KONFERENCIJA ZA NOVINARE SOCIJALISTI�KE PARTIJE SRBIJE
odr�ana u Beogradu, 23. jun 2001. godine, 18 �asova
PITANJA I ODGOVORI U�ESNIKA KONFERENCIJE ZA �TAMPU
SOCIJALISTI�KE PARTIJE SRBIJE
IVICA DA�I�:
Dobar dan i dobro do�li na vanrednu konferenciju za �tampu koja je
uslovljena de�avanjima oko usvajanja dekreta dela Savezne vlade kojim
se ne samo donose zakonska re�enja nego i menja
Ustav.
Na ovoj konferenciji za �tampu prisutni su: �ivadin Jovanovi�,
potpredsednik Glavnog odbora Socijalisti�ke partije Srbije koji
obavlja funkciju predsednika SPS, odnosno zamenjuje Slobodana
Milo�evi�a, generalni sekretar SPS Zoran Anpelkovi� i ja.
Dao bih re� �ivadinu Jovanovi�u.
�IVADIN JOVANOVI�:
Poslednjih dana, vladaju�i re�im je nastojao da preko Savezne
skup�tine proturi jednu odluku Politbiroa DOSa kao Zakon o saradnji
sa Ha�kim tribunalom. Taj zakon nije pro�ao u Saveznoj skup�tini,
odnosno povu�en je pre nego �to je i do�ao na dnevni red Savezne
skup�tine, jer je predstavljao direktno kr�enje Ustava Savezne
Republike Jugoslavije i Ustava Republike Srbije. I takav jedan
protivustavan akt po�to nije pro�ao u Saveznoj skup�tini zapakovan je
hitno u vidu Uredbe Savezne vlade. Taj dekret nazvan Uredba danas je
dobio zeleno svetlo jednog od koalicionih partnera u Saveznoj vladi,
dela DOSa, odnosno G17, jer na sednici Vlade ministri i predsednik
Savezne vlade iz Republike Crne Gore nisu prisustvovali dana�njoj
sednici vlade. Ako je to su�tinski protivustavni akt, onda forma
Uredbe je jo� manje prihvatljiva i vi�e ni�tavna nego �to bi bila
forma zakona. Ovo dakle, nije Uredba Savezne vlade, ve� se radi o
dekretu dela DOSovih �lanova Savezne vlade.
Su�tina na�e ocene kao i ocene najve�ih pravnih i nau�nih umova ove
zemlje, da je to protivustavan akt. Jer njegova su�tina je predaja
jugoslovenskih dr�avljana Ha�kom tribunalu, a ustavi Savezne
Republike Jugoslavije i Srbije izri�ito zabranjuju predaju,
smatraju�i da je to direktno ru�enje suvereniteta zemlje. Mi smatramo
da je to �to je saop�teno kao Uredba Savezne vlade ni�tavan akt koji
nema pravno dejstvo zbog toga �to je kr�enje Ustava i zbog toga �to
je donet samo od jednog koalicionog partnera u Saveznoj vladi.
Su�tina je, kao �to sam rekao, u izru�ivanju, u predaji i kako je
sop�teno neposredne �rtve takve jedne odluke treba da bude 16 grapana
ove zemlje.
Socijalisti�ka partija Srbije smatra da je ovim dekretom DOSa naneta
velika �teta zemlji i smatra da �e oni koji su u�estvovali u
dono�enju takvog dekreta snositi odgovornost pred narodom za
nesagledive �tete i posledice koje mogu zadesiti ovu zemlju i ovaj
narod. Odgovornost takope nose i oni politi�ki i dr�avni predstavnici
koji nisu ni�ta preduzeli da spre�e dono�enje jednog ovakvog
protivustavnog akta.
Socijalisti�ka partija Srbije se ovim putem obra�a predsedniku
Savezne Republike Jugoslavije Vojislavu Ko�tunici, i predsedniku
Republike Srbije Milanu Milutinovi�u da preduzmu odmah mere
koje imaju po ovla��enjima iz Ustava i na koje ih moralno i politi�ki
obavezuje njihova pozicija da se ovaj akt DOSa poni�ti, odnosno
stavi van snage. Mi �emo istovremeno da se obratimo Ustavnom sudu
Savezne Repbulike Jugoslavije da oceni da je ovaj dekret
protivustavan i da ga poni�ti. Dok Savezni ustavni sud ne donese
kona�nu odluku o tome zatra�i�emo da se obustavi njegova primena.
