AKO OTAC PORODICE OTUDJI JDNO OD SVOJE DECE ,DA LI JE
OTUDJENI CLAN PORODICE U OBAVEZI DA SE I DALJE POKORAVA NAREDBAMA OCA.
jUGOSLAVIJA KAO JEDAN OD OSNIVACA UN ISKLJUCENA JE IZ PORODICE UN, KAZNJENA
SANKCIJAMA I AGRESIJOM NATO, DA LI JE DUZNA DA SLEDI ZAKONE KOJE
PROPISUJE SB ILI NEKI NJEGOV ORGAN.?GOSPODIN STOJANOVIC BI TREBAO TO DA
ZNA I DA VISE NE DOKAZUJE SVOJE NEZNANJE, KAO I NASI POLITICARI,
MINISTRI PRAVDE I EKSPERTI ZA MEDJUNARODNO PRAVO. VAN SVAKE LOGIKE JE DA SE OD
JUGOSLAVIJE TRAZI POSTOVANJE ODREDBI STATUTA HASKOG TRIBUNALA. GDE SU TI
CUVARI ZAKONITOSTI UN. DA SE SUPRODSTAVE AGRESIJI, OSUDE POSTUPKE I KRSENJE
ZAKONITOSTI UN. JUGOSLAVIJA TREBA DA ODBIJE SVAKU SARADNJU SA HASKIM
TRIBUNALOM I DA SPRAVOM TRAZI KAZNJAVANJE AGRESORA I RATNE OSTETE.JUGOSLAVIJA
NIJE STAVILA POTPIS NA TE ODREDBE KOJE BI JE OBAVEZALE NA POSLUSNOST.KLINTON
SE NIJE PRIDRUZIO POTPISNICIMA ZA FORMIRANJE STALNOG MEDJUNARODNOG SUDA PRE
DVE GODINE U RIMU, BOJECI SE ODGOVORNOSTI AMERICKIH VOJNIKA ZA ZLOCINE U
VIJETNAMU, KOREJI, RUANDI ,SUDANU I DRUGIM ZEMLJAMA, KAO I ODGOVORNOSTI
AMERIKE ZA HIROSIMU I NAGASAKI.NIJE ZLOCINAC ONAJ KO SE BRANI ,VEC KO
VRSI AGRESIJU, RUSI MOSTOVE, BOLNICE, DECJA OBDANISTA, UBIJA NEVINE LJUDE. SVI
ONI KOJI ZAGOVARAJU KRIVICU SRPSKOG NARODA UZ POMOC DOMACIH LJUBITELJA
DOLARA, TRBA DS SHVATE DA SRBI NISU BILI, NITI CE BITI NECIJI POSLUSNICI. NISU
UZALUD DOBILI NAZIV PRKOSNI I NEPOSLUSNI. MILOS OBRENOVIC SE PLASIO
SLAVE KARADJORDJA, BATIC, DJINDDIC I GARNITURA DOS-A SE PLASI MILOSEVICA. ZATO
ZELE DA GA POSALJU NA BEZBEDNO MESTO-HAG, ODAKLE NECE UGROZAVATI NJIHOVE
FOTELJE. NICIJE FOTELJE NISU BILE VECNE PA NECE NI DOSOVSKE.
VIDANOVIC.
STATUT MEĐUNARODNOG KRIVIČNOG SUDA U HAGU
Države dužne da udovolje svakom zahtevu
U članu 29 Statuta navodi se da će "države, bez
nepotrebnog odlaganja, udovoljiti svakom zahtevu ili nalogu pretresnog veća,
uključujući i izručenje međunarodnom sudu". - Statut suda u Hagu deo našeg
unutrašnjeg prava, tvrdi prof. dr Radoslav Stojanović
U slučaju da se na saveznom nivou, u Saveznoj vladi, ne postigne sporazum
između DOS-a i SNP-a o usvajanju Zakona o saradnji sa sudom u Hagu,
Jugoslavija ima mogućnost da ostvari punu saradnju sa Međunarodnim sudom u
Hagu i na osnovu Statuta ovog suda.
Takvu mogućnost saradnje naše države i ove međunarodne institucije izneli
su u javnost ovih dana pravni stručnjaci, ali i neki naši političari. O
obavezama naše države koje proističu iz Statuta haškog suda za naš list govori
prof. dr Radoslav Stojanović, stručnjak za međunarodno pravo.
Statut je deo našeg prava
Međunarodni sud u Hagu za teritoriju bivše Jugoslavije osnovao je 1991.
Savet bezbednosti u skladu sa Glavom VII Povelje UN. Kako je tom odlukom
usvojen Statut suda, on spada u opšta pravila međunarodnog prava.
- Po našem Ustavu, član 16, opšta pravila međunarodnog prava su sastavni
deo našeg unutrašnjeg prava i pravnog poretka. Prema tome, Statut suda u Hagu
je deo našeg prava i mi se prema njemu moramo ponašati kao da je Statut naš
zakon. To je obaveza svake zemlje pa i Jugoslavije. Ovde nije potrebna
saglasnost naše države, jer je ona obavezna da to prihvati, pošto je u pitanju
sprovođenje prinudnog ili imperativnog prava - kategoričan je profesor
Stojanović.
