[NSP] Kriza u DOS-u, kriza vlasti

[Darko Nadic]

www.reportermagazin.com 4.juli 2001   Kriza u DOS-u, kriza vlasti Olako obecana brzina puza   Ðindic nece smeti da se lišava pomoci još uvek najpopularnijeg politicara i njegove stranke, a Koštunica nece smeti da dovede u pitanje opstanak savezne drzave   Sladana Manojlovic, Suzana Milicic, Rade Stanic   Izrucenje Slobodana Miloševica Haškom tribunalu propraceno je, kako se i ocekivalo, burnim dešavanjima na politickoj sceni Srbije: savezna vlada je pala, zatrazena je rekonstrukcija republicke vlade, jedan deo DOS-a (Koštunica) javno se distancirao od cina drugog dela koalicije (Ðindica), DSS je formirao posebnu poslanicku grupu u Skupštini Srbije, a espeesovci i radikali su prakticno prvi put posle 5. oktobra smogli snage i hrabrosti da se javno legitimišu kao pripadnici tih stranaka. Uz snagu i hrabrost bilo je tu i divljavštva, o cemu su posvedocili novinari koji su bili prisutni na njihovim skupovima. Prošle nedelje se spekulisalo da bi posledica svih ovih dogadaja u krajnjem mogao biti potpuni krah DOS-a, preko tog kraha eutanazija savezne drzave i, što je jednako vazno, zaustavljen proces reformi u Srbiji, koji se ionako odvija brzinom puza. U nizu mogucih scenarija, cini se da su ovi najnepovoljniji, ako ne izbegnuti, bar odlozeni na izvesno vreme, jer niko nije dovoljno jak da zaigra malo oštrije. Pregovori: U kom ce se smeru razvijati odnosi u DOS-u, pokazace se vec prilikom odlucivanja o zahtevu stranke Vojislava Koštunice da se srpska vlada rekonstruiše. Milorad Jovanovic, portparol DSS-a, zahtev za rekonstrukciju vlade obrazlozio je tvrdnjom da pojedini clanovi vlade, ili vecina, "ne sprovode politiku koju je DOS zacrtao pre izbora a na osnovu koje je dobio poverenje gradana". Kakve se tacno promene u vladi traze, Jovanovic nije rekao, tvrdeci da to na sastanku predsedništva i izvršnog odbora DSS-a nije precizirano, a o tome ništa nije znao da nam kaze i jedan od lidera DOS-a, potpredsednik vlade Zarko Korac. Ako se, medutim, uzme u obzir da - prema Jovanovicevim recima - DSS smatra da vlada ne sprovodi dogovoreno u okviru onoga što cini "pravnu drzavu i sprovodenje zakona", onda mozda nije bez osnova nepotvrdena informacija da ce stranka predsednika SRJ traziti u novoj vladi mesta ministara policije i pravde. Kakvi god zahtevi DSS-a bili, pregovori sigurno nece biti jednostavni, a loš kraj skoro da im nije dozvoljen: Ðindic nece smeti da se lišava pomoci još uvek najpopularnijeg politicara i njegove stranke, a Koštunica nece smeti da dovede u pitanje opstanak savezne drzave. Ali se ne vidi baš najjasnije kako ce zahuktali Ðindic prihvatiti clana vlade koji bi mogao da ga koci, niti kako bi Koštunica pristao da ostane na sadašnjem jednom, ipak neuticajnom predstavniku, o cijem radu, tvrde zlobnici, najbolje govore njegovi inicijali. Jovanovic kaze da DSS nece istupiti iz vlade ("Istupanje iz vlade znacilo bi krizu drzave"), kao i da ne dolaze u obzir koalicije sa radikalima i socijalistima, ali nije imao odgovor na pitanje šta ce se dogoditi ako zahtevi za promene u vladi ne urode plodom: nije odbacio izbore ("U krajnjem slucaju"), i dodao je da je stav DSS-a u ovom trenutku da se