�to se ti�e teksta ovog dekreta ne vidi se na osnovu �ega je donet,
�to navodi na zaklju�ak da oni koji su ga pisali svesni su �injenice
da nema osnova ni u Ustavu ni u zakonu. Na�i pravni stru�njaci
analiziraju tekst i uskoro �emo biti u posedu pravne argumentacije za
na�u politi�ku poziciju i politi�ke stavove. Ali je i na prvi pogled
vidljivo da ovo nije akt o nekakvoj saradnji, a pogotovo ne saradnji
sa mepunarodnom zajednicom nego je to akt o kapitulaciji. Jer tu se
npr. u �lanu 9. govori da istra�itelji Ha�kog tribunala, islednici i
drugi predstavnici slobodno po na�oj zemlji prikupljaju obave�tenja
od grapana, saslu�avaju osumnji�ene, optu�ene, o�te�ene, svedoke
i ve�take, uklju�uju�i vr�enje obdukcija, ekshumacija i drugih
radnji. Ovim dekretom su ovla��eni da prikupljaju materijalne dokaze
po na�oj zemlji. Razume se da razgledaju, prepisuju isprave
uklju�uju�i i one koje sa�ine ili prikupe jugoslovenski pravosudni
ili dr�avni organi itd.
Ovim dekretom jugoslovenski dr�avljani se izjedna�uju sa strancima.
To se u pravu i politici zove sistem kapitulacija. Mi �emo dalje
pokrenuti odgovaraju�e mehanizme u skup�tinskom sistemu u
onoj meri u kojoj on uop�te jo� postoji, kako bismo se izborili da se
ovaj dekret poni�ti, da se stavi van snage. Da je on protivustavan i
protivzakonit govori i �injenica da se u njemu narepuje koje �e
se odredbe i zakoni o krivi�nom postupku primenjivati u progonu i
istragama. Uop�te se ni re�ju ne po�tuje hijerarhija pravnih akata. I
jednim tekstom koji se naziva Uredba u stvari derogiraju se
ustavi i Jugoslavije i Srbije, a onda redom i zakoni, jer ovo se
predstavlja kao zakon iznad svakog zakona i iznad svakog Ustava. I
jo� jednom sve je to doneto od strane jednog koalicionog partnera
u Vladi koja je formirana od dva koaliciona partnera.
Koliko nam je poznato na osnovu reakcija iz unutra�njosti ovaj akt je
izazvao duboku zabrinutost �irom zemlje mepu grapanima, ali i njihovo
iznenapenje i neizvesnost. Kuda ide ova zemlja ako se njome upravlja
dekretima DOSa? �ta biva sa ustavnim sistemom ako se dekretima DOSa
Ustav Jugoslavije i Ustav Srbije stavljaju van snage? I �ta biva
uop�te sa funkcionisanjem dr�ave u ovom trenutku? Ko upravlja dr�avom
Jugoslavijom u ovom �asu, kada Savezna vlada radi samo u jednom
svom delu, kada se u saveznom i republi�kom parlamentu uvodi praksa
da se samo stavljaju pe�ati na odluke Politbiroa DOSa. Kada se svako
na svakojaki na�in me�a u poslove vojske, sudstva i drugih komponenti
dr�avnog sistema koje u svakom demokratskom sistemu imaju
autonomnu i potpuno nezavisnu ulogu. Kada pojedini predstavnici Vlade
na razli�itim nivoima izri�u sudove o onome o �emu treba zaista da
sude sudovi. I ovaj akt, ovaj dekret je poslednja ilustracija,
da mi imamo jedno nenormalno rekao bih vanredno stanje u zemlji.
