до пода. Био је то необичан чегевариста. У сам епицентар тајне моћи ушао је певушећи песме Џонија Штулића! Потом је Број Један постала другарица Мира Марковић. Заправо, била је Бројанка Један. Али, Вулин је напустио ЈУЛ као потпредседник, када је склопљена коалиција СПС-ЈУЛ-СРС. Учинити такав потез, а остати неоштећен, доказ је невидљиве моћи коју поседује. Али, један од тадашњих радикала постао је његов пријатељ. Сада је Број Један. После ТВ дуела 1993. године на Студију Б, Александар Вучић и Александар Вулин отишли су у кафић. Вероватно су испијали виски, што је текућина уз коју се склапају дивна пријатељства. Улоге из старе биљежнице су јасно подељене. Оно што Број Један помисли, Вулин изговори, па, осим улоге Вучићевог трбухозборца, министар одбране има улогу панцира! Рафали критика ка Броју Један завршавају у Вулину! Опозиција је зато неправедна према њему. Старији шетачи ће се сетити како је предлагао да се, у време Слобе и Мире, поливају ’ладном водом из водених топова на минус шест. Тиме је Вулинов допринос уједињавању опозиције био немерљив. До поливања, лидери опозиције нису могли очима да се гледају. Али, када их је расхладио шмрк збили су редове. Вулин никада није зажалио због тога. Јер свака револуција тече.
