|
Država u državiTezge na desnoj obali rečice brke. - Profesorska plata 1.400 maraka, lekari prime do 2.500, član Vlade 3.000, a penzija 120 maraka, ipak, živi se... - U državici od 84 hiljade žitelja stvari uređuje supervizor Amerikanac Henri Lik Klark(Od našeg specijalnog izveštača) Brčko, juna Do pre deset godina, bila je to opština, potom tri opštine, a odnedavno - država! Distrikt Brčko, održava u državi. Sa svojom vladom i ministrima koji se, ovde, zovu šefovi odeljenja. Distrikt je američki eksperiment. Supervizor je Henri Lik Klark, Amerikanac čije "jes" ili "veto" uređuju stvari u svakodnevnici državice od 84 hiljade žitelja. Ovogodišnji budžet od 90 miliona konvertibilnih (nemačkih) maraka je, dobrim delom, oslonjen na međunarodne donacije, jer prihodi od poreza i carine ga ni izbliza ne bi podmirili. Ismet Dedejić, šef Vladinog odeljenja za privredu i privatizaciju, slikovito ilustruje rečeno: - U Distriktu je zaposleno oko 12 hiljada ljudi, od čega je u privatnom sektoru skoro tri četvrtine. Od preostalog je tri hiljade na platnom spisku budžeta, a 500 rade u tzv. društvenim preduzećima. Kažem "rade", jer najbolje uposleni kapaciteti su u fabrici akumulatora "Tesla", a to je osam odsto predratne proizvodnje! Moramo shvatiti da privredu treba stvarati da privredu treba stvara od početka, a nedostaju stručnjaci. Brčko je, pre rata, imalo 3,050 ljudi sa fakultetom, danas ih je samo 360. Šansa nam je u realizaciji međunarodnih projekata za Distrikt, kako bismo stvorili ekonomiju po evropskim standardima. Ni pet godina posle Dejtona, privatizacija "Interpleta", "Bimeksa", "Bimala", "Tesle", "Pirometala", "Majevice", najvećih fabrika, nije započela. Rekoše da je OHR (visoki predstavnik UN, supervizor) odredio 16 firmi ua privatizaciju. Biće to po "američkom modelu" - kupac sa gotovinom ima prednost, jedna trećina kapitala moći će se otkupiti "vaučerima" i sličnim papirima. Niko ne zna pouzdano da kaže kako će to ići, ali svi se slažu daneće biti jednostavno. Tužilac i sudija najunosnija zanimanja Zadovoljni su oni koji su zaposleni u državnim delatnostima. Činovnici sa srednjom školom primaju 700 maraka, profesorska plat aje do 1.400 marka, dobro je naći se u policijskom uniformi, lekari prime do 2.500, član Vlade ima platu 3.000 maraka. Glavni zadatak supervizora je da Balkancima napravi uzor pravne države, pa je sudija odredio najviše plate - 3.500 maraka mesečno, tužiocu i nešto više. Zato, valjda, nema "gledanja kroz prste" ni ministru odbrane BH federacije Miji Antiću, ni poslaniku u Skupštini BiH Munibu Jusufoviću, ni direktoru Elektrodistribucije Luki Lučiću, a sve bivšim opštinskim načelnicima, protiv kojih je, 1. juna, podignuta optužnica za proneverenih bezmalo dv amiliona maraka. - Tužilaštvo i sudstvo je pod posebnom međunarodnom kontrolom. Iako je reč o visokim funkcionerima, na mene nije vršen pritisak ni sa koje strane da se oni zaštite od odgovornosti, a da jeste, o tome bih odmah obavestio javnost - reči su Zekerijaha Mujakonovića, javnog tužioca u Distriktu. Ipak, spajanjem tri nacionalne opštine, stvorio se višak ljudi na budžetskom platnom spisku. Pružanje prema guberu zahteva brzo otpuštanje oko 800 zaposlenih. Prvi su to osetili kolektivi tri nacionalna radija; nedavno je formiran "multi" radio, pa je od 65 zaposlenih, 45 novinara i tehničara ostalo na ulici. Atentat na bronzanog đenerala Nije lako parčiće razbijene vaze ponovo sastaviti, a da se ne primete šavovi. Zasad radi samo jedna "multi" osnovna škola u kojoj je, ipak, više od 70 odsto malih Bošnjaka. Ostale četiri su srpske. U Gimnaziji, Ekonomskoj i Tehničkoj srpski i bošnjački đaci se smenjuju, jedni su pre a drugi popodne u skamijama. Hrvati imaju svoju