S tim u vezi, Socijalisti�ka partija Srbije je danas na sednici
Izvr�nog odbora zaklju�ila da se na�a tela i organi nalaze u stalnom
zasedanju da pratimo dalji razvoj dogapaja kako se i o�ekuje od
jedne sna�ne, politi�ke partije od najve�e opozicione partije,
Socijalisti�ke partije Srbije. Kao �to sam iz ovih nekoliko primera
rekao mi �emo se boriti svim politi�kim sredstvima da se ova
protivustavna odluka poni�ti. Hvala lepo.
IVICA DA�I�:
Hvala. Re� ima Zoran Anpelkovi�.
ZORAN ANoELKOVI�:
Dana�njim dekretom je po svim informacijama kojima mi raspola�emo
doneta odluka o izru�enju, ekstradiciji, odvopenju na�ih grapana u
Hag. Stav Socijalisti�ke partije Srbije je da se na�i grapani
ne mogu predavati niti ekstradirati drugim dr�avama niti
organizacijama. To nije pitanje Jugoslavije, to je pitanje svih
dr�ava u svetu. Poznato je da je Nema�ka zaklju�ila da svoje grapane
nikada ne�e predavati drugima, da to nije �injeno ni posle Drugog
svetskog rata, ve� je svojim dr�avljanima sudila u svojoj zemlji. Sa
te pozicije i danas kada je ova Uredba usvojena Socijalisti�ka
partija Srbije smatra da je predaja, ekstradicija na�ih grapana ne�to
�to de fakto zna�i trajnu predaju suvereniteta na�e zemlje, trajnu
kapitulaciju na�e zemlje. Ovo je i izrugivanje ruglu na�eg
pravosudnog sistema kome se poru�uje da nije sposoban da sudi za bilo
koja dela, pa prema tome i za zlo�ine.
Na� stav u tom smislu, ostaje da smatramo i da na�i pravosudni sistem
i na�i pravosudni organi mogu takve postupke da vode. Ali danas nije
ovom Uredbom takav princip prekr�en. Ovom uredbom nije prekr�en ni
princip nepovredivosti nekih vi�ih zakonskih akata, zna�i zakona i
Ustava. Dana�njom odlukom dela Savezne vlade je fakti�ki zapo�elo
rasturanje Jugoslavije. Kao �to vam je poznato SNP je doneo odluku i
ministri uklju�uju�i predsednika Savezne vlade ponudili su ostavku
rukovodstvu stranke na mesta u Saveznoj vladi. Meputim, dono�enje
takve jedne odluke u Saveznoj vladi od grupe ministara zna�i da neko
�eli po svaku cenu da razbije Jugoslaviju. Ovakve poruke od strane
nekih �elnika DOSa uklju�uju�i i predsednika Ve�a grapana Savezne
skup�tine: "Sretan im put", jasno pokazuju nameru pojedinih lidera
DOSa da kroz ovaj zakon ukinu Saveznu Republiku Jugoslaviju.
Ovom uredbom se drugi �ele optu�iti za rasturanje Jugoslavije, i de
fakto dono�enjem ovakve uredbe se pokre�e proces rastakanja Savezne
Republike Jugoslavije. Uostalom, mi smo o tome govorili u izbornoj
kampanji, a danas je to vi�e nego o�igledno, a rekao bih ne samo
o�igledno da je zapo�et proces rastakanja Jugoslavije, �to �e voditi
rastakanju i Republike Srbije. Mi �emo kao Socijalisti�ka partija
Srbije u odnosu na ovu uredbu i u odnosu na proces rastakanja
Jugoslavije i u odnosu na odluku da se na�i grapani predaju Ha�kom
tribunalu, organizovati protestni miting 26. juna u 18 �asova, na
Trgu Republike i takope pokazati svoj odnos zajedno sa svim
grapanima, svima onima koji su protiv ovakvog delovanja dela Savezne
vlade. Verujem i ubepen sam da �e grapani Srbije apsolutno reagovati
na ovakav na�in uvopenja vanrednog stanja u Republici Srbiji i
Saveznoj Republici Jugoslaviji. Ta�nije re�eno u Republici Srbiji,
jer o�ito da njih Savezna Republika Jugoslavija ne interesuje, jer da
ih je interesovala ne bi na ovaj na�in donosili odluku.
IVICA DA�I�:
Ja sam na po�etku rekao da je re� o dekretu koji ima ustavnu snagu.
