rtv.rs <http://www.rtv.rs/sr_lat/region/goldstajn-vojska-na-blajburgu-nije-bila-hrvatska-vec-ustaska_1000979.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29>
Goldštajn: Vojska na Blajburgu nije bila hrvatska, već ustaška Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine 3-4 minutes _____ Ne želeći da spominje njihova imena, Goldštajn u opširnom intervjuu za Aldžaziru Balkans kaže da su ti državni zvaničnici poslednjih godina upotrebljavali termin "hrvatska vojska" koja je došla do Blajburga. Ilustracija:EPA (Oskar Hoeher/EXPA) "To nije bila 'hrvatska vojska' - to je bila ustaško-domobranska vojska, odnosno - kako se onda zvanično zvala - to je bio HOS, ili Hrvatske oružane snage, koje su bile deo vojske Nezavisne Države Hrvatske - NDH, kvislinške tvorevine, zločinačko mišljenje države, i koja ni po današnjem hrvatskom Ustavu nije hrvatska vojska", precizan je Goldštajn. Hrvatska vojska 1945. godine su, objašnjava, bili hrvatski partizani, barem tako govori hrvatski Ustav, u kojem u preambuli piše da je "današnja Hrvatska stvorena na odlukama ZAVNOH-a iz 1943. godine, usuprot proglašenju NDH-a 1941.". "To je slovo Ustava, i nije to samo pitanje Ustava ili političke korektnosti, nego je to realno tako - ta vojska je četiri godine ratovala na strani istorijskog zla, počinila je niz zločina i kao takva je došla na Blajburg. To se vrlo često zaboravlja, ili uopšte ne spominje", jasan je Goldštajn. Prema njegovim rečima, druga stvar je da se vrlo često u tim revizionističkim percepcijama istorije, nakaradnim i potpuno izokrenutim pojavljuje tvrdnja da su tamo stradali samo nevini. "To, jednostavno, nije istina, nego presna laž", izričit je Goldštajn. Čak se u nekim nedavnim izjavama, podseća, govori o presumpciji nevinosti u stilu: "Ljudi su bez suda pobijeni". "Po toj logici, recimo, i Adolf Hitler je isto tako nevin, baš kao i Slobodan Milošević. Kad bismo generalno prihvatali tu presumpciju nevinosti, uopšte ne bismo mogli razumeti Drugi svetski rat, ni ratove na prostoru bivše Jugoslavije", navodi Goldštajn. Ne sporeći da je na Blajburgu stradao jedan broj nevinih, neki "za koje je smrtna kazna bila prestroga", ali je ipak veći broj onih koji bi, kako kaže, "po svim kriterijima i na svakom sudu zaslužili najstrožu kaznu". "To je nešto što treba reći i prihvatiti", naveo je. Podsetivši samo na neka imena, Goldštajn kaže da bi "oni na svakom poštenom suđenju dobili najtežu kaznu, jer su po zapisima mnogih savremenika i svedoka - kako ustaša, tako i zatočenika, potom po podacima iz različitih dokumenata ustaške i nemačke provenijencije - nedvosmisleno bili krivi i odgovorni za niz masovnih zločina". Goldštajn ne želi da komentariše činjenicu da se crkva ne slaže sa stavom Katoličke crkve u Koruškoj, a na neke inicijative crkvenih dostojanstvenika o tome da bi se stvari možda počele da menjaju ako bi došlo do zajedničkog molitvenog skupa biskupa, rabina, episkopa i muftije u Jasenovcu, kaže da nije preveliki optimista i da "reči moraju da slede dela". Na konstataciju je poruka koruške Katoličke crkve o zabrani komemoracije ustašama na Blajburgu dolazi od austrijske vlasti, inače, bliske po ideologiji i stavovima krajnje hrvatske desnice, Goldštajn kaže da je to pre svega poruka vlastima i crkvi u Hrvatskoj, te da bi vlada samo trebalo da poštuje Ustav i zakon. A Ustav je, podseća jasan, "da je Hrvatska u svojim ustavnim temeljima bazirana na antifašizmu - to nije samo pitanje političke korektnosti, to je i istorijska realnost".
