VECERNJE NOVOSTI
6. jun
DAMA NA NOVCANICI (1)
HRABRO, ISPRED VREMENA
Nadezda Petrovic, nasa najveca slikarka, druga je zena u istoriji
Srbije kojoj je pripala cast da joj se lik nadje na nacionalnoj novcanici.
Vizionarski duh ove zene, velikog rodoljuba i pretece nase moderne
umetnosti, gonio je da uvek bude ispred svog vremena. Nadezda je majci
rekla: Ako mi zaista zelis srecu, onda ces i ti od mene ocekivati da budem
slikar a ne udavaca
Pise: Aleksandra Bobic
MIHOLJSKO leto 1873. godine donelo je veliku radost u dom Mileve i
Dimitrija - Mite Petrovica. Rodjeno im je prvo od devetoro dece - Nadezda.
Ni slutili nisu da su na svet doneli veliku slikarku - rodonacelnicu moderne
u Srbiji, jos veceg rodoljuba i patriotu - borca za oslobodjenje potlacenih
Srba i ostalih juznoslovenskih naroda, neumornog organizatora umetnickog
zivota Srbije i Beograda, ucesnicu a cesto i inicijatora mnogih dogadjaja
koji su obelezili epohu.
NJen vizionarski duh gonio je da uvek ide ispred vremena, a ucmala
sredina to nije razumela niti je na njene ideje blagonaklono gledala. Mada
je uradila mnogo, vise nego dovoljno da bi zasluzila vecno secanje svog
naroda, tek posthumno joj je odato priznanje. A Narodna banka Jugoslavije
omogucila je da njen lik, utisnut na novu novcanicu od 200 dinara, bude i
svakodnevno podsecanje na jedan herojski zivot, ali i opomena, jer se iz
njene biografije i reci, cesto prorockih, moze mnogo nauciti: kako biti
preteca moderne umetnosti, ne predajuci joj se slepo, kako pomiriti
internacionalno i nacionalno, kosmopolitsko i patrijarhalno, kako se
zalagati za svoja uverenja, biti borac do kraja...
�U UGLEDALU CRTEZA�
DOM Petrovicevih bio je idealno mesto za razvoj jedne takve
fascinantne licnosti. Dimitrije potice iz ugledne beogradske porodice,
njegov otac Maksim bio je trgovac i hadzija. U Cacak je dosao da u tamosnjoj
realci predaje crtanje i lepo pisanje. Slikarsko obrazovanje stekao je kod
poznatog srpskog slikara Stevana Todorovica. Posle nekoliko godina bavljenja
pedagogijom izabrao je karijeru strucnjaka za finansije, politicara i
istoricara. Bio je predsednik Poreske uprave, autor studije "Finansije i
ustanove u obnovljenoj Srbiji", clanj Radikalne stranke, narodni poslanik,
istoricar, kolekcionar starih dokumenata.
Porodica Zoric, u kojoj je ponikla Nadezdina majka Mileva, potice iz
Titela. I u njoj je bilo uglednih, naprednih ljudi: njen brat Svetozar Zoric
bio je profesor Velike skole u Beogradu, bavio se slikarstvom, pa je cesto i
svoju sestricinu poducavao tajnama zanata. Mileva je odrastala i pod jakim
uticajem svog ujaka Svetozara Miletica, vodje Srba u Vojvodini, po cijem se
savetu obrela u Srbiji i zaposlila kao uciteljica u cacanskoj gimnaziji.
Bila je dobar poznavalac istorije i poezije, i svoju decu je vaspitavala u
patriotskom duhu. Svoje kceri i sinove roditelji su podsticali i skolovali u
oblastima za koje su pokazivali najvise sklonosti.
Nadezda Petrovic se jednom pitala: "Sta sam drugo mogla da postanem
nego srpska slikarka, kada iz najranijeg detinjstva umesto fotografije imam
crtez. Ja sam se tada vise ogledala u crtezima nego u ogledalu." U tim
mladim godinama cesto je o umetnosti razgovarala sa ujakom Svetozarom
Zoricem, i tada cvrsto zastupajuci svoj stav da je "umetnost najglavniji
vaspitac coveka i naroda".
