Potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus pozvao je juče predsednika
SRJ Vojislava Koštunicu koji prema njegovom mišljenju jedini ima uticaja
na Socijalističku narodnu partiju, da dođe u parlament i poslanicima kaže
pred kakvim se problemom nalazimo i šta nas čeka ukoliko se ne usvoji
Zakon o saradnji sa Haškim tribunalom.
Labus je, na konferenciji za novinare, povodom završetka pregovora
DOS-a i SNP-a oko Zakona o saradnji sa Haškim tribunalom, izrazio
zabrinutost za "ishod celog procesa".
Odluka Savezne skupštine o tom Zakonu, prema mišljenju Labusa je
sudbonosna za budućnost zemlje, jer kako je kazao "ne radi se samo o Hagu,
ne radi se o krivici, ne radi se o parama, radi se o mestu zemlje u Evropi
i kakva će biti naša budućnost".
On smatra da u ovom trenutku političke partije ne mogu da nađu rešenje
i da javnost mora da pomognu u tome.
Prema njegovoj oceni, Zakon neće dobiti "zeleno svetlo" u skupštini,
jer kako je kazao "ne vidim kako može da prođe u Veću republika ukoliko
SNP ne glasa za taj zakon".
Labus je ukazao na posledice ukoliko Zakon ne bude usvojen, navodeći da
u tom slučaju nema više Savezne vlade, niti savezne države, jer, kako je
objasnio, neće biti vanrednih izbora, pošto DOS na te izbore u ovom
sastavu neće izaći, a i većina crnogorskih partija neće učestvovati na
njima.
"Znači država se raspada, ako se država raspada, ne odlazi samo Crna
Gora, već odlazi i Kosovo sa svim posledicama", naglasio je Labus.
- Jedna od posledica nedonošenja tog Zakona je i da Jugoslavija neće
biti deo Evrope - kazao je Labus i pročitao deo izveštaja jednog evropskog
diplomate u kome se navodi da je prva tranša finansijske pomoći Evropske
unije našoj zemlji za ovu godinu već potpisana, a ostali deo, kao i
otpočinjanje procesa stabilizacije i saradnje, biće snažno povezani sa
saradnjom SRJ i Haškog tribunala.
Ukoliko Zakon "ne prođe" u Skupštini, smatra Labus, nema otpočinjanja
procesa saradnje i stabilizacije i zatvorena su nam vrata Evrope, što je
najozbiljnija posledica.
- Ekonomske posledice neusvajanja tog Zakona, odnose se na donatorsku
konferenciju, koja treba da se održi 29. juna ove godine - ukazao je
Labus. On je naglasio da "nećemo odustati od donatorske konferencije, čak
i ako ne bude Savezne vlade", dodajući da će on ići u Brisel.
Labus je izneo i neke podatke vezane za donatorsku konferenciju,
navodeći da će se za nekoliko godina prikupiti 3,9 milijarde dolara za
različite svrhe (budžetske, socijalne, za privredni rast), a da je za ovu
godinu predviđeno 1,249 milijarda dolara.
Sredstva u iznosu od oko četiri milijarde dolara odgovaraju direktnoj
šteti koju je pretrpela naša zemlja, dok se izgubljeni društveni proizvod
zbog bombardovanja NATO-a procenjuje na 25 milijardi dolara. To se može
nadoknaditi kroz investicije, rekao je on, dodajući da je značaj
donatorske konferencije višestruk - "manje u novcu, više u efektima koje
će da ima za privredni razvoj zemlje".
"Donatorska konferencija će biti, jer je zemlja to zaslužila i ne smemo
da propustimo tu priliku bez obzira šta se desilo u politici", naglasio je
Labus.
Poseban problem predstavljaju naši dugovi, rekao je potpredsednik
vlade, navodeći da krajem juna treba da se održi sastanak sa Londonskim
klubom, a sa Pariskim klubom 11. jula, kada treba da reprogramiramo
državni dug i pitanje je pod kojim uslovima ćemo to da uradimo.
Prema rečima Labusa, naš dug treba da se reprogramira za narednih 15
godina, a za to vreme on će da naraste na 78 milijardi dolara. On je dodao
da ukoliko dobijemo dobar tretman, to znači da ćemo za 15 godina morati da
platimo 48 milijardi dolara, a mi taj novac nemamo.
Ukoliko ne budemo imali povoljan tretman, naveo je Labus, sledeće
godine bi trebalo da platimo 925 miliona dolara, a taj "trošak duga veći
je nego penzije koje se isplaćuju".
Prema mišljenju Labusa, izlaz postoji, ali je "zbog politikantskih
računica" ova država u opasnosti da taj izlaz ne pronađe.
On smatra da je prevelik teret pao na SNP, jer u ovom slučaju manjina
će da odluči i to je veliki pritisak na jednu partiju, da li će da ide za
svojim partijskim interesima ili za državnim.
Labus je rekao da, ipak, ima šansi da zakon "prođe" u Skupštini.
Potpredsednik vlade je obavestio novinare da je informisan da će
Evropska unija finansirati gradnju mosta "Sloboda" u Novom Sadu i da će to
stajati 40 miliona evra.