Po Ustavu Savezne Republike Jugoslavije Savezna vlada mo�e da preuzme
deo Savezne skup�tine samo u stanju neposredne ratne opasnosti ili za
vreme ratnog stanja. I tada se mogu donositi Uredbe sa zakonskom
snagom. Ovo je uredba ne sa zakonskom nego sa ustavnom snagom. Zna�i,
uredba koja menja Ustav. Potpuno je jasno da je ovde re� o neustavnom
�inu, o neustavnom aktu koji je o�igledno bio izraz politi�kog stava
jednog dela Savezne vlade.
Drugo, �to �elim da ka�em Srbija i Jugoslavija su se u svojoj
istoriji vi�e puta suo�avali sa mnogim ultimatumima. Najpoznatiji
ultimatum na koji je na�a zemlja odgovorila jeste 1914. godine.
AustroUgarska je srpskoj vladi dala ultimatum u 10 ta�aka, i 48 sati
da odgovori na taj ultimatum. Srpska vlada je odbila samo �estu ta�ku
tog ultimatuma. Zbog toga je Srbija u�la u rat u kojem je stradalo
1.200.000 Srba. Aleksandar Prvi Karaporpevi� je u objavi rata rekao
da je Srbija mogla da podari na oltar mira sve osim svoje
nezavisnosti. To je isto rekao i crnogorski kralj Nikola, i pridru�io
se Srbima u ratu protiv AustroUgarske. �ta je sadr�ala ta ta�ka 6?
Ta�ka 6 je glasila, da se odmah uhapse svi u�esnici atentata na
Franca Ferdinanda u Sarajevu, koji su dr�avljani Srbije i
da organi AustroUgarske vlade u�estvuju u istrazi povodom tog
slu�aja u Kraljevini Srbiji. Za taj ultimatum je britanski ministar
inostranih poslova tada rekao da je najgrozniji mepunarodni
dokument koji je jedna vlada uputila drugoj vladi. Uporedite to sa
dana�njim savremenim ultimatumima i sa ovim sa �ime se danas saglasio
deo Savezne vlade.
�ta su ovla��enja Ha�kog tribunala unutar Savezne Republike
Jugoslavije? Ukratko re�eno, od sutra kada ova Uredba stupa na snagu
po�inje lov na Srbe na teritoriji Jugoslavije. Lov �to sa javnim, �to
sa tajnim optu�nicama. Mi ovde posedujemo mnoge spiskove na kojima se
nalazi skoro 1 000 ljudi koji mogu biti optu�eni od strane Ha�kog
tribunala. To je ne�to �to srpska ruka nikad nije smela da potpi�e i
do sada nikada nije potpisala. Ali istorija �e procenjivati, politika
se ne vodi zbog dnevne politike. Dovoljno smo mladi da sa�ekamo da
istorija ipak da procenu. Ipak, Srbija ne �ivi od jedne do druge
Vlade. Srbija i Jugoslavija a pre svega Srbija i srpski narod su
valjda pre�i od bilo koje politi�ke opcije. I ovde uop�te nije re� o
funkcionerima Socijalisti�ke partije Srbije. Na listi optu�enih se
nalaze samo �etvorica ljudi, koji su �lanovi Socijalisti�ke partije
Srbije.
�ta �emo sa ostalima? I u�ta to ulazi Srbija? Izvolite.
NOVINAR:
Da li �e se ponovo organizovati narodne stra�e?
ZORAN ANoELKOVI�:
Ne, mi nemamo narodne stra�e. Ja ne znam ko je smislio taj termin
"narodnih stra�a". Nikada u Socijalisti�koj partiji Srbije nije
doneta odluka o organizovanju narodnih stra�a. Ni ranije, ni sada.
Ali �etnja ho�e.
NOVINAR:
Pitanje za gospodina �ivadina Jovanovi�a. Rekli ste da je doneta
odluka, Uredba Savezne vlade na osnovu jednog dela, zna�i na osnovu
DOSove vlade. Ali pravno gledano Vlada je imala kvorum, danas pred
dono�enje te odluke. Vi ste govorili o neustavnosti te odluke i ne
znam �emu, ali kvorum Savezne vlade je postojao. Dakle, bilo je 8:1
glasanje na Saveznoj vladi.