�UVEK SVOJIM PUTEM�
GODINE 1884. porodica Petrovic se vratila u Beograd. Stanovali su u
kuci koju je podigao Nadezdin deda u Ulici ratarskoj (danas ulica 27.
marta). Nadezda je kao ucenica Vise zenske skole ucila slikarstvo kod ocevog
prijatelja DJordja Krstica, uglednog slikara i ikonopisca, predstavnika
realizma i simbolizma u Srbiji. Krstic je bio veoma aktivan u javnom zivotu
Beograda. Obilazio je krajeve Srbije neoslobodjene od turskog ropstva i
uradio mnogo zabeleski sa motivima narodnih nosnji, predela, manastira. Sve
to znacajno je uticalo na Nadezdino formiranje.
Poznati slikar, profesor i likovni kriticar Branko Popovic ce kasnije
zapisati: "Tesko je poverovati da temperamentni i duboko osecajni majstor
Studenice, Cacka, Kosova Polja i serije nasih prvih pejzaza slikanih u
pleneru nije morao ostaviti u dusi sasvim mlade devojke, koja ce postati
strasni slikar srbijanskog predela, neki narociti ma i neodredjeni utisak,
koji kraj svog prividnog a i stvarnog jaza u slikarskim sredinama i izrazu
mozda ipak upucuje na neki cudni duhovni kontinuitet."
Nadezda je cenila svog profesora, ali nikada nije dozvolila da taj
uticaj postane i zastitni znak njene umetnosti. Uvek je hrabro isla svojim
putem, pa cak i kada je bilo vise onih koji ga nisu odobravali. Savremenici
je opisuju kao temperamentnu, u drustvu omiljenu veselu osobu, radoznalog
duha i strogih moralnih nacela o kojima svedoci i zapis na prvoj stranici
njene beleznice: "Ne govori nista sto ne bi htela ili mogla i sutra da
poftoris (ponovis)."
Uz svog ucitelja i njegove pouke ostala je i onda kada je na svoju
molbu 1. septembra 1893. godine postavljena za uciteljicu crtanja u Visoj
zenskoj skoli. A rad u ateljeu Krstica, koji je uputio u "tajne cistog
slikarstva", nije prekidala ni kada je tokom 1896/97. godine bila prva
ucenica zenskog odeljenja u tek otvorenoj slikarskoj i crtackoj skoli Kirila
Kutlika. Po svemu sudeci, DJordje Krstic presudno je uticao da se Nadezda
Petrovic u potpunosti posveti slikarstvu i likovno obrazovanje nastavi u
Minhenu.
(Nastavice se)
�SESTRE I BRCA�
SVAKO svoje dete Mileva i Mita Petrovic su docekali i odgajali s puno
ljubavi. Trudili su se i da im obezbede dobro skolovanje i obrazovanje. Tako
je Milica pisala patriotske pesme, a 1910. godine objavila je i zbirku. Brat
Vladimir bio je dobrovoljac u Balkanskim ratovima i u Prvom svetskom ratu,
sestra Zora je po smrti oca i majke preuzela brigu o mladjim clanovima
porodice. Jela se bavila muzikom, a LJubica je studirala muziku u Minhenu,
Pragu i Parizu, ali je i slikala. Kucu, koju je sa suprugom tridesetih
godina podigla u Beogradu, poklonila je Narodnom muzeju sa jos 29 Nadezdinih
radova i ostavinom brata Rastka, sa zeljom da se u njoj otvori spomen-muzej.
Sestra Andjelija interesovala se za filozofiju i muziku, istoriju i
knjizevnost, Draga je studirala medicinu u Nemackoj, a pisala je i poeziju.
Najmladji Rastko, diplomirani pravnik, radio je u diplomatskoj sluzbi. Bio
je poznati pesnik i publicista, likovni kriticar, a uspesno je radio i
akvarele. Pored brojnih talenata, zajednicka im je bila i neizmerna i
nesebicna ljubav prema otadzbini.
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
