politika.rs <http://www.politika.rs/sr/clanak/429495/Od-Srbije-zavisi-brzina-ulaska-u-EU >
Od Srbije zavisi brzina ulaska u EU Dragan Vukotić 10-13 minutes _____ Dok su izbori za Evropski parlament sve bliži, a njihov ishod sve nepredvidiviji, čini se da bi ista ocena mogla da se primeni i na pregovore koje pod okriljem Evropske unije već nekoliko godina vode Beograd i Priština. O izazovima koji predstojeći period predstavlja za EU, o njihovim mogućim posledicama za prilike na Balkanu, kao i o statusu evropskih integracija ovog regiona za „Politiku”, govori Tomas Osovski, direktor za pitanja EU u Ministarstvu spoljnih poslova Nemačke, koji danas dolazi u Beograd. Tokom susreta koji su krajem aprila sa liderima zemalja zapadnog Balkana upriličili nemačka kancelarka i francuski predsednik nije došlo do pomaka u pregovorima između Beograda i Prištine. Briselski portal „Politiko” je, analizirajući samit u Berlinu, ocenio da je on javnosti pokazao „evropsku nefunkcionalnu diplomatiju” i podeljenost „ne samo između Kosova i Srbije nego i između Pariza i Berlina”. Kako vi komentarišete ovakve ocene na konto efekata diplomatije Evropske unije? Sastanak savezne kancelarke Merkel i predsednika Makrona sa predsednicima država i vlada iz regiona, kao i sa visokom predstavnicom EU Federikom Mogerini nije bio smišljen kao još jedan krug pregovora u dijalogu o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, već kao forum za razmenu mišljenja svih učesnika o pitanjima relevantnim za zapadni Balkan, među kojima su prioritetna bila pitanja regionalne stabilnosti i samim tim, naravno, pitanje normalizacije odnosa Srbije i Kosova. Stagnacija u dijalogu o normalizaciji odnosa nosi izvesne rizike. Stoga će se početkom jula u Parizu održati još jedan sastanak na kojem će se opet pokušati obnoviti briselski dijalog sa ciljem da se postigne sveobuhvatan, politički održiv i dugoročan sporazum koji će doprineti stabilnosti celog regiona. Nemačka i Francuska izričito podržavaju postojeći format za dijalog. Suština uspešne diplomatije jeste da se održi komunikacija. Upravo se o tome radilo u Berlinu. Sastanak u Berlinu je potvrdio koliko je našim zemljama važan zapadni Balkan. Evropska diplomatija je zapravo interakcija zemalja članica i Službe za spoljnu politiku Evropske unije. Tu interakciju smo 29. aprila mogli videti na delu. Izvestilac za zapadni Balkan u nemačkom parlamentu Peter Bajer upozorio je da će EU perspektive Beograda i Prištine biti stavljene ad akta ukoliko na sastanku u Berlinu ne pokažu ozbiljnu volju za napretkom u procesu normalizacije. Kako danas posle održanog berlinskog samita izgleda ta perspektiva? Pozivate se na članak koji su zajedno objavili tri poslanika nemačkog Bundestaga, naime gospoda Bajer, Juratović i Saracin, koji su, uzgred budi rečeno, članovi tri različite stranke od kojih su dve u vladajućoj koaliciji, a jedna iz redova opozicije. Sva trojica su odlični poznavaoci prilika u regionu. Kad njih trojica zauzmu jedinstven stav, onda to ima svoju težinu. I dozvolite mi tu opasku: ovakve primere konstruktivnog nadstranačkog ophođenja bih želeo da vidim i u parlamentima zemalja zapadnog Balkana. Što se tiče citata, naveli ste skraćenu verziju. Ova tri parlamentarca perspektivu pristupanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji nisu osporila u načelu, a kamoli tvrdila kako sve zavisi od ovog sastanka. Nemačka se nadalje zalaže za evropsku perspektivu zemalja zapadnog Balkana koja je otvorena 2003. u Solunu i potvrđena 2018. u Sofiji. Srbija se već nalazi usred pregovaračkog procesa. Međutim, da li će se perspektiva pristupanja i ostvariti to zavisi od ispunjenja uslova, između ostalih, i od normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Napredak u pregovaračkom procesu zahteva sprovođenje neophodnih reformi i njihovu održivu implementaciju.. Automatizma tu nema. Dakle, brzina vođenja pregovora se određuje konkretnim napretkom u sprovođenju reformi. I dopustite da tu posebno naglasim jednu stvar: ti uslovi nisu veštački postavljene prepreke. Naprotiv. Reforme koje su vezane za to doprinose jačanju vladavine prava, transparentnosti, bezbednosti i investicionoj klimi, od čega u prvoj liniji koristi imaju građanke i građani vaše zemlje. Gde je Srbija danas u pogledu ispunjenja reformi? Trenutno sam zabrinut pre svega zbog reformi u oblasti vladavine prava u Srbiji. Tokom prethodnih meseci nismo primetili suštinski napredak. Zastao je rad na reformi pravosuđa o kojoj su se duže vreme vodili pregovori. Rasprave o nacrtima zakona i godišnjim izveštajima ombudsmana, Agencije za borbu protiv korupcije i poverenika za informacije od javnog značaja u skupštini se ne održavaju u dovoljnoj meri. Parlament samim tim nedovoljno vrši svoju kontrolnu funkciju. Što se tiče borbe protiv korupcije, Savet Evrope je upravo ovih dana iznova ustanovio da važne preporuke nisu implementirane. A i situacija u medijima je zabrinjavajuća: organizacija Reporteri bez granica i Fridom haus konstatuju kontinuirano pogoršanje situacije u oblasti štampanih medija. A što se tiče prilagođavanja spoljne politike Srbije stavovima Evropske unije, Evropska unija bi želela da Srbija bude posvećenija toj temi, iako nam je drago da Srbija učestvuje u stranim misijama Evropske unije. Druge zemlje u regionu su tu već daleko naprednije i pokazuju svoju privrženost strateškim spoljnopolitičkim odlukama Evropske unije. Sve su to aspekti o kojima će članice Evropske unije voditi računa kad u junu budu donele odluku o otvaranju daljih poglavlja. Pitanje proširenja EU na region zapadnog Balkana dosad nije dobilo značajniji prostor tokom debata koje se vode u zemljama EU uoči izbora za Evropski parlament. Imajući u vidu manjak interesovanja javnog mnjenja za temu prijema novih članica, kao i nedostatak entuzijazma za ovo pitanje i u mejnstrim i u evrospkeptičnim partijama, utisak koji se nameće jeste da će proces evrointegracija za ovaj region biti dodatno usporen... Postoji trenutno u Evropskoj uniji čitav niz tema koje brinu ljude, kao što su socijalna i ekonomsko-politička pitanja, pitanja raspodele, gorući ekološki problemi, celi kompleks pitanja oko izbeglica i migracija, uticaj globalizacije i novih tehnologija na naš svakodnevni život – da navedem samo nekoliko. Prema tome, za mene nije iznenađenje da se spoljnopolitička pitanja – iako se odnose na naše neposredno okruženje – ne nalaze u fokusu debate. Međutim, bez obzira na to, mnogi poznavaoci prilika na Balkanu su zabrinuti zbog stanja demokratije i situacije oko vladavine prava. Među njima sam i ja. Nadam se da će Srbija započete reforme vrlo odlučno da privede kraju i da ih održivo implementira. Srbija drži sve konce u svojim rukama da pokaže da skepsa kritičara nije na mestu. Na samoj je vladi da sprovođenjem iskrenih i ambicioznih reformi dokaže svoju privrženost procesu pristupanja Srbije zajednici vrednosti Evropske unije. Jedno mora da bude jasno, i to često čujem i od predstavnika Vlade Srbije: Srbija ove reforme ne sprovodi radi Evropske unije. Ne radi se o štikliranju nekog spiska sa zahtevima. Srbija ove reforme sprovodi radi sebe, kako bi životni standard svih građanki i građana ove zemlje bio bolji. U tome joj Evropska unija pomaže ne samo rečima već i delima, pružanjem konkretne pomoći: samo u periodu od 2014. do 2020. EU je Srbiji dala podršku u visini od