IVICA DA�I�:
Nije re� o kvorumu, nego o su�tini. Nije odluka neustavna zbog
kvoruma.
NOVINAR:
Ho�u ne�to drugo da ka�em. Niste govorili samo o neustavnosti,
govorili ste o tome da je jedan deo Vlade doneo odluku. Da li je
uop�te bitno koliko je, da li je Vlada dvokoaliciona, trokoaliciona,
ako ima kvorum? Mislim, uop�te nije bitno ko je doneo odluku, ako
postoji kvorum.
�IVADIN JOVANOVI�:
Razume se da je su�tinski bitno da li predstavnici jedne od dve
ravnopravnih republika koje �ine dr�avu Jugoslaviju u�estvuju u
dono�enju sudbonosnih odluka za ovu zemlju i za ovaj narod ili ne
u�estvuju. Kao �to znate, saop�teno je, da je bilo devet �lanova
Vlade. Da li je to bilo pola vi�e jedan, to uop�te nije bitno. Ali vi
znate, takope, ustavni princip koji garantuje ako je predsednik
dr�ave iz jedne republike, predsednik vlade je iz druge republike.
Predsednik vlade je gospodin �i�i�, predstavnik SNPa iz Crne Gore.
On je u zemlji, nije u inostranstvu i nije bio na dana�njoj sednici.
Nama nije poznato da li je on ikoga ovlastio da u njegovom odsustvu
dr�i tu sednicu ili da je ne dr�i.
I su�tina je, dakle, ne u tome koliko je bilo prisutno ljudi, nego da
li je to u interesu i na na�in koji diktira jedinstvo i o�uvanje
zemlje ili je to pona�anje jednog dela jedne ravnopravne jedinice bez
obzira na stav druge jedinice.
NOVINAR:
Jo� jedna stvar. Gospodin Labus je rekao da je Vladu sazvao gospodin
�i�i�. I druga stvar, po�to sam bio tamo, ministar Kova� je rekao da
nisu dali ostavke na rad u Saveznoj vladi, ve� su samo svoje mandate
ponudili Izvr�nom odboru SNPa na razmatranje. Dakle, da su jo� uvek
�lanovi Savezne vlade.
IVADIN JOVANOVI�:
Znate, pre svega, pomenuli ste gospodina Labusa. Ja moram da vam
ka�em da ovom narodu nije jasno koga gospodin Labus predstavlja.
Koliko znamo, on nije predstavnik ni jedne politi�ke partije, nego je
predstavnik G17, a taj G17 nema neko ustavno mesto u politi�kom
sistemu zemlje, niti se zna kakva je stvarna uloga u grapenju sudbine
ove zemlje i ovog naroda. On nije, definitivno verujemo u
Socijalisti�koj partiji Srbije danas ni predsedavanjem sednicom tog
dela Savezne vlade, niti onim �to je rekao na konferenciji za �tampu
tuma�io interese, ose�anja i potrebe srpskog naroda i grapana Srbije
i Jugoslavije. On je zvu�ao licemerno na konferenciji za �tampu kada
je saop�tio da je doneo odluku o izru�ivanju jugoslovenskih
dr�avljana Ha�kom tribunalu, a potom dodao, ako meni budu
uslovljavali Donatorsku konferenciju ili pomo� bilo �ime, ja �u se
hrabro suprotstaviti svakom uslovljavanju.
Znate, kako to li�i, kako to brani srpski i jugoslovenski interes
kada se o�igledno ironi�e. Prvo se predaje sve �to se tra�i. Stavlja
se Ustav ove zemlje pod noge, a onda se ka�e ako budu
uslovljavali, ja �u biti �vrst.
Drugo, ne znamo kako vama iz medija zvu�i ta trgovina koja se prodaje
manipulacijom u javnosti. Ako izru�ite srpske glave, mo�ete ra�unati
na pomo�. Mo�ete ra�unati na milost. Bogati na koje se ra�una nisu
bogati zato �to daju, oni su bogati zato �to uzimaju. I ne bi u
slu�aju Srbije napravili izuzetak.
