|
POREKLO SUKOBA MIHAJLOVIĆ - PAVKOVIĆ Muzej utvaraMinistar policije i šef vojske upustili su se u neobično dramatičnu javnu polemiku. Izrečene su teške i neprijatne optužbe, izabrane su reči koje nagoveštavaju tek predigru ubitačne rasprave. Ali, suština nije u polemici samoj po sebi, niti u preteranoj želji generala i ministra da impresioniraju javnost svojim retoričkim potencijalima. Taj nivo sposobnosti morao bi da bude drugorazredan pred saznanjem čime polemičari raspolažu: silom, informacijama, tajnim službama, dosijeima i misterijama. Zato izgleda da su ministar Mihajlović i general Pavković rekli samo ono što je bilo potrebno kako bi bilo prećutano sve ostalo. A to su, pre svega, ličnosti i događaji koji su stvarali najgore stranice naše najnovije istorije. U ime naroda Ma kako to nestvarno izgledalo, sukob nije nastao na podeli odgovornosti, niti na tehničkoj nedoumici ko je na Kosovu komandovao, a ko bio podređen. Nema, dakle, odbrane od zlodela uz pomoć tradicionalne ratničke naivnosti: "Ja sam samo izvršavao naređenja!" U stvari, još nije jasno poreklo naloga koji je ideju o jezivom teretu u hladnjači pretvorio u masovnu grobnicu usred Srbije. Reč je, dakle, o nečemu što je, za sveopštu nacionalnu katarzu i otresanje od saznanja da je takav zločin uopšte moguć, mnogo važnije: kako je i na osnovu čega uopšte funkcionisao sistem koji je takve zločine zataškavao? Pre toga je, naravno, isti aparat zločin počinio, inače ne bi imao razloga da uloži toliko energije i diletantske bezdušnosti u skrnavljenju leševa i beskonačnom nastavljanju užasa. General Pavković je rekao kako MUP Srbije nastoji da kompromituje vojni vrh. Da li samo uz pomoć hladnjače? Na koji način se vojno rukovodstvo uopšte može kompromitovati danas, osam meseci posle 5. oktobra? Koliko smo razumeli izlaganja posle neizbežnih ezopovskih pročišćavanja, MUP sumnja u tvrdnje VJ da ona o hladnjači nema pojma. VJ navodno zna da je policija pripremila još pikanterija, koje će, kad oceni da je došao čas, pokazati znatiželjnom narodu, a puk je, uzgred rečeno, odavno sit zločina počinjenih u njegovo ime. Onda je ministar Mihajlović podsetio na deo istorije, u kojoj je Milošević pobedio NATO, i dao narodu na uvid orden, iskovan i udešen za herojske grudi vrhovnog komandanta. Junak pobede je sada u apsani, zaboravljen od predlagača i bori se sa tahikardijom. Ali, orden izgleda savršeno. Dakle, ideja o junaštvu i istorijskoj misiji pobednika Slobodana, bila je sasvim ozbiljna. Ministar policije je imao sasvim jasnu poruku dok je pokazivao bokasovsko ordenje: poreklo zločina mora da je i u čuvanju operetskog Slobinog kulta, i na tom nivou prestaje da bude važno koje su nacionalnosti žrtve koje su u najužasnijem komadu naše istorije provezene Srbijom. Na toj tački prestaje da bude važno šta su znali vojni komandanti, a šta je uradio MUP Srbije. Možda će mnoge čudovišne mobilne grobnice tek isplivati, i verovatno ni onda neće biti saopštena puna istina o poreklu zločina. To su užasne projekcije, ali na svaku stvarnost se moramo prilagoditi, inače nema spasenja. Teški faulovi Država zasad hladno ignoriše krajnje neprijatnu polemiku dvojice moćnih ljudi. (Pod državom podrazmevamo funkcionalni kompromis Srbije, Crne Gore i SR Jugoslavije.) I ministar i general, svaki na svoj način, jesu simboli sistema koji bi morao da bude podvrgnut hirurškoj reviziji, traumatičnom uklanjanju obolelih mesta. I u vojsci i policiji suviše je delova starog mehanizma koji su ostali netaknuti, i na jednom i drugom mestu ima mnogo ljudi kojima je dato da ispravljaju brljotine koje su sami počinili, na osnovu pravila koja sami uspostavljaju. Deo javnosti, koji nije bio sklon da očekuje tako žustar javni sukob, u svemu tome traži još neke signale. Na primer, dokaze o nedovoljnoj ljubavi između savezne i republičke vlasti, i o "tačkama oslonaca" za jedne i druge. Čiji je ko u tim kladionicama nije teško pogađati, mada je vreme u kome ovde traju bilo čiji politički miljenici jako ograničeno. Ljudi koji su znali sve, odjednom više ne pamte ništa. Sudbina mnogo hiljada žrtava bledi pred njihovom karijerom. Pred tim saznanjem, možda ima nečeg dobrog u očekivanju da javna rasprava i bespoštedno fauliranje između Pavkovića i Mihajlovića budu nastavljeni. Nije ništa gore nego naprečac zaustaviti priču tamo gde se ona nije završila. Srbija konačno mora da se sretne sa svojom etičkom slikom, da razbije smrtonosne mitove, da se suoči sa predstavom o nacionalnom ratnom viteštvu i smislu pogibije i poraza. Možda nam slede informacije i o tome koji su to opskurni ljudi i u kojim okolnostima odlučivali o tome kako ćemo živeti i hoćemo li živeti uopšte, jesu li naše moderne vojskovođe još pred vratima slave ili anateme. Gde su to, pobogu, nestajali ljudi, iz kakvih i kolikih mozgova su takve odluke stizale. Ko su bili počinioci, ko je taj što je užasna nedela probao da pokrije nacionalnom ratničkom zastavom? Ako je toga bilo, naravno. A nečega je bilo, svakako. Inače, ne bi bile potrošene tako teške reči, i ne bi ih kosovski saborci (MUP i VJ) izgovarali uz toliko optužujuće gorčine, da nema opipljivih dokaza strave. I da nema noćnih košmara koji i najčvornovatijeg zlikovca uredno bude oznojenog i prepadnutog. U senci ovih rasprava, boreći se sa ubrzanim lupanjem srca, u jednoj sobi Centralnog zatvora, samuje sužanj Slobodan Milošević. Da li je on znao šta se događa? Nedavno je general Pavković autoru ovih redova, a i javnosti, kazao kako je Milošević brinuo o ljudima, "tražeći da u dejstvima na Kosovu ne bude civilnih žrtava". Vrhovni komandant je, izgleda, bio human čovek, pa će biti da ordenje nije iskovano samo za muzej utvara. Ljubodrag Stojadinović
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: [email protected] T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================ |