vlada ne ruši. Izbori: Prema mišljenju Zorana Lutovca, saradnika na Institutu društvenih nauka, izbori bi pomogli u profilisanju i rašcišcavanju politicke scene, ali pitanje je da li su pozeljni u trenutku kada "treba da se suocavamo sa ekonomskim i socijalnim problemima, reformom privrede", te da posle njih "ne bi bilo dramaticnih pomeranja koja bi omogucila stabilniju Srbiju i Jugoslaviju". Goran Vesic, clan Izvršnog odbora DS-a, rekao je da ce vreme za republicke izbore biti kada "DOS završi svoju misiju, a to su smena rezima Slobodana Miloševica i korenite društvene i ekonomske reforme". Nešto prakticniji razlozi za neodrzavanje izbora nadovezuju se na Lutovceve i vezani su za novac: "Nama je u narednih nekoliko meseci neophodna stabilnost u zemlji da bi novac sa donatorske konferencije bio unet u drzavu. Kada udemo u sve politicke i ekonomske integracije u koje nameravamo da udemo, onda ce biti odrzani izbori". Korac je odbacio prevremeno raspisivanje izbora o cemu se dosta spekulisalo povodom stvaranja posebnog poslanickog kluba DSS. "Ne vidim razloga da se ide na izbore jer gradani mogu da postave vrlo jednostavno pitanje - koji je razlog da na izbore ponovo izlazi jedna grupacija koja u ovom trenutku kontroliše više od dve trecine parlamenta. Svako ko bi sada ugrozavao opstanak DOS-a, morao bi da ponudi vrlo ozbiljno objašnjenje gradanima za takav potez. U ovom trenutku opozicija trazi nove izbore ali to je i normalno. Unutar DOS-a to su usamljeni glasovi", stav je potpredsednika vlade. Srpski premijer je u intervjuu za Glas Amerike izjavio da bi do republickih izbora moglo da dode u slucaju "krupnijih koncepcijskih razlika u DOS-u", da ne ocekuje da ce DSS istupiti iz DOS-a zbog odlaska Miloševica u Hag i da u formiranju poslanickog kluba DSS-a ne vidi opasnost po DOS. Nekoliko dana ranije Dejan Mihajlov, šef novoformiranog kluba u republickoj skupštini, saopštio je da nastanak tog kluba "prakticno znaci izlazak DSS-a iz DOS-a". Uslovi: U razgovoru za Reporter, Jovanovic je rekao da njegova stranka nije istupila iz DOS-a i da u svemu tome ne treba traziti kontradikciju, jer DSS zaista i jeste i nije u DOS-u. Ne samo zbog kluba u skupštini, koji ce poslanicima ove stranke omoguciti da glasaju i predlazu drugacije od ostatka DOS-a, vec i po ukupnom politickom profilu iskazanom i po pitanju Haškog tribunala, Vojvodine, odnosa prema vojsci i policiji, zajednickoj drzavi. Korac smatra da DOS i dalje postoji, a da su "razlike u njemu oduvek postojale". "Mozda su sada samo formalizovane. Ipak, kljucno je da DOS ima zajednicko politicko opredeljenje za nastavak reformi u Srbiji i da postoje ljudi i institucije koje te reforme mogu da sprovode", kaze Korac, a istog je uverenja i Vesic. Lutovac skrece paznju da je stvaranje tog kluba iskorak koji moze da bude odlucujuci, jer ce DSS imati posebno mišljenje u odnosu na DOS, makar Jovanovic tvrdio da ce u najvecem broju slucajeva glasati isto. Na duze staze gledano, na odnose u DOS-u uticace i novac prikupljen na donatorskoj konferenciji. Dijana Vukomanovic, saradnik na Institutu politickih nauka, pretpostavlja da ce se u Srbiji primenjivati bosanski scenario, gde dotok novca zavisi od toga ko