srednju školu u selu Dubrave, 15 kilometara daleko od grada. Državna uprava, policija i zdravstvo su uveliko "multi", ali supervizor Klark ne može da naredi mladima da se pomešaju u kafićima, pa svako još sedi u "svojim"; zasad je još tako. Multi-koncepciji "bode oči" statua đenerala Draže Mihailovića uspravljena, pre nekoliko godina, u najprometnijoj Pelagićevoj ulici. Jedne majske noći, neko je bronzanom đeneralnu navukaoomču na vrat, povukao i kip se našao na ledini. Stajao tu nekoliko dana, a onda ga vlast ponovo uspravila "da ne iritira Srbe". U prosrpskom Demokrtskom narodnom savezu (DNS) nam rekoše kako od OHR "dolaze signali" da bi Srbi trebalo sami da sklone đenerala i da bi im to "popravilo poziciju". Kako je bronzana statua ravnogorskog đenerala dospela u Brčko, ispričao nam je jedan od učesnika poduhvata, uz molbu da mu ne spominjemo ime. - Posle pada Zapadne Slavonije, doznamo da u jednom selu kraj Vukovara ima đeneralov kup, rad nekog skulptora-amatera. odlučismo da ga preselimo u Brčko, pošto mu tamo nema opstanka. Upakujemo ga i s njim stignemo na granicu kod Rače. Policajac pita: "Šta vam je to?", a mi odgovaramo da je vladika. "Koji vladika?", sumnjivo je zagledao u bradati Dražin lik. Vladika Njegoš, pesnik "Gorskog vijenca", kažemo. "Dobro, kad je vladika, nosite ga", odobrovalji se uniforma i tako đeneral, pod tuđim imenom, pređe granicu. Pravoslavna i katolička crkva u Brčkom su preživele rat, nijedna od tri džamije. Sprema se obnavljanje čuvene Bijele džamije koja je, u letnje podne pre devet godina, "otišla u zrak". Poučeni iskustvom Banjaluke i Trebinja, ovdašnje hodže i vjernici žele da gradu započnu bez pompe, da sve ostane na čisto verskom obredu. Radno mesto na "buvljaku" Dejton je rekao da svak treba da dođe po svoje, pa je povratak ljudi u ostavljene kuće i stanove svakodnevni. Goran Gajić, nadzornik međunarodnog organa za ovaj posao, reče da stvar teče: - Zahteva je mnogo, baš kao i problema oko njihovog ispunjenja. Ponekad nedeljno izvršimo i po 15 deložacija, a od početka godine smo ljude vratili u oko 700 kuća i stanova. Svak će doći na svoje, samo treba strpljinja i vremena. Šeherzada i Smail Musić su dobili stan natrag, ali "treba para da se osposobi za useljenje". Zasad svakodnevno putuju 30 kilometra iz Gornjeg Rahića do svoje parfimerije u gradu. Nisu jedini. Od čega žive Brčaci sa malim ili nikakvim prihodima, oni koji nemaju sreću da su na spisku Distrktovog budžeta? Tezga na trotoaru ili na "buvljaku", na desnoj obali rečice Brke. Tezgama je zakrčen i pešački most između Zanatskog centra i "buvljaka" - od sirkovih metala do elektro-uređaja. Svega. Buvlja pijaca je mnogima jedini izvor prihoda, a i razonoda. Brčaci imaju urođeni gen za trgovinu, uživaju cenkajući se, poznati su po tome nadaleko. - Penzija mi je 120 maraka, pa žena i kćerka zarađuju na "buvljaku", pod vedrim nebom, prodajući raznu tekstilnu robu. Ipak, živi se - priča nam Zdravko Tomić pod krovom od šatorskog krila i najlonske folije nad tezgom. Policajac, koji je prećutao ime, otišao je u penziju sa 350 maraka, ali je "supervizor skresao na 147 maraka, pa sam uzeo nekoliko osiguravajućih kuća da radim za njih". Distrikt ima 24 hiljade motornih vozila, od čega je u gradu oko 13 hiljada; ima posla i za poličajčevu proviziju. Zarade ne govore mnogo o standardu "distrikćana" dok se ne uđe u samoposlugu. A u njoj: vekna pola marke, ulje marka i po, mleko od 1,10 do 1,50 maraka litar, sitni šećer i pirinač oko marke, vreća od tri kilograma praška "meriks" 7,90 maraka, svinjska krmenadla 8,50 a juneće sa kostima sedam; ko hoće meso bez kostiju, koštaće ga devet maraka kilogram. Boško Lomović STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
