rtv.rs <http://www.rtv.rs/sr_lat/evropa/vise-od-9.000-ljudi-na-komemoraciji-u-matha uzenu_1014351.html?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3 A+RtvSveVesti+%28RTV+poslednje+vesti%29>
Više od 9.000 ljudi na komemoraciji u Mathauzenu Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija Vojvodine 3-4 minutes _____ Ovogodišnja 74. komemoracija povodom oslobađanja koncentracionog logora održana je pod motom "Nikada broj, uvek čovek". EPA/CHRISTIAN BRUNA Zvanična Austrija bila je predstavljena predsednikom parlamenta Volfgangom Sobotkom, kancelarom Sebastijanom Kurcom, ministrom obrazovanja Hajncom Fasmanom, a među počasnim gostima bio je i bivši predsednik Hajnc Fišer. Komemoraciji su prisustvovali predstavnici gotovo svih austrijskih stranaka, izuzev članice vladajuće koalicije, Slobodarske partije (FPO), čiji funkcioneri nisu, prema organizatorima, poželjni na ovoj svečanosti. Naime, od 1960-te postoji odluka Mauthauzen komiteta da predstavnici FPO nisu poželjni na komemoraciji, a ta odluka je potvrđena prošle godine.. Predsednik parlamenta, Sobotka je ukazao na odgovornost da se ne dozvole nove podele u društvu: "Obrazovanje je najdelotvorniji instrument protiv rasizma i antisemitizma", naglasio je Sobotka. Kancelar Kurc je istakao da i 74 godine posle oslobađanja koncentracionog logora Mathauzen Austrija ima posebnu istorijsku odgovornost da aktivno podržava Jevreje i da se bori protiv svakog oblika antisemitizma. "Samo ako Jevreji mogu u potpunosti živeti u miru, slobodi i bezbednosti, može od parole "nikada ne zaboraviti" postati "nikada više", naglasio je on. U obraćanju vernicima, tokom ekumenske službe, kojoj su prisustvovali predstavnici jevrejske zajednice, evangelističke i pravoslavne crkve, biskup Manfred Šojer je upozorio na širenje mržnje protiv ljudi koji su "drugačiji". Taj princip, kao i uzimanje sebi za pravo odlučivanja o životu i smrti, je, prema njegovim rečima osnova terora i varvarstva. Predsednik Komiteta u Austriji Vili Mernji istakao je da se svet suočava sa novim jačanjem grupacija koje stavljaju identitet u prvi plan, i kojih podstiču ukidanje solidarnosti, te svesno žele uneti podele u društvu.. "Na nama je da se tome suprotstavimo i da stanemo u odbranu ljudskog dostojanstva", poručio je on. Kao i prethodnih godina komemoraciji su prisustvovali polaznici Vojne i Policijske akademije koji su doputovali iz Beograda. Mathauzen je poznat kao jedan od najozloglašenijih nacističkih logora. Sejao je smrt u Prvom svetskom ratu, a nastavio i u Drugom. Uspostavljen je 22. septembra 1914, a ponovo aktiviran 8. avgusta 1938. godine. Bio je aktivan sve do oslobađanja od strane američke vojske 5. maja 1945. godine. Sastojao se od glavnog logora i 49 sporednih, a do 1945. godine u logor Mathauzen i njegove sporedne logore deportovano je oko 200.000 osoba, a više od polovine njih je ubijeno ili su umrli od posledica prisilnog rada. Među njima je bilo ljudi preko 30 različitih nacionalnosti, a poslednji logoraški broj bio je 139. 317, izdat 3. maja 1945. godine. Američke trupe su 5.maja 1945.oslobodile koncentracioni logor Mathauzen i taj dan se svake godine održava komemoracija. Iduće godine, na 75-tu godišnjicu oslobađanja, komemoracija će biti održana pod motom "Prevazići granice, zajedno za više ljudskosti".
