Izdaje NIP �GLAS� a.d.
�GLAS JAVNOSTI� d.d.
Vlajkovi�eva br. 8, Beograd, Jugoslavija
I n t e r n e t i z d a n j e
Utorak, 12. jun 2001.
11. Jun 2001 16:45 (GMT+01:00)
STAVOVI
Ministar i razbojnik
DOS u panici, jer ne mo�e da izvr�i obaveze koje je preuzeo
PI�E: KOSTA �AVO�KI
Nesklonost Socijalisti�ke narodne partije da bez ikakvog uslova ili izmene
prihvati predlo�eni zakon o saradnji s Ha�kim sudom dovela je do
neo�ekivanog zaprepa��enja i velike pometnje u vladaju�em DOS-u. Najpre je
savezni ministar unutra�njih poslova Zoran �ivkovi� izjavio da je "bolje
sara�ivati s Ha�kim tribunalom uz pomo� zakona, ali ako nu�da natera, do�i
�e do saradnje i bez zakona". To je kao kad bi �ef policije rekao da bi bilo
bolje da hapsi i izvr�ava smrtnu kaznu na osnovu zakona, ali ako zakona
nema, to mo�e �initi i bez zakona.
Potom je savezni ministar za telekomunikacije Boris Tadi�, kao da je vrsni
znalac me�unarodnog prava, ne trepnuv�i izjavio da je "Milo�evi� potpisao
Dejtonski sporazum po kome je predvi�ena saradnja s Tribunalom", a da
jadni�ak nije znao da se u dejtonskim sporazumima uop�te ne pominje bilo
kakva imperativna saradnja s Ha�kim sudom.
Jo� ve�e neznanje pokazao je u�eni �arko Jokanovi� kad je rekao da je "Ha�ki
tribunal� idejno zami�ljen u Dejtonu, a operacionalizovan u Pariskom
mirovnom sporazumu", te da je ovaj Sud, kao organ UN, "prakti�no i organ
na�e dr�ave". Da je bar ne�to pre toga pro�itao, saznao bi da je Ha�ki sud
obrazovan 25. maja 1993. rezolucijom br. 827 Saveta bezbednosti, a da su
Dejtonski sporazumi parafirani 21. novembra 1995, a kona�no prihva�eni i
potpisani 14. decembra 1995. u Parizu.
Ako za trenutak zanemarimo pomenute laike, najve�e iznena�enje je ipak
napravio Mom�ilo Gruba�, savezni ministar pravde i ugledni profesor
krivi�nog procesnog prava. Godine 1999. (�est godina po obrazovanju Ha�kog
suda), u Komentaru Zakona o krivi�nom postupku on je izri�ito napisao,
pozivaju�i se na �lan 17. stav 3. Ustava SRJ, da je "izdvajanje doma�ih
dr�avljana zabranjeno". �im je postao ministar, promenio je ovo "tuma�enje",
pa je po�eo da tvrdi da Savezni ustav ne zabranjuje izru�enje doma�ih
dr�avljana Ha�kom sudu, ali da se to ipak ne mo�e �initi dok se ne donose
procesni zakon o saradnji s tim Sudom. A kad je postalo neizvesno da li �e
ovaj zakon uop�te biti donet, izjavio je da se, i bez njega i "precizne
pravne procedure", mo�e narodski re�eno "na divlje" to jest, baze ikakvog
zakona, sara�ivati s Hagom.
Nije nam, naravno, namera da pomenute laike lovimo u neznanju niti da kod
uglednog znalca i univerzitetskog profesora otkrivamo nepojmljive
protivre�nosti i nedoslednosti. Hteli bismo, me�utim, da poka�emo kako svaka
ve�a strast, bilo da su posredi �astoljublje, koristoljublje, ili panika,
pomra�enje razboritosti dovodi do protivre�nih, naivnih, pa i glupih
obja�njenja i izjava.
Sada se ve� mo�e re�i da su tokom leta pro�le godine neki od �elnika
tada�njeg i dana�njeg DOS-a, prilikom primanja velikog novca za vo�enje
svoje predizborne kampanje, preuzeli i odgovaraju�e obaveze prema svojim
stranim "dobrotvorima". Nije isklju�eno da je i davanje ve�e materijalne
pomo�i - a pominjan je iznos od �est milijardi DEM - na isti na�in
uslovljeno.
Kad je posle du�eg odlaganja dono�enje ve� pomenutog zakona o saradnji s
Hagom postalo potpuno neizvesno, pojedine �elnike DOS-a bukvalno je obuzela
panika kad su shvatili da ne�e mo�i da izvr�e obaveze koje su ranije
preuzeli prema svojim "dobrotvorima". A strah, kako to na� narod mudro veli,
mnogima obraz kalja, pa su i �elnici DOS-a po�eli da daju nepromi�ljene,
neta�ne, pa i opasne izjave.
Nama jedino ostaje da se pitamo kako se u na�oj zemlji uop�te mo�e
uspostaviti pravna dr�ava, odnosno vladavina prava ako se na�i gra�ani, po
re�ima Mom�ila Gruba�a, hapse "na divlje", poput otmice dr Milomira Staki�a,
i bez "precizne pravne procedure" i sudske za�tite izru�uju Hagu. Jer, i
razbojnici, narodski re�eno, rade "na divlje". Pa u �emu je onda razlika
izme�u ministra pravde i razbojnika
> Srpska Informativna Mreza
[EMAIL PROTECTED]
http://www.antic.org/