A osim toga, razmislite �ta zna�e donatorske konferencije u trajanju
jedne dr�ave i jednog naroda. �ta uop�te zna�i u trajanju nacije, u
trajanju istorije londonski, pariski ili bilo koji drugi klubovi. I
da li iko veruje da bi Srbija gladovala ako bi izostala ta Donatorska
konferencija. Srbija je uvek proizvodila i vi�e, bar hrane, nego �to
je potrebno njenim stanovnicima. Sigurno je da danas ima boljih
mogu�nosti i tehnolo�kih, i nau�nih i tehni�kih da proizvede bar
onoliko koliko je proizvodila 1908. godine, kada je Austrija i
Austrougarska postavljale diktate i uspostavljale carinske ratove
prema Srbiji.
Ovo nije akt za saradnju, ovo je akt za predaju. Upravo o tome se i
radi i oni to i ne kriju. Akt o predaji. Koga Srba. Kome onima
koji samo hapse i sude Srbima, bar u dosada�njoj praksi.
NOVINAR:
Da li je gospodin Milo�evi� obave�ten o Uredbi i ako jeste kako je
reagovao? I kada o�ekujete da �e gospodin Milo�evi� biti isporu�en?
�IVADIN JOVANOVI�:
Nama nije poznato da li je predsednik Milo�evi� koji se nalazi u
pritvoru obave�ten o ovom dekretu dosovskog dela Savezne vlade. Mi se
politi�ki anga�ujemo svim na�im potencijalima da se Slobodan
Milo�evi�, raniji predsednik Republike Srbije i predsednik Savezne
Republike Jugoslavije, predsednik najve�e opozicione partije
Socijalisti�ke partije Srbije, oslobodi iz pritvora i da mo�e i
slobode da se brani zbog onoga �to ga optu�uju.
Kao �to znate svi svedoci povodom krivi�ne prijave protiv Slobodana
Milo�evi�a su saslu�ani. Istraga je zavr�ena a time su otpali i svi
razlozi za dalje dr�anje Slobodana Milo�evi�a u zatvoru i
mi i danas bez obzira na ovaj dekret politbiroa DOSa zaodenut u
formu uredbu Savezne vlade tra�imo da se Slobodan Milo�evi� oslobodi
u interesu po�tovanja dostojanstva funkcija u interesu po�tovanja
ljudskih prava.
NOVINAR:
Kako �e SPS reagovati na dono�enje Uredbe?
IVICA DA�I�:
Mi �emo se svim politi�kim sredstvima boriti protiv ove Uredbe.
Smatramo da je ona neustavna i politi�kim i pravnim sredstvima �emo
se dakle boriti protiv realizacije ovakve uredbe, i njenog
sprovopenja jer je ona protivustavna i duboko antinarodna. U tom
smislu smo i zakazali miting u utorak, 26. juna, na Trgu Republike, u
18 �asova.
ZORAN ANoELKOVI�:
Mi imamo svoj stav u vezi dekreta koji je deo Savezne vlade, deo
Politbiroa DOSa doneo, a koji je suprotan zakonu i Ustavu. A
uostalom da je suprotan Ustavu govori i podatak da ga Savezna
skup�tina nije prihvatila kao zakon, i nije ni do�ao na dnevni red
Savezne skup�tine jer da je ustavan on bi do�ao na dnevni red pa bi
verovatno bio usvojen ovim ili onim amandmanima. Prema tome, mi o
tome razgovaramo ovde. Naravno da je pitanje izru�enja Slobodana
Milo�evi�a najzna�ajnije i za vas kao novinare, i za nas jer je na�
predsednik ali ovde nije re� samo o izru�enju jednog �oveka nego o
principu izru�ivanja grapana Republike Srbije. �to je naravno u
suprotnosti sa stavom bilo koje dr�ave u svetu.
IVICA DA�I�:
Da li ima jo� pitanja?
Ako nema, zahvaljujem vam se.
STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU
==^================================================================
EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq
Or send an email To: [EMAIL PROTECTED]
This email was sent to: [email protected]
T O P I C A -- Register now to manage your mail!
http://www.topica.com/partner/tag02/register
==^================================================================