je na vlasti. U tom smislu i zapocete reforme jesu ugrozene. "Donatori ce uslovljavati isplacivanje novca koji je odobren. Sigurno je da ce medunarodna zajednica sacekati izvestan period da vidi ko ce raspolagati tim novcem u Srbiji i Jugoslaviji", kaze Dijana Vukomanovic. Zajedno: Posebno ce biti zanimljivo videti ko ce taj novac (mozda) dobiti na saveznom nivou. Posle pada Ziziceve vlade, savezni izbori su u domenu teorije, jer je nezainteresovana vecinska Crna Gora, ali i dobar deo DOS-a. Ostala je mogucnost stvaranja nove vlade. SNP je odbacila mogucnost da podrzi manjinsku vladu DOS-a i nov savez sa ovom koalicijom, a ni kao teoretska nije pominjana varijanta u kojoj bi napravili vladu sa SPS-om ili SRS-om. Tu se ponovo vracamo na DSS i Koštunicu. Prema Lutovcu, DSS nije zeleo potpuno da izade iz DOS-a iz bar dva bitna razloga: da ne bi bili oznaceni kao neko ko je razbio DOS, a drugi i vazniji razlog je opstanak zajednicke drzave. S druge strane, predsednik Srpske narodne stranke Bozidar Bojovic kaze da Koštunica i njegova stranka "personifikuju onaj deo DOS-a koji oseca svu dubinu toga što bi neminovno proizašlo ako bi se pocepale integrativne snage koje obezbeduju drzavno i nacionalno jedinstvo Srbije i Crne Gore". Krace receno, to je stranka sa kojom projugoslovenske stranke u Crnoj Gori zele da saraduju. Na pitanje da li bi se moglo dogoditi da mesto premijera savezne vlade dobije neko iz Narodne stranke, što se pominjalo kao mogucnost, Dragan Koprivica, clan IO SNP-a, kaze za Reporter da je"cinjenica da se DSS izdvojila u republickom parlamentu i da je najavila to isto na saveznom nivou". "Pozicioniranje DSS kao pojedinacne u saveznom parlamentu promenilo bi odnos snaga i otvorilo mogucnost za neke nove dogovore", kaze Koprivica. Na pitanje da li je moguce napraviti novu vladu bez novih izbora, Koprivica odgovara potvrdno. Premošcavanje: "G. Koštunica je sada na potezu, a SNP sigurno ne bi ucestvovao u vladi sa JUL-om i radikalima. Ocigledno je i distanciranje DSS-a od DOS-a. U takvoj politickoj konstelaciji se nešto i podrazumeva", rekao je Koprivica, odbivši da komentariše mogucnost da mesto mandatara ponovo dobije SNP. Predrag Popovic, potpredsednik Narodne stranke, kaze da bi nova vlada trebalo da bude proizvod dogovora dve koalicije: DOS-a i Zajedno za Jugoslaviju. Premijersko mesto, po njegovim recima, trebalo bi da pripadne SNP-u, kao najjacoj stranci u crnogorskom bloku, a NS bi, ukoliko se svi sloze i ako je to potrebno, ucestvovala u saveznoj vladi. "Koalicija SNP-a sa DOS-om na nekoj novoj osnovi uz verovatno rigoroznije uslove nije iskljucena. Ta stvar ostaje potpuno otvorena", kaze Popovic, dodajuci da je SNP "izrazila rezervu prema odredenim strankama u DOS-u i da se ceka njihov konacan stav". Ukoliko SNP odbije ucešce u vladi, ona treba da se slozi sa tim da Koalicija Zajedno za Jugoslaviju ucestvuje u vladi, bez obzira na to da li ce ljudi iz njihove stranke biti direktni ucesnici u svemu tome. Ta podrška je vazna, "jer bez DOS-a i SNP-a ne moze se ni konstituisati vlast". Ilija Vujacic, profesor Fakulteta politickih nauka u Beogradu, kaze da bi se formiranje savezne vlade moglo oduziti, ali ne iskljucuje mogucnost