|
POVODOM SPORA U VLADAJUĆOJ
KOALICIJI
Koliko je uzdrmana savezna država
Da li je izostanak premijera i ministara iz
Crne Gore na poslednjoj sednici savezne vlade najava ostavke, a time i
pada vlade. - Kako su se zagovornici opcije za zajedničku državu
približili onima koji drugačije misle. - Da li je na pomolu dijalog dva
većinska saveza Srbije i Crne Gore
Koliko je spor vladajućih stranaka, prvo povodom priprema zakona o
saradnji sa haškim tribunalom, a potom i donošenja Uredbe potresao saveznu
državu i da li može da znači i početak kraja federalne Jugoslavije?
Odgovor na ovo pitanje nije mogućno dati u ovom trenutku. Pre svega
zato što nije sasvim jasno da li bojkot premijera i ministara
Socijalističke narodne partije sednice savezne vlade na kojoj je donet akt
"o izvršavanju međunarodnih obaveza" znači samo prvi korak ka ostavci u
ovom kabinetu ili je možda reč o političkoj trgovini (mi vama doslednost,
vi nama kvorum). Ako se radi o prvopomenutom slučaju, po slovu Ustava,
ostavka predsednika Žižića neminovno bi rastočila saveznu vladu, a
Demokratsku opoziciju Srbije ostavila bez partnera u borbi za zajedničku
državu.
Iako je u reagovanjima političara posle ove sednice iz redova DOS-a,
ali i SNP-a, provejavao optimizam i želja da se javnosti predoči da
odsutnost crnogorskih ministara ne mora da znači "smak sveta", očigledno
je da je, ipak, teško proreći buduća zbivanja: ne samo među koalicionim
partnerima na saveznom nivou (prema najavama, krajem sedmice Glavni odbor
SNP trebalo bi da odlučuje o zahtevu za povlačenje iz savezne vlade), već
i da li će se, možda, DOS odlučiti na teži put - da razgovara sa
grupacijom koja je za crnogorsku samostalnost. Jer, mnogo toga što u
politici u jednom trenutku izgleda iracionalno i nemoguće već u sledećem
postaje opredeljenje, s vrlo izglednim potezima.
Između redova
Takav "radikalan zaokret" dogodio se usred najžešćih nesuglasica na
relaciji DOS - SNP, protekle sedmice. Vladan Batić, republički ministar
pravde, uzdrmao je političku scenu izjavom da "ili će se spor oko saradnje
sa Hagom rešiti uspešno, ili će Srbija, 120 godina posle Berlinskog
kongresa, ponovo postati nezavisna država". Predrag Bulatović, predsednik
Socijalističke narodne partije, rekao je da će njegova stranka, ukoliko
dođe do državne krize u SRJ, "isforsirati održavanje referenduma u Crnoj
Gori, a ako treba i u Srbiji" i da "ne bi moralo da se čeka godinu dana".
Igrom slučaja ili ne, na taj način predstavnici opcije za zajedničku
budućnost u SRJ približili su se onima koji već odavno drugačije misle.
Istovremeno, mandatar crnogorske vlade Filip Vujanović iznosi u svom
ekspozeu da će se državno pitanje rešiti referendumom, koji će biti
opredeljenje za bolji izbor, "a ne sudbinsko pitanje".
Problem sada treba iščitavati između redova. Predrag Bulatović tvrdi da
SNP neće preuzeti na sebe "krst odgovornosti za destabilizaciju
Jugoslavije" i da ako je potrebno da neko odlazi "to neće biti ni Crna
Gora ni SNP", svaljujući na novinare stvaranje utiska da je savezna država
uzdrmana. Međutim, pod pretpostavkom da savezni premijer, uz amanet svoje
partije, ponudi ostavku, tada će vlada biti oborena. Teorijski je moguće i
da Zoran Žižić osećanje sopstvene odgovornosti iskaže pokretanjem pitanja
poverenja svoje vlade pred parlamentom. Neki kalkulišu i saveznim izborima
na kojima bi učestvovala i Demokratska partija socijalista. Njeni
zvaničnici takvu mogućnost su, doduše, već demantovali.
Otisak "agonije"
Analitičari trenutnih zbivanja ne isključuju ni do juče nezamisliv
dijalog dva većinska saveza Srbije i Crne Gore. Kažu da eventualni
rastanak DOS i SNP ne zatvara vrata za redefinisanje odnosa dve republike.
Svesni da bi znatno teži put bio razgovor sa onima dijametralno suprotnih
gledišta, veruju da bi ipak moglo da se dođe do zajedničkog jezika, jer "i
federacija je na neki način savez država".
Evo kako Milo Đukanović, predsednik Crne Gore, u subotnjem intervjuu za
naš list vidi predstojeće razgovore sa predsednikom Koštunicom i
republičkim premijerom Đinđićem: "Pošli bismo od toga u čemu se slažemo, a
onda ćemo korak po korak ići s pitanjima oko kojih imamo približno slična
gledišta i suprotstaviti, odnosno usaglasiti dokumenta o najdelikatnijim
pitanjima".