preko 1,5 milijardi evra! Kako EU planira da dodatno motiviše ovaj region da sprovede preko potrebne reforme, kada se čini da u ovom trenutku ne može da mu ponudi vremenski preciziranu evropsku perspektivu? U pitanju je nesporazum. Postoji sasvim jasna vremenska dinamika za pristupanje Evropskoj uniji. Čim budu ispunjeni svi uslovi utvrđeni u 35 poglavlja pregovaračkog okvira, Srbija može, uz saglasnost svih članica Evropske unije, pristupiti Evropskoj uniji. Ta perspektiva koja je formulisana već 2003. godine u Solunu i potvrđena 2018. u Sofiji i nadalje važi. Obrnuto, ta dinamika znači da konkretan datum pristupanja zavisi od Vlade Srbije, a ne od Evropske unije. Uz angažovano sprovođenje reformi, suštinski napredak, pre svega u poglavljima koja se odnose na vladavinu prava i održivu implementaciju tih reformi, taj proces pristupanja bi se mogao odvijati većom brzinom. Ali zaista samo ako su ti uslovi ispunjeni. Jer, s druge strane, nema dileme: ukoliko neko smatra da ima sve vreme za sprovođenje reformi, da ostvari samo neznatan napredak ili čak da uništi već postignuti napredak, onda mora biti svestan da snosi i odgovornost za sporiji i samim tim i duži proces pristupanja. Dakle, ne radi se o datumima, već o merljivom napretku. To su jedini faktori koji utiču na brzinu i uspešan završetak pristupnog procesa. Sledeći sastanak Aleksandra Vučića i Hašima Tačija zakazan je u Parizu za početak jula, dakle posle izbora za Evropski parlament. U kojoj meri činjenica da će rukovodstvo EU biti uskoro promenjeno vezuje ruke sadašnjoj administraciji u Briselu da bude efikasan medijator u ovom procesu? Bez obzira na održavanje izbora za Evropski parlament, Evropska komisija i Evropska služba za spoljne poslove nastavljaju sa radom kao i dosad. Niko ne bi trebalo kadrovsku promenu na samom vrhu Evropske unije da iskoristi kao izgovor za popuštanje u svom zalaganju za ostvarivanje zacrtanih ciljeva. Kako komentarišete jačanje političkih opcija u EU koje sebe nazivaju suverenističkim, a njihovi kritičari ih nazivaju populističkim? Evropska unija se nalazi pred velikim izazovima i mnogi ljudi su zabrinuti, bilo da se radi o migracijama, o ekonomskom razvoju u njihovim zemljama ili o situaciji u svetu koja na prvi pogled izgleda sve fragilnija i složenija. Populističke stranke za te strahove ljudi često nalaze naizgled jednostavne odgovore koji na drugi pogled nisu ostvarivi ili koji idu na štetu drugih.. I vrlo često se ne radi o traganju za rešenjima, već o iskorišćavanju, jačanju ili izazivanju nesigurnosti i straha radi sticanja uticaja i moći. Najnovije ankete polaze od toga da će populističke snage u novoformiranom Evropskom parlamentu imati veću poslaničku grupu nego dosad. No demokratska i proevropska većina nije ugrožena, rad parlamenta ove populističke snage neće ugroziti. Nama je važno da građankama i građanima objasnimo prednosti Evropske unije i da im pojasnimo pozadinu teških odluka. Uostalom, to važi i ovde u Srbiji. I ovde moramo zajedno sa našim srpskim partnerima da istaknemo koliko Evropska unija čini za Srbiju. Evropska unija je daleko najvažniji trgovinski partner i bilateralni donator. Da li vam je prijemčiv scenario da u sledećoj „evroupravi” ovakve partije imaju odlučujuću snagu i šta mislite kako bi se to odrazilo na politiku Brisela prema zapadnom Balkanu? Uveren sam da će i u novoformiranom Evropskom parlamentu proevropske i demokratski orijentisane stranke imati ubedljivu većinu. Velika većina Evropljana i te kako je svesna prednosti Evropske unije. Ni jedna evropska zemlja, dakle ni Nemačka, nije dovoljno velika i ekonomski jaka da bi u današnjem svetu mogla sama uspešno da potvrdi svoje mesto.