On podseća da postoji mogućnost da svaka država donese svoj zakon kojim će
precizirati proceduru i pravno urediti saradnju sa sudom, ali da to nije
neophodno. Znači, saradnja sa sudom u Hagu moguća je i pravno valjana i
legitimna i bez donošenja zakona o saradnji sa Hagom. Zato ovom stručnjaku
nije jasno zašto je bilo potrebno da se pokvare odnosi SNP-a i DOS-a kad za to
nije, po njegovom mišljenju, imalo nikakvog razloga.
Sam Statut haškog suda ima 34 člana u kojima se definišu njegov status i
ovlašćenja. Nadležnosti suda, po članu 1. su "da krivično goni osobe odgovorne
za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše
Jugoslavije od 1991".
Zatim se u članovima 2, 3, 4 i 5 navode sva dela teških povreda Ženevske
konvencije iz 1949. godine i kršenja ratnih zakona i običaja, genocida,
zločina protiv čovečnosti, istrebljenja, mučenja, silovanja i deportovanja.
Za navedene zločine u članovima 6 i 7 utvrđuje se da su odgovorna sva lica
koja su u njima učestvovala ili ih pripremala, planirala i naređivala. Na ovaj
način utvrđuje se pojedinačna krivična odgovornost svakog lica prema službenom
položaju, bilo da je "šef države ili vlade, što ga neće osloboditi krivične
odgovornosti".
U članovima 8, 9 i 10 Statuta govori se o nadležnosti suda za teritoriju
bivše SFRJ kao i o tome da "Međunarodni sud ima prednost u odnosu na
nacionalne sudove. U bilo kojoj fazi postupka, Međunarodni sud može službeno
da zatraži od nacionalnog suda da ustupi nadležnost u skladu sa Statutom i
Pravilnikom o postupku i dokazima" - navodi se u članu 9.
Zatim Statut u članovima od 11 do 28 reguliše organizaciju suda, sastav
veća, izbor sudija, prava tužioca, sekretarijata, kao i pokretanje istrage i
podizanje optužnice. Govori se, kao i u svakom drugom Zakonu o krivičnom
postupku, o pravima optuženog i zaštiti žrtava i svedoka, a na kraju o
presudi, kaznama i žalbenom postupku.
Ustav SRJ omogućuje izručenje
Zatim sledi vrlo važan član 29 Statuta koji govori o obavezi država da
sarađuju sa sudom u istragama i krivičnom gonjenju osoba optuženih za teška
kršenja međunarodnog humanitarnog prava. U ovom članu navodi se "da će država,
bez nepotrebnog odlaganja, udovoljiti svakom zahtevu ili nalogu pretresnog
veća, uključujući i identifikaciju i utvrđivanje boravišta osoba, uzimanje
izjava i pronalaženje dokaza, dostavljanje dokumenata, hapšenje ili
pritvaranje osoba i premeštaj osuđenika ili izručenje Međunarodnom sudu".
- I članovi 16 i 17 našeg Ustava omogućavaju izručenje naših državljana
Međunarodnom sudu u Hagu - kaže Stojanović. Ovu obavezu države ovako
objašnjava:
- Jugoslavija nema prava po Ustavu da isporučuje svoje državljane drugoj
državi, ali ne i međunarodnoj instituciji čiji je osnivač Savet bezbednosti
UN. Haški sud je organ UN i on nije osnovan kao organ prostog zbira država.
Ujedinjene nacije nisu prosti zbir država članica, već međunarodni subjekt,
subjekt međunarodnog prava. Zato naš Ustav ne čini nikakve pravne prepreke da
se naši državljani isporučuju ovom sudu. Naprotiv!
Stoga Stojanoviću nije jasno kako je moguće da neki tvrde da naš Ustav ne
dozvoljava izručenje naših državljana sudu u Hagu kada za to nema nikakvih
pravnih prepreka čak i bez donošenja zakona, uredbi i propisa.
Mogućnosti za saradnju Jugoslavije sa sudom u Hagu postoje i po drugim
osnovama, kao što su Rezolucija 1244, ili Dejtonski sporazum, jer su i ova dva
međunarodna dokumenta sastavni deo unutrašnjeg pravnog poretka Jugoslavije,
budući da su to opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava.
Jovo Vukelić
Pravila izručenja
Sastavni deo Statuta suda u Hagu je Pravilnik o postupku i dokazima. U
članovima 56, 57, 58. i 59. reguliše se saradnja država prilikom hapšenja
optuženih i njihovog transfera do sedišta suda. Tako se kaže da će država
kojoj je poslat nalog za hapšenje ili nalog za transfer "smesta postupiti u
skladu sa takvim nalogom". Isto tako, transfer optuženika "do sedišta
Međunarodnog suda organizuju zajednički vlasti dotične države, vlasti zemlje -
domaćina i sekretar suda", piše u članu 29. Statuta. On ima primat nad svim
pravnim preprekama izručenju koje postoje u nacionalnom zakonodavstvu.
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
=