Logična poluga u svemu tome, verovatno, bila bi Narodna stranka, koja
je u okviru koalicije "Zajedno za Jugoslaviju" istupila protiv stavova
SNP- a o Hagu. Čak i iz Liberalnog saveza izjavljuju da bi DPS ponovo
želeo s narodnjacima i predviđaju revolucionarni zaokret DPS - vraćanje na
platformu iz 1999. godine, kojom je bila predviđena jedna država sa
međunarodnim statusom.
Među političke aktere na crnogorskoj sceni uselila se nervoza. Ne samo
po tome što prvi čovek SNP sada govori o referendumu, a visoki funkcioneri
DPS unose reč "kompromis" u svoj rečnik, već i po tome što iz redova
liberala stižu ovakva sumnjičenja.
I da kojim slučajem konstitucija savezne države opstane, da formalno
sve bude po starom i da se nastavi sa planiranim potezima ka preuređenju
SRJ (donošenjem zajedničke platforme), otisak koji je ostavila "agonija" u
vezi sa usvajanjem jednog akta izvesno je, odraziće se i na buduće
poverenje u najvišim državnim organima.
Biljana Čpajak
IZJAVA VISOKOG FUNKCIONERA SNP
Nismo želeli nestanak savezne države
Potezi SNP neće podsećati na hrvatske i
slovenačke, kazao je Zoran Knežević
Podgorica, 25. juna (Tanjug)
Visoki funkcioner Socijalističke narodne partije Zoran Knežević izjavio
je danas da SNP ne želi da povuče nijedan potez koji bi podsetio na one
koje su prilikom raspada prethodne Jugoslavije povlačili Slovenci i Hrvati
i što je uzrokovalo nestanak te države.
Knežević je, objašnjavajući tok sednice Savezne vlade, na kojoj je
usvojena Uredba o saradnji s Haškim tribunalom, uz učešće jednog ministra
iz redova SNP, o čemu je u medijima bilo raznih spekulacija, rekao da je
taj ministar (zdravlja dr Miodrag Kovač) ponovio neslaganje SNP sa
insistiranjem Demokratske opozicije Srbije i prilikom glasanja o Uredbi
bio protiv.
"Kovač je prisustvovao sednici zato što bi naše potpuno odsustvo moglo
biti protumačeno kao povlačenje iz saveznih organa, što bi značilo početak
kraja zajedničke države i ličilo na ono što su svojevremeno uradile
slovenačka i hrvatska delegacija, a suprotno je našim željama", objasnio
je Knežević u obraćanju javnosti.
"Na ovaj način SNP je do kraja ispoštovao svoje stavove, a nije
blokirao rad saveznih organa", istakao je Knežević.
On je ocenio da je, zbog tog postupka SNP, u medijima bilo raznih
"podmetanja i neistina", objavljivanjem da je SNP svesno omogućila DOS-u
da donese spornu uredbu.
"Juče je predsednik Savezne vlade Zoran Žižić objasnio da se na sednici
odlučuje većinom prisutnih i potvrdio je i generalni sekretar vlade
Milorad Ivanović", podsetio je Knažević, ocenjujući da je za svakoga ko
hoće pošteno da čita Poslovnik Savezne vlade jasno da za donošenje odluka
nije potrebna natpolovična većina od broja članova vlade.
Knažević je rekao da je učešće saveznog ministra zdravlja Kovača na
konferenciji za novinare održanoj nakon sednice Savezne vlade njegova
lična odluka, a ono što je tom prilikom kazao - njegovo viđenje stvari.
POVODOM SPEKULACIJA O KRIZI U RADU SAVEZNE
VLADE
Sve odluke su punovažne
Povodom sve češćih spekulacija u javnosti o radu savezne vlade posle
neučestvovanja dela ministara na poslednjoj sednici, Igor Jovičić, zamenik
generalnog sekretara savezne vlade, za naš list kaže:
- Savezna vlada ima Poslovnik o svom radu koji ne poznaje političku
pripadnost članova vlade niti ulazi u razloge njihovog odsustvovanja sa
sednica. Vlada, po članu 76. Poslovnika, odluke donosi većinom glasova
prisutnih članova, pa je omogućeno nesmetano održavanje sednica i
donošenje punovažnih odluka. Isto tako, savezna vlada može normalno da
funkcioniše i u slučaju privremene sprečenosti jednog broja ministara, bez
obzira na to iz koje su republike ili stranke. Na kraju, po članu 62.
Poslovnika, sednice može da zakaže predsednik vlade na sopstvenu
inicijativu, ili je na to obavezan kad takav predlog podnese jedna trećina
ministara - ističe Jovičić.
J. V.
OCENA DPS-a
SNP čini profiterski lobi
Podgorica, 25. juna (Beta)
Demokratska partija socijalista Crne Gore ocenila je danas da u delu
Socijalističke narodne partije postoji "jak i uticajan profiterski lobi"
kome nije stalo do SRJ, već jedino do privilegija. "Tom lobiju ništa osim
novca i privilegija nije ni sveto ni strano", navodi se u saopštenju
DPS-a.
Ta partija ocenjuje da se "patriotizam" i "jugoslovenstvo" tog dela SNP
meri, ne odanošću domovini, već "količinom novca i veličinom stanova i
vila". | 