da se konstruisanje vlade završi vrlo brzo i to tako što bi nov mandatar ponovo bio iz SNP-a. "Dva motiva su upravljala SNP: jedan je prikupljanje poena u Crnoj Gori, a drugi je "cišcenje" svih od akcije izrucenja, sem onoga ko preuzme odgovornost na sebe, a to je predsednik Vlade Srbije. Zato ce se formiranje nove jugoslovenske vlade mozda i brzo obaviti da bi zbog ekstradicije neki ljudi oprali ruke", dodaje on. Komentarišuci spekulacije da bi, u ovakvoj kombinatorici nove federalne vlade, moglo biti zatrazeno da DSS dobije veci deo kolaca, Vujacic kaze da je ta opcija vrlo lako moguca, jer koincidira sa izdvajanjem poslanickog kluba ove stranke u republickom parlamentu. "Posle saveznih izbora DSS nije imao istu snagu kao nakon republickih izbora, tako da im i ne sleduje mnogo ministarskih mesta. Mozda se moze "popustiti" DSS-u za dva mesta, ali ne više", smatra Vujacic. Pored navedenih rešenja koja podrazumevaju ucešce SNP-a u vladi, postoji i varijanta bez njih. "Ako bi ulazak Narodne stranke u vladu bez SNP-a bilo premošcavanje krize, NS bi i to prihvatila. Bolje je rešenje, mi mislimo, da to bude Koalicija za Jugoslaivju. Ne smemo odbaciti ništa što bi vodilo ucvršcivanju stabilnosti naše drzave. Sve je u igri", kaze Popovic. Slavica Ðukic-Dejanovic, potpredsednik Socijalisticke partije Srbije Nema politicke mudrosti "Novi savezni izbori morali bi biti odrzani jako brzo, a najbolji nacin da se prebrodi vreme do odrzavanja izbora bilo bi formiranje vlade nacionalnog jedinstva u koju bi ušli svi politicki relevantni cinioci saveznog parlamenta", kaze za Reporter Slavica Ðukic-Dejanovic, potpredsednik SPS-a. Ocenjujuci realne šanse da se to dogodi, ona, ipak, kaze da "nije sigurna da ce biti dovoljno politicke mudrosti i trpeljivosti za takav potez". Komentarišuci mogucnost stvaranja novih koalicionih veza u federalnom parlamentu, ona je izrazila uverenje da ne postoji mogucnost pravljenja koalicije SPS-a i SNP-a, kao i da to ne bi bilo ni mudro ni pametno i ne bi odrazavalo volju gradana. Povratak populista Iz sadašnje krize profitirace neka populisticka i radikalna opcija. To ne mora da znaci, a verovatno i nece, da ce to biti Šešeljeva opcija. Ko ce to biti, veliko je pitanje, ocenjuje Srbobran Brankovic, direktor agencije za istrazivanje javnog mnjenja Medium. On upozorava da ce jedna od posledica biti povecana apstinencija biraca, što moze dovesti do toga da neka od tih populistickih stranaka, koja nece osvojiti mnogo glasova, prakticno ispadne veoma jaka. "Mislim da ce ova kriza biti profitabilna i za DSS. Sklon sam da verujem da je to bio deo njihove taktike. Prihvatili su izrucenje Miloševica, kao donošenje zakona i Uredbe, ali su sve to radili tako da su ostavljali utisak da se tome suprotstavljaju, cime su se dodvoravali onim biracima koji su nekada glasali za Miloševica. Šešelj zato napada Koštunicu, jer mu je potpuno jasno da on moze da profitira", istice Brankovic. Dijana Vukomanovic, nasuprot Brankovicu, smatra da je DSS poljuljao svoje pozicije, jer se Koštunica "predstavio kao politicar koji ne ume da kontroliše situaciju, kao politicar koji ima izvesne namere, ali ne zna kako da ih sprovede u delo". Iako je izveo "hrabar politicki potez", Zoran Ðindic ce, po njenoj oceni, imati dugorocnih problema sa izrucenjem Slobodana Miloševica zbog lošeg tajminga - tj. Vidovdana. Najveci dobitnik je Socijalisticka partija Srbije, zato što se vraca na politicku scenu u "vidu, kako bi sam Miloševic rekao, moralnog pobednika". "Na stranu SPS-a staje ne samo njegovo, vec i biracko telo SRS-a i dobar deo nacionalno opredeljenog DOS-a", smatra Dijana Vukomanovic. Stjepan Gredelj, sociolog: Vreme je za skidanje pozlate sa legalizma "Njega je potpuno opila vlast i obecanje da ga vlast nece promeniti, nazalost, nije ispunio. Obecao je da ce cesto izlaziti pred javnost sa rezultatima, a potpuno se odvojio od nje. Ali, najgore od svega, što nije uradio, a što je trebalo da uradi, ako je odgovoran prema ljudima kojima vlada, bilo je da odmah tokom prošlog oktobra javno kaze - "ljudi, mi smo bankrot drzava, ceka nas uzas, ali morate biti sa nama da to prevazidemo zajedno". Nepošteno je reci ljudima, posle devet meseci, puj-pike ne vazi Hag", tumaci za Reporter "postoktobarske promene" saveznog predsednika sociolog Stjepan Gredelj Reporter: Da li je moguce da savezni predsednik nije znao da je bivšem predsedniku avionska karta za Hag bila rezervisana, pa posle kupljena baš na Vidovdan? Gredelj: Ako je on predsednik drzave, onda bi morao po funkciji biti obavešten o tim stvarima. Koliko sam cuo, on je u vreme kada se sve dogadalo bio na koncertu Jovice Kolundzije ciji je bio pokrovitelj. Prosto ne mogu da verujem da lider ne samo drzave, nego i stranke ciji ministar trazi odlaganje sednice republicke vlade zbog neodloznih obaveza, nije saznao, nije pozvao svog ministra da cuje šta se dogadalo na toj sednici. Mislim da se radi o jednoj igri zmurke, o pranju ruku po modelu "bio sam u drugoj kafani i ne znam ništa o tome". To je deo tzv. transparentnosti koja je otišla u svoju suprotnost. Mediji su i u ovom slucaju, kako izgleda, bili jedini kontakt saveznog predsednika sa liderima DOS-a, odnosno republickim premijerom, jer se preko medija nastavio dijalog? U celoj prici, upravo me najviše pogodila ta hladnokrvnost izjave koja je poslata javnosti, da je on o takvom dogadaju saznao iz medija. Kakav je to politicar, kakav je to predsednik drzave koji saznaje iz medija o tako vaznim dogadajima? Onda smo on i ja isti, jer sam i ja saznao iz medija šta se desilo. Upravo je to šamar ovoj javnosti. Takav odnos predstavlja ponovo zaludivanje javnosti. Nas, obicne gradane citava ova stvar ponovo vreda, jer smo svi ulozili i energiju i ocekivanja da ce biti drugacije i bolje. Da li oni na vlasti uopšte razmišljaju o sudbini obicnih ljudi? To je ono što je i ranije obelezavalo vlast - potpuna odvojenost od društva, od gradana, postojanje samo licnih interesa. Nazalost, toga opet ima. Hoce li nas izrucenje Miloševica "skupo" koštati? Savezna drzava ionako ne postoji i sada je na prinudnom odmoru. Kljuc rešenja nije, cini mi se, bilo personalno pitanje izrucenja Miloševica vec postoje dve prizme - logika pragmaticnog premijera Ðindica i, s druge strane, nacionalni romantizam predsednika Koštunice, ako ga tako još mozemo zvati jer on više i ne postoji kao opcija. Koštunica ga sada kiti sa -umereni, demokratski. Nacionalizam jeste ili nije, šta ce mu pridevi - ako je dobar kao takav, zašto se kriti iza prideva. Ali sada na teren dolaze one price o ponosu, dostojanstvu, kolektivnom ponosu i isto takvom dostojanstvu. To su licne osobine koje kolektivi nemaju, a ta anahrona prica je dokaz da se Koštunica nije oslobodio svojih decjih bolesti. To je antimoderna opcija i ne moze se uklopiti u modernizaciju. To naprosto ne ide. Ne zelim da kazem da je druga opcija idealna, i koliko god Ðindic bio omrazen, on pragmaticno radi nešto što je u interesu drzave. Efekte takve politike videcemo jednog dana, a efekti onog na cemu je radio Koštunica sa svojim nelegitimnim partnerima iz Crne Gore, bili su dalje kopanje rupe u kojoj smo bili. Ali, sa ciljem ocuvanja savezne drzave? Ako je jedini ineteres bilo ocuvanje savezne drzave, onda je on smešan i politicki nezreo. I politicki neodgovoran, jer saveznu drzavu cini oko osam miliona ljudi, a u Crnoj Gori oko 600 000, od kojih je glasalo 20 odsto. Nekih stotinjak hiljada ljudi igra se sudbinom ne samo sadašnjih osam milona ljudi, nego ko zna koliko generacija koje dolaze. Tako drzava iz politickog ugla postaje igracka. Problema ce biti, ali sada smo dosegli zrelost krize, a kriza u medicini znaci trenutak kada se organizam ili oporavlja ili umire. Moguce je i da se desi da ovaj organizam ostane na aparatima, jer je citava farsa oko rekonstrukcije savezne vlade pokušaj stvaranja nove neligitimne savezne vlasti i raspadnute savezne drzave, provizorijuma koji nekako funkcioniše. Mnogi su skloni ocenama da se predsednik Koštunica "krije" iza price o legalizmu. Da li je bio spreman na to da cekamo na Zakon o saradnji sa Hagom ma koliko to trajalo? Mislim da je ideja bila odugovlacenje dok ne zamorimo protivnika. Medutim, isto tako, vreme je da skinemo pozlatu sa price o legalizmu. Ako se neko toliko poziva na legalizam, da li je ikada rekao da li je njegov izbor za predsednika bio legalan. Setite se da je izabran na osnovu Ustava koji je bio nelegalan i neligitiman jer ga je Miloševic stvorio utiruci put samom sebi, i drugo, da li su rezultati septembarskih izbora bili zaista legalno priznati ili su izvikani nakon 5. oktobra? Teško da bilo ko u ovoj zemlji moze da zastupa legalnost kada imamo oktroisane ustave. Pod tu pricu koja lepo zvuci mogu se poturiti mnogi drugi nteresi. Ipak, predsednik Koštunica još ima vrlo visok rejting u javnom mnjenju...? To je tacno, ali i pragmaticni potezi kakvi su Ðindicevi nailaze na nerazumevanje jer je ovde, na našim prostorima, stvorena navika da voda sve najbolje zna i da on odlucuje o svemu, a naše je samo da ga sledimo. E, kada se pojavi neko ko to nije i još kaze "izvinite, sada cete malo liti znoj i suze, pa ce to malo trajati i boleti", to niko ne voli. Veliborka Staletovic STOP NOVOM SVETSKOM PORETKU ==^================================================================ EASY UNSUBSCRIBE click here: http://topica.com/u/?bUrBE8.bVKZIq Or send an email To: [EMAIL PROTECTED] This email was sent to: archive@jab.org T O P I C A -- Register now to manage your mail! http://www.topica.com/partner/tag02/register ==^================================================================